Функционер ДПС—а Зоран Јелић годинама је кршио закон, јер је радио као савјетник у Заводу за запошљавање Црне Горе (ЗЗЗЦГ) иако то није могао пошто је у исто вријеме био и посланик владајуће партије. ЗЗЗЦГ водила је његова супруга Вукица. Према закону о државним службеницима и намјештеницима државни службеник чини тежу повреду радне обавезе ако политички дјелује.А Зоран Јелић не само да је дјеловао политички, него је био један од најгласнијих посланика владајуће партије.

Раније је бивши директор Завода за запошљавање Раде Милошевић, којег је опозиција по леx специалису предложила на ту функцију, изнио податак да Јелић од средине 2012. године до 27. маја ове није долазио на посао, иако је уредно примао плату у ЗЗЗЦГ. Милошевић се није бавио кршењем закона због политичког дјеловања савјетника Зорана Јелића, али је у јулу ове године против брачног пара Јелић поднио кривичну пријаву због наводне злоупотребе службеног положаја и несавјесног вршења дужности. Милошевић је рекао да је Зоран Јелић од јануара до краја маја коштао ЗЗЗЦГ и државни буџет бруто 4.253 еура, а да се ни једном није уписао на посао, што раде остали запослени.

Иако не постоји писани траг о Јелићевим доласцима и ангажману у ЗЗЗЦГ, он је добијао и варијабилу, које се према прописима исплаћују за посебан допринос или повећан обом посла. Према подацима до којих је дошао ЦИН-ЦГ, Јелић је варијабилу у износу од 250 еура нето примио од ЗЗЗЦГ у децембру 2014. А у новембру 2015. године исплаћена му је варијабила од 150 еура. Јелић те износе није пријавио у имовинским картонима, иако га на то обавезује Закон о спречавају сукоба интереса.

Занимљиво за изузетан радни допринос, Јелић је награђиван и у Скупштини Црне Горе. За свих 12 мјесеци прошле године примио је, поред посланичке плате, и варијабилу. Те приходе наводи у имовинском картону.

Јелић је, подсјетимо, био директор ЗЗЗЦГ до марта 2012. Године, када је разријешен дужности на лични захтјев. То мјесто наслиједила је његова супруга Вукица. Она је свог мужа нешто дуже од годину након што је именована за директорицу, а мјесец дана по усвајању нове систематизације радних мјеста, поставила за савјетника.

Из Рјешења о распореду од 25. јула 2013. године, који је потписала Јелићева супруга, не види се са којег мјеста је Зоран Јелић распоређен на мјесто “самосталног савјетника за координацију и праћење процеса рада у Сектору за развој људских ресурса”. Јелић је одбио да одговори на питање ЦИН-ЦГ које је мјесто покривао у ЗЗЗЦГ, од момента када је напустио позицију директоар ове установе до постављања за савјетника.

Јелић је за вријеме шефовања у ЗЗЗЦГ постао познат по чувеној формули за успјех владајуће партије на изборима, коју је отворено промовисао на једној од сједница ДПС-а.

“Један запослени – то су четири гласа. Ако успијемо да запослимо нашег човјека смањили смо њима један глас, а нама повећали и ту је дио породице. ‘Ајмо том човјеку да помогнемо да се запосли и имаћемо ефекат ова четири гласа за ДПС”, поручио је Јелић.

Надлежне институције, у првом реду Управна инспекција при Министарству унутрашњих послова (МУП) и Агенција за антикорупцију, нијесу предузели одговарајуће мјере против Јелића због кршења закона. Нијесу реаговали ни према његовој супрузи, која је због конфликта интереса по закону морала тражити изузеће, када је 2013. године потписала рјешење о распореду супруга Зорана у звање државног службеника.

Директор Агенције за антикорупцију Сретен Радоњић одговорио је за ЦИН-ЦГ да му Закон о спречавају корупције „не дозвољава произвољно коментарисање“ случај, те да не може да одговори да ли је су Јелићи били у конфликту интереса.

“Да би Агенција могла са сигурношћу да утврди постојање повреде закона потребно је да располаже свим чињеницама, доказима и документацијом“ реако је Радоњић.

Он је и сугерисао новинарима ЦИН-ЦГ да уколико посједују, доказе могу доставити Агенцији на провјеру и поступање. Из Агенције су индиректно поручили и да их не занима то што је Зоран Јелић годинама паралелно радио као посланик и државни службеник, иако је то забрањено законом.

“Законом о државним службеницима и намјештеницима прописане су одредбе које регулишу права, обавезе и одговорности запослених у државним институцијама. Њихова непосредна примјена је на послодавцу”, одговорио је Радоњић.

Дакле, према овом тумачењу управо је Јелићева супруга, као његов послодавац, требало да утврди да ли је прекршен Законом о државним службеницима и намјештеницима, када је за савјетника именовала политички експонирано лице.

Чланица Савјета Агенције за антикорупцију и извршна директорица Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић оцијенила је да случај брачног пара Јелић бруталан примјер приватизације државне установе. Ћаловићева је навела да је Вукица Јелић раније морала да се обрати тадашњој Комисији за спрјечавање сукоба интереса и тражи мишљење приликом распоређивања њеног супруга у службеничко звање. Она је казала да Закон о конфликту интереса прописује да се у било ком случају, гдје приватни интерес може бити стављен испред јавног, треба обратити Агенцији и тражити мишљење или се сам изузети из тог поступка.

“У једном периоду господин Јелић је био директор, а госпођа Јелић службеница. Онда је госпођа Јелић постала директорица, а господин Јелић службеник, а потом је господин Јелић као бивши директор савјетовао госпођу Јелић као нову директорицу. Сама компликација да се тај случај исприча на тај начин, показује колико је то очигледан конфликт интереса”, нагласила је.

Ћаловићева је за ЦИН-ЦГ истакла и да је цијели случај додатно упозоравајући, ако се има у виду да је Јелић посланик у Скупштини, која би требало да врши контролу извршне власти, а конкретно ЗЗЗЦГ.

“Јелић је био и предсједник Одбора за здравство, рад и социјално старање, који треба да врши надзор над институцијом гдје је његова супруга директор, а он службеник”, истакла је.

Вукица Јелић није жељела да даје путем телефона изјаве поводом кршења закона у ЗЗЗЦГ, док Зоран Јелић није одговорио на питања ЦИН-ЦГ.

ИА тражи забрану рада на два колосјека

НВО Институт Алтернатива раније (ИА) је апеловао на надлежне, у првом реду Агенцију за антикорупцију и Управну инспекцију, да зауставе злоупотребу закона и рад на два колосјека. Они су коментарисали случај посланика ДПС-а Радована Обрадовића, који је лани добио отпремнину у износу од 15 000 еура, зато што је напустио радно мјесто савјетника у Општини Бијело Поље. Поред тога њему је и радни однос у Општини мирова. И то по основу Закона о раду, који се није могао односити на њега.

Из ИА су нагласили да се мировање радног односа није могло односити на Обрадовића, пошто је он био савјетник у Општини, а права државних и локалних службеника уређена се посебним законима. Ријеч је о Закону о државним службеницима и намјештеницима и Закону о локалној самоуправи, који не препознају мировање радног односа службеника из разлога бирања на неку “државну функцију”.

“Логика која се примјењује на запослене у приватном или невладином сектору, не може се примјењивати на запослене у државној управи и локалним управама. Природа посла и овлашћења јавних службеника стављају их у нарочито осјетљив положај, како са становишта политизације, тако и са становишта сукоба интереса”, казали су из ИА.

Инспекција их није контролисала

Из Управне инспекције су одговорили за ЦИН-ЦГ да нијесу вршили надзор у случају Јелић, те да могу да дају само начелан коментар.

Потврдили су, међутим, да чланом 9 Закона о државним службеницима и намјештеницима прописано да је државни службеник дужан да се уздржава од јавног испољавања својих политичких увјерења. Додали су и да је чланом 83 истог закона прецизирано да је изражавање политичких увјерења у вршењу посла тежа повреда радне обавезе.

На питање да ли је Вукица Јелић морала да тражи изузеће, када је поставила супруга за савјетника у ЗЗЗЦГ, одговорили су да послове сукоба интереса утврђује Агенција за спрјечавање корупције. “Подсјећамо, чланом 134 став 1 Закона о државним службеницима и намјештеницима прописано је да о правима и обавезама државног службеника, односно намјештеника одлучује старјешина државног органа рјешењем”, пише у одговору.

ЦИН-ЦГ питао је Управну инспекцију и да ли постоји правни основ за примање варијабиле у Скупштини и ЗЗЗЦГ паралелно, ако се, према прописима, варијабилни дио зараде исплаћује за изузетне резултате у раду или услијед повећаног обима посла. Казали су да је одговор најбоље затражити од надлежне буџетске инспекције Министарства финансија, која контролише примјену Закона о зарадама у јавном сектору.

Овај чланак је настао уз помоћ Европске уније у оквиру пројекта “Цивилно друштво за добру управу: Да служи и заслужи!”, који спроводе Институт алтернатива, Бонум, Натура, Нови хоризонт и Центар за истраживачко новинарство. Садржај овог чланка је искључива одговорност аутора и ни на који начин не одражава ставове Европске уније.

Фејсбук-група „Не дамо светиње“ покренула је кампању „Имовину на сунце!“, подстакнута захтјевом представника Владе Црне Горе да се СПЦ „региструје“ у овдашњим институцијама.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Кампања „Имовину на сунце!“: Стоп хидромафији!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: