Кандидат за министра било чега
1 min read
Јован Лакићевић
Пише: Јован Лакићевић
Једно су намјере, жеље, амбиције у животу, а друго су могућности.
Спомињући овај банални аксиом, имам на уму једног од кандидата за министра свега и свачега, или, тачни је – било чега у будућој Влади Србије.
Пошто ће он, вјероватно, бити министар, не бих да му кварим срећу, па нећу помињати име. Али је његов случај парадигма за ововремено кадровање „на највишем нивоу“.
Рече, недавно, споменути кандидат за министра „било чега“, како нам више стране државе неће састављати Владу! Браво. Али, откуд му то?
Неко ми каза да је споменути кандидат у међувремену обишао све значајније западне амбасаде, тако да је то информација – из прве руке!
Сјетио сам се се, у међувремену, како је „кандидат“ у једној прилици рекао како он ради да би га упамтиле будуће генерације!? Можда ће га и упамтити. Само не знам- по чему.
Извињавам се посјетиоцима Портала што ћу у ову причу уплести и сопствени случај, попут моје имењакиње Јоване,( која, на једној ТВ инфатилно пројектује своју биографију и своје назоре, да не кажем принципе). Давних дана сам био омладински првак покојне нам Југославије у атлетском петобоју. Сањао сам да будем сениорски првак у десетобоју. У међувремену ме тренирао Иван Губијан, олимпијски вицешампион у бацању кладива, да бих постао европски и свјетски шампион у бацању копља.
Када сам, са 21 годином, на једном од атлетских митинга у Београду, бацио копље близу 70 метара, пукао ми је лакат. Знао сам да је моја атлетска каријера завршена. Не бих да спомињем „лакат“ у каријери споменутог министра, али се он, напросто подразумијева! Чули сте за ону српску поштапалицу: “Пуца ми лакат“? Због тога сам овдје уплео и своју личну причу!
И, кад смо већ код избора нове српске Владе, не могу да не споменем једну претплаћену министарку која је је ту, по аманету господе Лабуса и Динкића, (који су својевремено, по задатку споља, потпуно уништили српску привреду и банкарство), пуних десет година. Споменута госпођа је чланица Трилатерале. У некој прилици рекла је АВ: “Нит си ме ти постављао, нит ћеш ме ти смијенити“. Видјећемо.
То што је Србија, од извозника електричне енергије, постала зависник и увозник струје, даје за право споменутој министарки да каже на растанку: “Ја сам свој задатак извршила – електропривреде Србије више нема!“
То вас, наравно, поштовани посјетиоци Портала, неумољиво подсјећа на ону чувену, „историјску“ реченицу Стипе Месића (почасног грађанина Подгорице!?) у својству предсједавајућег, покојне нам заједничке државе: „Ја сам своју дужност извршио – Југославије више нема!“
Ова два изборна „ случаја“ могли би да се сврстају у хуморну страну актуелне изборне приче. Оно што нам предстоји јесте „уравнотежени“ избор министара, упрошћено речено – с десна и с лијева, са Запада или са Истока.
Досад су прошли један кандидат Билдеберга и један пјевач „ Миљацке“, али и „Каљинке“. Вјерујем да ће се, у складу са српском „неутралношћу“, сличан избор и наставити…
Оно што бих морао на крају да кажем, јесте: да ли ико размишља о томе кад платформе Запада, Украјине, у рату против Русије више не буде.
Господо политичари, размислите!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jovane Lakićeviću, nije nikakva provokacija od mene već sam samo htio pomoći sa biografskim podacima kako bi se utvrdila približna godina održavanja atletskog mitinga. Sam snosiš dio “krivice” što si izostavio podatke, a koje si u reagovanju dopunio i ispravio se. Sam znaš da kad se upozrebljavaju riječi “oko …” Ili izostane precizno navođenje godine …” ljudi reaguju, itd!
Naravno, nijesam ista soba jer sam stavio svoje puno ime i prezime onako kako se i potpisujem na svakom svojem tekstu ili reagovanju – kritici!
Srdačan pozdrav,
Dr Momčilo D. Pejović
Без озбзира што мислим да су у питању провокације у оба коментара и то од једне те исте особе, одговорићу због посјетилаца који прате моје текстове. Митинг је био на Кошутњаку, 1963. године, а копље је ишло на даљину од 68,2о метара. Тих година је неприкосновени рекордер био наш Зећанин, Мирко Вујачић, са даљином од 75 метара.
Годину дана прије тога био сам капитен омладинске атлетске екипе “Партизана”, која је на одговарајућем екипном такмичењу у Загребу заузела прво мјесто . Након тога постао сам члан омладинске репрезентације Југославије у бацању диска и кугле у Марибору, против Аустрије.
Надам се да је са овом допуном задовољена “спортска” радозналост мојих “коментатора”… (Овога пута, трудећи се да будем пристојан, изоставићу употребу “лакта”.
Pa, to je lako izračunati, ako se (pre)uzmu lični biografski odaci koji se mogu naći na iternetu odnosno u njegovim objavljenim “knjigama”! Rođen je 1943. godine… i dodajte tome 21 godinu kad je bio “atletski miting u Beogradu”, u “petoboju” … bacivši koplje oko 70 metara (sic!) … što je više nego vrlodobar rezultat za ono vrijeme!? Eto rezultata “olimpijskog” postignutog 1964. godine ili godinu ranije! San da postane desetobojac nažalost zbog “pucanja lakta” nije se ostvario i izostali su dalji rezultati odnosno bavljenje atletskim petobojem, pa se prešlo na gusle! Rezultati su na zavidnoj visini!
Ipak, čini mi se da nešto sa “podacima” ne štima i da je napravljen previd, a možda i griješim! Autor teksta neka me ispravi ili potvrdi ispravnost podataka.
Dr Momčilo D. Pejović
Pošto prikupljamo podatke o atletičarima i atletičarkama iz ranijeg razdolja koji su porijeklom ili iz Crne Gore ( ali i iz drugih sportova) valjalo bi da se ovdje navede koje je godine gospodin Lakićević bio prvak Jugoslavije u petoboju, gdje je i kada takmičenje bilo održano i za koji je klub nastupao. Isto važi i za bacanje koplja ( Gubijan je bio trener za bacanje kladiva), pa bi trebalo da je riječ o AK ,,Partizan”. Koji je to bio miting u Beogradu i koje godine je održan i na kojem stadionu, kada je g. Lakićević sa 21 godinu bacio koplje blizu 70 metara i koliko je to bilo blizu. U tom vremenu s tim rezultatom bila su otvorena vrata reprezentaciji. To su značajni rezultati i trebaju da budu uvršteni u knjigu o crnogorskoj atletici, jer se radi o takmičaru koji je porijeklom iz Crne Gore. U štampi je objavljena izjava g. Vasilija Laloševića da je bio omladinski reprezentativac Jugoslavije u košarci, ali taj podatak nijesmo mogli nigdje naći u zvnaičnim dokumentima.