• Поглед

Киковић: „Бесмртност заслужују само велики људи који своме народу остављају доброчинства“

1 min read

6 година ‎ ИН4С

У оквиру дана сјећања на српске јунаке и добровољце, делегација Савеза удружења СНО 9.октобра 2019. године код споменика краљу Александру Карађорђевићу у Тифрану код Берана обиљежила је 85. годишњицу од погибије краља Александра у Марсељу 1934.године.

У оквиру дана сјећања на српске јунаке и добровољце, делегација Савеза удружења СНО  9.октобра 2019. године код споменика краљу Александру Карађорђевићу у Тифрану код Берана обиљежила је 85. годишњицу од погибије краља Александра у Марсељу 1934.године. Поред тога, обиљежена је и 90.годишњица од изградње пута Беране -Бијело Поље.

О овим историјским догађајима говорио је историчар Горан Киковић, почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране.

Киковић је том приликом подсјетио на дан кад је прије 85. година краљ убијен у Марсељу 1934., истакавши да је Краљ Александар I Карађорђевић (1888-1934) изградио 1929. године пут Беране-Бијело Поље. И многе грађевине у Беранама су подигнуте у доба краљевине и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик, нагласио је, додавши да је споменик био запуштен и да су га власти и зуб времена уништили.

“Поштовани пријатељи, “БЕСМРТНОСТ ЗАСЛУЖУЈУ САМО ВЕЛИКИ ЉУДИ, КОЈИ СВОМЕ НАРОДУ ОСТАВЉАЈУ ДОБРОЧИНСТВА’‘ – то су ријечи које су уклесане на спомен-плочи овог споменика, којега данас са посебним пијететом и узбуђењем посјећујемо, нагласио је професор Киковић.

Краљ Александар високо је цијенио Васојевиће

Краљ Александар I Карађорђевић рођен је у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, син је краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред сâм Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом: Краљевина Југославија.

Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење, што најбоље говори податак да је са простора Васојевићâ златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, “плакала цијела лимска долина“. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… “, нагласио је Киковић.

Народ Полимља подигао споменик 1929. године

“Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. Овај споменик је народ Полимља подигао давне 1929. године у част пуштања у саобраћај пута Беране-Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године.

О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима, кроз које је прошао, дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено.

Беране је посјетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. На славолуку постављеном на улазу у Беране били су исписани стихови ‘‘Родна груда лозе славне, колијевка вожда дједе, стољећима чекала те, Краљу славе и побједе“.

Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевићâ из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина “зашто Васојевићи немају посланика у скупштини Југославије“ краљ одговорио ријечима “шта ће вама посланици, ви имате краља!“.

Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића: “…Кад погледаш на Васојевиће, ту је било Карађока биће, одатле му света лоза ниче, те се њиме покољења диче“.-закључио је Киковић и најавио програм за наредне дане сјећања на српске јунаке и добровољце.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: