Ко је следећи
1 min readПише: Мирослав Лазански
Сазнавши за демонстрације на улицама Београда и рушење Тројног пакта са нацистичком Немачком 27. марта 1941, британски премијер Винстон Черчил рекао је у парламенту: „ Јутрос су Југословени нашли своју душу”. Да сам циник, а нисам, ја бих краљици послао исту поруку: „Јутрос сте спасили своје душе”. Нешто као СОС у поморским катастрофама.
Признајем да ме је резултат гласања у Великој Британији изненадио, наиме веровао сам да ће екипа из Ми-5 урадити све да Британија остане у ЕУ. Имали су све инструменте озбиљне и демократске државе да наштимају резултат, кад оно – препустише тамо неким провинцијалцима да одлуче о елити. Разочарали су ме, али и то је енглеска демократија, свуда по свету мућке у британској режији су могуће и изводе се, осим код куће у Британији. Наравно, не рачунам на ТВ серију „Мућке”. И још Енглезима никако да дају водећу улогу у ЕУ заједно с Немцима и Французима.
Дакле, можемо ли да схватимо тамо неког фармера у Јоркширу, којем је пун куфер имиграната, који опседају његов локални паб? Он их неће у свом пабу, неће, па неће. И то је његово право. Или да схватимо неког радника на доковима Темзе, који стрепи од јефтине радне снаге из Бугарске и Румуније? А где су тек Пољаци. Много раније, Индуси и Пакистанци. Па Арапи, који покуповаше све фудбалске стадионе. И још се дрзнули да за себе прибаве и званичну принцезу. Шта остаде од Велике Британије? Неће моћи…
Испада сада да Немци највише жале због одласка Британаца, заборавили су да се Маргарет Тачер највише и најдуже јавно противила уједињењу две Немачке тврдећи да је то будућа катастрофа за Европу. Дуго времена ни највећи евроскептици нису се усуђивали да доведу у питање свете принципе и демократско надахнуће процеса интеграције. Табу је срушио управо Енглез, историчар Џон Лафленд својом немилосрдном књигом која врви од референци и која је објављена у Великој Британији 1997. под насловом “The Tainted Source”, или „Загађени извор”. С поднасловом „Антидемократски корени европске идеје”.
Џон Лафленд је још 1997. бацио бомбу на маузолеј оснивача ЕУ поручивши: „Склоните са зидова портрете Аденауера, Шумана и Жана Монеа и замените их портретима Хитлера, Мусолинија, или Петена, јер то су прави апостоли европске идеје.” Из њихових хромозома настале су „рачуновође” из Мастрихта, који владама предају школске књижице: прошао си, или понављаш. Немам антинемачке предрасуде, нити сам гледао холивудске филмове где шефови Бундесбанке носе свастику на рукаву, али је Лафленд своје процене поткрепио значајном документацијом. Ко су, заправо, по њему праоци европске идеје?
Јозеф Гебелс, министар пропаганде Трећег рајха. Идејни зачетник спаљивања „забрањених” књига, кампања против Јевреја. Говор из 1940: „Ви сте постали чланови једног великог рајха који се спрема да реорганизује Европу, да поруши границе које раздвајају европске народе и омогући им да лакше живе заједно.” Укидање националних држава и јесте циљ споразума из Мастрихта. Или је Гебелс био далековид када је 1940. изјавио: „За 50 година људи више неће размишљати у категоријама нације.”
