Први мај. Још једном. Сјетили смо га се гледајући телевизијске прилоге о протестима у европским метрополама.
Додуше, Унија слободних синдиката Црне Горе је обиљежила и код нас овај раднички празник слабо посјећеним скупом. И тиме покушала да настави свијетлу традицију наших очева који су се борили и који су се знали изборити за своја права.
Судећи према броју протестаната на скупу, радници Црне Горе су задовољни својим зарадама и не желе веће плате.
Можда одсутни са протеста грађани чврсто вјерују да ће им господа Премијер и Предсједник дати пензије и плате, да ће се смиловати и повећати им зараде.
По мишљењу наше Владе ми немамо право да тражимо веће плате. Да ли је нормално да тражимо веће плате у земљи Црној Гори од Владе којој је важнија Евролига у кошарци, па ће за то да издвоји средства, него рецимо преговори у Социјалном савјету за повећање минималне зараде запосленима у земљи Црној Гори?
Да ли да тражимо од них који и не знају колико грађана у Црној Гори данас живи испод линије сиромаштва?
Да ли ми у ствари смијемо да тражимо плате достојне живота човјека у земљи гдје одлазећем предсједнику Влада додјељује мјесечну надокнаду у висини три просјечне зараде у просвјети? Или, драги пријатељи, будућа пензија првог човјека ове државе ће прогутати десет укинутих мјесечних накнада мајкама са троје и више дјеце?
Шта је то наш предсједник урадио? Чиме је то заслужио? Кога је то задужио? Шта му то плаћају? Због чега за наше мајке, сестре и ћерке нема новца, а за пензионисаног предсједника и кошарку има? Зар наше мајке и сестре нијесу више урадиле за ову земљу него сви предсједници заједно?
Да ли ми треба да тражимо већу зараду за наш рад? У бесудној земљи Црној Гори гдје је партијска припадност важнија од класне припадности и солидарности? И од кога то тражимо веће плате драги пријатељи?Да ли од ових бизнисмена из разних Комора којима ништа није свето? Ни наше породице, ни наши животи.
Од кога тражимо веће плате? Од Владе која доноси овакве законе којим нас проглашавају лоповима ако не плаћамо рачуне, док њихови компањони сумњивим пословањима згрћу милионе и не плаћају порезе. И уче нас успут док се преко наших леђа богате, патриотизму и проглашавају нас фашистима, када се наљуте јер бисмо да живимо поштено.
Да ли они такви треба да нам дају веће плате? Они чија гардероба кошта као моја годишња бруто зарада; они чија је једина способност и мјерило успјеха лојалност некој од актуелних екипа…
Они се драги пријатељи лијече и школују по европским метроплоама. Они чији су појмови културе Задруге и Парови. Они и њихова дјеца која су већ стасала за Парламенте, управне одборе и и разне бизнисе.
А нама су намијенили да ми нашу дјецу лијечимо преко СМС-ова, да их школујемо на њиховим факултетима, узимајући кредите из њихових банака, да би испратили нашу дјецу да раде у бијелом свијету, да нам се никада не врате. Да ли од тих тајкуна и такве Владе тражимо веће зараде?
Од њих не треба да тражимо веће плате, ми то од њих треба да захтијевамо! И да узмемо! И не сјутра или наредне године, и не након неких преговора, и не мрвице са нихових столова. Не, ми не треба да молимо за наше поштено зарађене плате. Јер ријеч поштено нас раднике Црне Гроре обавезује, док тајкуне и Владу Црне Горе та ријеч одавно не интересује.
Ријеч поштено владајућа клика давно је протјерала из Црне Горе!
Овој Влади су важнији интерси бјелосвјетских инвеститора него сопствени радници.
И због свог процента ови савремени Измећари су спремни да нас раднике Црне Горе продају да им радимо за мизерне наднице.
Мијењају законе, опраштају дугове својима и иностранима, а све зарад муштулука који добијају од страних газди.
Од њих таквих ми нема што да тражимо. Осим себи и својима из куће они никоме никад ништа неће дати. Радници морају да се изборе за достојанствени живот и достојанствену зараду.
У овом времену, у овој земљи, раднике ова власт игнорише.
Смију се радничким протестима. Пребројавају их , и кажу им: па ми више скупимо људи на нашим баханалијама него Ви на социјалним протестима. – Ви сте исти као и ми.
Али нијесу исти! Радници имају снагу ако се уједине и оставе по страни разлике које им се намећу.
Доћи ће брзо и то вријеме када ће на социјалним протестима бити много више људи.
Охрабриће се и они који данас вјерују да је Мило Бог у земљи Црној Гори и да им он даје плате и пензије, увидјеће своје заблуде.
Тада ће се Влада Црне Горе отворено борити против радника. Али радници ће побиједити. Вјерујем у тај дан, у тај сан када ће хиљаде грађана Црне Горе осјетити укус слободе и затражити своја згажена социјална права.
Вјерујем у тај дан и у тај сан, када ћемо се изборити да Влада Црне Горе поштује раднике своје домовине и да им неће као данас гурати прст у око, предсједничком пензијом, дјечијом хидроелектраном и татином кошаркашком евролигом.
Доћи ће и тај дан када ће ова Влада бити Влада свих нас и кад ћемо сви ми моћи казати то је и моја Влада. Само треба да за то скупимо храбрости и подигнемо главе и да се заједно изборимо за праведно друштво Црне Горе.
Пише: Слободан Савовић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
По мишљењу наше Владе ми немамо право да тражимо веће плате. Да ли је нормално да тражимо веће плате у земљи Црној Гори од Владе којој је важнија Евролига у кошарци, па ће за то да издвоји средства, него рецимо преговори у Социјалном савјету за повећање минималне зараде запосленима у земљи Црној Гори?
Они тачно знају шта руља воли. Руља је увијек бројна, а сваки глас је једнак – демократија воли велике бројеве. Можда поштени људи више воле свој народ, али га непоштени боље познају. Евролига доноси гласове (без кошарке живота нема, познато је), само је треба добро темпирати. А повећање минималне цијене рада? Ма `ајде, народ никад није задовољан, опет ће тражити још и још.