Касица прасица
1 min read
Дефинитивно, протести ће успјети!
Да власт у то сумња, не би повлачила последње кечеве из рукава. И попове. Али, као сваки лопов, лажне. Карта која је увијек била равна најјачем адуту биле су подјеле. По било ком основу.
Забринути зато што Демократски фронт без проблема функционише упркос чињеници да у њему заједно функционишу Срби, Црногорци и остали народи, власт игра на „специјалку“! – вјерске подјеле. У ту сврху је из премијерове тајне фијоке извучен Нацрт закона о вјерским заједницама којим се црква којој припада највећи број људи у Црној Гори ставља у потчињен положај режиму, знајући да ће тиме да изазову у најмању руку незадовољство народа. Како за двадесет седам година власт не нађе други тренутак да потегне ово питање, него баш сада, уочи протеста. У оваквој економској и политичкој ситуацији нема нацрта закона како смањити незапосленост, како побољшати положај радника, како од неуспјешних инветитора вратити фабрике, хотеле… Не, у овом тренутку је најважанији закон о вјерским заједницама.
А нацрт поменутог закона је јако озбиљно прављен.
Замишљен је тако да приликом бирања наследник столице Светог Петра Цетињског кандидат иде на поклоњење Милу. Није битно које је вјероисповијести. Важно да је поуздан и спреман на сарадњу, посебно са тајним службама. Премијер би макар до 2060. године именовао вјерског поглавара, као, рецимо, министра пољопривреде. Када се ова мала формалност ријеши, у Цетињски манастир, поред ћивота Светог Петра Цетињског треба поставити Стева Вучинића са регистар касом да се код њега плаћа прилог цркви. Острог, слава Му и милост, би могао да запосједне, рецимо, Рајко Церовић и да лупа печате на парагон блокове свим приложницима, како би имали потврду да су од Свеца нешто молили. Не би били запостављени ни мањи црквени објекти. Испред мјесних цркава би, логично, били постављени предсједници мјесних заједница који су по дифолту из ДПС-а. Они би цијепали карте вјерницима приликом улаза у цркву. Ту би, према специјалном закону требало одредити тарифу за молитве, једна за здравље, друга за потомство, трећа за покој душе… Рајко би то уредно биљежио, наплаћивао и враћао кусур. Мираш би био задужен за попис црквене имовине а своје биљешке би достављао министру туризма задуженом за урбанизам, Гвозденовићу, који би црквену имовину дијелио по моделу Будве, како је то, уосталом, и до сада чинио. Премијер би коначно одахнуо јер би се државна каса убрзано пунила као касица прасица, а он као провјерени стручњак за касе би то претворио у државне гаранције својим бјелосвјетским пријатељима – пропалицама. Ту би било много мјеста и за дјеловање државе. За Божић би могао да се прогласи Милов рођендан, а за Васкрс рођендан престолонаследника. Специјално би се славио Сабор светог Светозара подвижника, али и свети Душко Марковић од мојковачке Таре.
Пост и молитва би били непожељни у постојећим канонским оквирима, јер ко је бог и батина у Црној Гори и коме се молити ако не Милу. Питање поста је такђе сувишно и декретом би био укинут тај канон јер зашто постити по неким правилима кад народ и онако пости, спонтано, због недостатка посла, односно новца… Вјенчање би остало света тајна јер ће по правилима Суада Нумановића у црквама и џамијам бити вјенчавани и истополни парови. И тако даље…
Бесмислености Нацрта закона о вјерским заједницама се не назире крај, и због тога је очигледно која му је намјена.
По процјени режима, треба изазвати немире, не треба презати ни од грађанског рата само да се спријече протести. Доказао је то данас и инцидент у Бијелом Пољу када се за длаку избјегло крвопролиће. Министар Нумановић је довео на скуп Српске православне цркве рашчињеног и од Цркве одбаченог Мираша Дедејића како би изазвао немире. Ни крв није превисока цијене да се не би прекинула пљачка режима Мила Ђукановића. Чак и кад је губитак живота у питању, увијек спремних пајаца да то изазову као овог пута Мираш Дедејић и Суад Нумановић.
Ко ће за прљаве послове бити следећи пут одређен није ни битно.
Важно је да се не сломи Милова касица прасица. А сломиће се у парампарчад јер је Демократски фронт апсолутно спреман на све изазове.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Свака Вам част госпођо Марина на овом опису карикатуралних ликова који воде исту такву државу.Страшно је само што се у том игроказу поигравају са стварима које нису за игру.Али шта знају дјеца комунизма о цркви као 2000 годишњој институцији.За њих је то и даље предмет отимања и крчмења добара и моћи.Нема ту осјећаја за узвишено и духовно.И овај несрећник на власти мисли да је од њега све почело.
Питање поста је такђе сувишно и декретом би био укинут тај канон јер зашто постити по неким правилима кад народ и онако пости, спонтано, због недостатка посла, односно новца… Вјенчање би остало света тајна јер ће по правилима Суада Нумановића у црквама и џамијам бити вјенчавани и истополни парови. И тако даље…
Sve je ovo istina i komika u drzavi od jenog cojka,samo da je.Kakva je ovo drzava koja stoji na jednoj osobi,tesko kuci govrili su strai koju jedna puska iskopa,ada tesko drzav koja stoji na jednoj osbi,koja odredjuje sve odnose u istoj,Toliko moci nije bilo od kada je prase rep iskrivilo,a to je poodavno.Zato vrijeme je da se ta suluda i nezabiljezena praksa prekine u Evropi,pa taman da je sve obrnuto od ovga sto je u tekstu napisano,a nije nego humor jad i bijeda i ziva istina nazalost.
Dobro ih je opisala od srca Vi hvala!