Величанствена литија у Никшићу; Митрополит Јоаникије: Свети Василије обједињује не само Херцеговину и Црну Гору већ и све српске земље

Величанственом литијом која је вечерас прошла улицама Никшића, свенародно је прослављена слава града под Требјесом, празник Светог Василија Острошког Чудотворца – духовног покровитеља и небеског заштитника овога мјеста и његових житеља. Световасилијевском литијом је завршена културно-духовна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која је почела 7. маја у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине и Општине Никшић.

Литију је предводио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са Високопреосвећеним Митрополитом захумско-херцеговачким и стонско-приморским г. Димитријем и Преосвећеном господом Епископима вашингтонско-њујоршким и источноамеричким господином Иринејем и диоклијским господином Пајсијем, пише на сајту Митрополије.

У свештеном ходу у славу Бога живога, а у част Светог Василија Острошког учествовало је бројно свештенство, свештеномонаштво, монаштво, више хиљада вјерника који овог богоугодника прослављају и уз чије молитве се укријепљују и исцјељују, као и челници Општине Никшић: Марко Ковачевић, предсједник Општине и Немања Вуковић, предсједник Скупштине општине, представници јавног, друштвеног и културног живота Црне Горе и региона.

У литији је ношен јастук Светог Василија Острошкога, који се чува у никшићком Саборном храму, и дио моштију Свете Ане, мајке Светог Василија Острошкога.

На никшићком Тргу слободе Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски је прочитао Свето Јеванђеље, а потом се сабранима обратио.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско – приморског господина Јоаникија

„У свјетлости Васкрсења Христовога прослављамо и овај свијетли празник Светога оца нашега Василија Острошкога Чудотворца, заштитника града Никшића, заштитника свих вјерних који му се моле у цијелом свијету. Јер када се вјерни људи моле Светоме Василију, било у манастиру Острогу или овдје у Никшићу, или на неком другом континету, Америци, Аустралији, Он свуда стиже и свуда помаже и свуда чудотвори и тјеши и просветљује.

То нарочито видимо овде у граду Никшићу и нарочито за ових последњих 30 година од кад предводи Свети Василије Острошки ову литију кроз његов град Никшић. Сјећамо се да је те 1996. године кад је пролазио Свети Василије својим моштима кроз град Никшић падала киша из неба и земље и то није спријечило вјерни народ града Никшића да изађу своме свецу, своме највећем заштитнику и покровитељу и да приступе сви његовим светим моштима. И ево, некада сунце, некада роса као ово вечерас,а некад и киша и увијек народ са истим расположењем, са истом љубављу, са истом вјером иде за Светим Василијем и приступа његовом ћивоту и добија благослов од њега и у манастиру Острогу и овдје на овој свештеној литији.

Оно што је најљепше видјети да на овој литији нису само Никшићани, нити само Стара Херцеговина, него су овдје обједињене Херцеговина и Црна Гора – овдје се сусрећу. Објединио их је Свети Василије, али исто тако долази народ из свих српских земаља. Ове године видјели смо дјецу и омладину како долазе из далеких крајева од Бањалуке, Романије, Невесиња, Требиња, Гацка, Билеће, манастира Косијерева, Подгорице, од Ужица, од Београда, долазе пјешке Светоме Василију. То је велика љубав и велика жртва. Понекад ме душа заболи кад видим ту дјецу како иду, али сам свјестан да ће њих Бог наградити за тај њихов велики труд, за њихову љубав.

И што је још много важно, што нам наше драге владике увијек са љубављу долазе и зато вечерас желим од срца да поздравим у име Владике Методија и наше драге архијереје источноамеричког Иринеја, вама добро познатога и нашега драгога брата и комшију и пријатеља у Христу и саслужитеља Митрополита Димитрија херцеговачког и нашег драгог Владику Пајсија, и зато позивам са радошћу драгога Владику Иринеја источноамеричког да вас поздрави. Он вам се и раније обраћао са овога светога мјеста. Ваше преосвештенство молим Вас, изволите.“

Бесједа Његовог преосвештенства Епископа вашингтонско-њујоршког и источноамеричког господина Иринеја

У име Оца и Сина и Светога живоначалног Духа.

Ваше Високопреосвештенство Митрополите и господару Црне Горе и приморских крајева, Високопреосвећени Владико Димитрије и Преосвећени Епископе Пајсије, ваша превасходства, градоначелниче, предсједниче Скупштине и други службеници који сте се овдје сабрали, од свег срца кличем: Христос васкрсе! Христос васкрсе! Христос васкрсе! Радост донесе и тугу однесе.

Сваки човек у овом свету је путник и треба да зна не само да је путник, већ да је и сапутник. Путник је јер хода својом сопственом слободном вољом кроз овај свет и кроз овај живот, али и сапутник јер треба да хода увек са Христом и иза Христа узећи Његове кораке као своје кораке. Да би нам Господ помогао у том путешествију нашем, с времена на време нам додели некога ко је сведок Његовог васкрсења, а ви овде у Црној Гори и уопште, али специфично у овом дивном прелепом граду Никшићу имате за вашег заступника великога Божијега угодника Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца, слава му и милост.

Отпочели смо сви заједно једно путовање које је почело у оним припремним седмицама уочи Великог и Часног поста. У току тих седмица преко Јеванђеља Црква је тражила да одговоримо за себе на једно питање: Ко сам ја? Ко сам ја у оквиру једне заједнице, значи Ко смо ми. Да бисмо одговорили на то питање прво Јеванђеље нам је показало да један човек беше нижег раста по имену Закхеј. Он је био цариник и много омражен од стране народа. Међутим, он је нашао начин да превасходи своје сопствено биће, да превасходи ону мржњу коју је народ показао њему из гореће жеље да види Исуса Христа. И од нас се тражи, да ли ми имамо исту ту горећу жељу да видимо Христа, коју ће Христос наградити у Тајној вечери Својој када је рекао: Са великом жељом сам желео да поделим ову Пасху са вама. Жеља је преко потребна да бисмо кренули нашим путем ка спасењу.

Затим, у току Великога поста свако Јеванђеље, без изузетка је откривало личност Исуса Христа. У ствари, Христос се нама откривао. Показао нам је да је Он према ономе што је народ говорио о Њему Син Божији, да је Учитељ, да је цар Израиљев, а притом је додао да је Он и Син човечији. Савршени Богочовек. Прво да упознамо сами себе. Ако човек прво упозна себе, да упозна и Господа нашег Исуса Христа, како би био Његов сапутник, а не само пуки, осиромашени, осамљени путник у овом свету.

После тога долазимо до Васкрса. А Васкрс је период у коме се сада налазимо и овај период се на грчком зове у преводу откривање велике тајне. А која је то тајна? Тајна нашег крштења.Шта се десило са нама када смо примили наше крштење? Зато сам дубоко убеђен да Свети Василије толико често нам шаље овакву кишу да би по речима нашега уваженога Митрополита оросио нас и обновио наше крштење, обновио нашу веру и да бисмо ми путовали заједно са њиме рука у руку ка Исусу Христу.

Овај период нам је дат, кад смо већ упознали себе. Када смо схватили ко смо ми, ко је Христос, да дођемо до сусрета са самим Христом и да нас Господ награди за овај наш труд и напор да бисмо дошли до Њега, као што је наградио жене мироносице, Јосифа Ариматејског, Никодима и друге људе који су били инструментални део Његовог васкрсења и ширења речи о Његовом васкрсењу. Има једна предивна песма која је на енглеском језику и зваше се Отисци стопала у песку: Један човек иде поред обале – хода босоног по песку и кад год види да има стопа које се појављују поред њега, а не види никога, он зна да Христос хода са њиме. А кад год му је најтеже у животу види само своје стопе и ништа више. Нема Христових стопа, па је почео да рида и да пита: Господе, зашто си ме напустио када ми је најтеже, кад ми највише треба твоја помоћ? И онда Господ њему одговара и каже: Човече, погледај чији су то отисци, чије су то стопе? Нису твоје, већ моје. Када ти је најтеже ја тебе носим и зато не видиш поред себе стопе, видиш моје стопе, јер те ја носим. И тако је с нама у нашем животу ако желимо да дођемо до Христа.

Велики краљ Никола I је учинио велику ствар за вас и за овај род и за овај град и ево његов благородни кип овде испред нас. Он је посветио овај град на успомену Светога Василија подизањем уз помоћ династије Романових ону прелепу, предивну Саборну цркву. Није једноставно нити лако доћи до ње. Човек мора наставити путовање преко степеништа које је итекако стрмо и уско, али човек онда долази до отворених врата Храма. Никола је знао као господар Црне Горе да нико се не може подвизавати уколико се не попне на брдо, на планину и ту ће да дође до сусрета са Христом. И он је направио за вас, не само једну дивну горостасну средину усред Никшића, него је ту посадио Христов крст и подигао ваш прелепи Саборни храм. И сваки пут када се подвизавате, кад идете уз оне степенице, кад вам је најтеже и немате више даха, сетите се оне песме – Христос ће вас носити до краја да бисте дошли до сусрета са самим Господом.

Бог се смиловао на вас, Бог вас воли и зато вам шаље ову благородну кишу. У ствари хтио сам упитати нашег Високопреосвећеног Митрополита да не беседим вечерас, како не бисте киснули више и он је рекао да морам да беседим, па сам помислио сваки пут кад сам беседио овако је падала киша, па да не бих требало себе да изоставим да би киша стала, онда рекох не бих имао довољно вере у себе и не бих смео ни да кажем амин од беседе, ако бих тако нешто учинио. Тако да сте ви, помоћу вашом вратили мени оно што је било преко потребно да бих могао изнети ову осиромашену беседу овде у вашој честитој и богобојажљивој средини. Нека би вас Господ богато наградио за вашу љубав на првом месту, јер је Бог љубав и где је Бог ту је љубав, и где је љубав ту је Бог, а ви сте оличење божанствене љубави.

Још једном и од свег срца Христос васкрсе! Христос васкрсе! Христос васкрсе! Радост донесе. Тугу и кишу однесе.

Митрополија 

Ковачевић уручио световасилијевске захвалнице: Напади на митрополита Јоаникија нам говоре да не смијемо посустати

На свечаној вечери поводом празника Светог Василија Острошког, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић уручио је световасилијевске захвалнице – постхумно Јанку Милатовићу, народном посланику и, како је наведено, саборцу из вишедеценијске борбе за очување идентитета, коју је у његово име примио син Милош Милатовић, као и Мирку Ћурићу, градоначелнику Требиња, за допринос јачању братских односа између Никшића и Требиња.

У обраћању, Ковачевић је истакао да празник ове године „дочекујемо у нешто другачијим околностима, усљед одређених одлука државних институција“, али да је „народ, као и увијек, на величанственој литији рекао своје“.

„Ми као Општина Никшић нијесмо те ствари формализовали зато што је то било потребно овоме народу – јер је он и прије и послије тих одлука излазио на литију, не зато што је то било неопходно нашој цркви – јер она помен на Светог Василија чува са нама или без нас, већ зато што је то било потребно самој Општини Никшић“, оцијенио је Ковачевић.

„Баш ти напади говоре да не смијемо посустати, као што ни ова никшићка литија не посустаје већ скоро 30 година“, поручио је Ковачевић.

Посебно је указао на „нападе који се ових дана воде на митрополита Јоаникија, због његових изјава“ у којима, како је рекао Ковачевић, „свједочи истину и сјећа се свих жртава једнако, онако како вјера заповиједа“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: