За поштовање: Како су аустроугарски војници одали почаст српском поручнику

Поручник Радоје Поповић је са фронта, као ратни заробљеник, пребачен у родно Ужице, гдје су му окупационе власти дозволиле да се храни у официрској менажи.

Долазио је у униформи српског официра, ослоњен на штаке, а када му је један аустроугарски мајор наредио да скине униформу и капу са кокардом и монограмом краља Петра Првог, између части и оброка, одабрао част.

Убрзо га је потражио аустроугарски командант града, који је Поповићев поступак схватио као поштовања вриједан чин храбрости и патриотизма. И тако је усред рата, настало једно необично пријатељство између двојице официра, у униформама зараћених страна.

Потомци храброг поручника, нерадо говоре пред камером, али с поносом чувају успомене и предање о том српском официру, који је кроз окупирано Ужице ишао уздигнуте главе, у униформи, која је за њега била светиња.

„Једнога дана сусреће га пуковник и каже: Господине поручниче, ви и даље можете ићи у тој српском униформи и и даље можете носити те ознаке, и и даље се можете хранити у нашој менажи“, наводи историчар Милорад Искрин.

Уважавање је Крајскомандант показао и касније, обилазећи Поповића у болници, а када се болест погоршала и наслутио крај, једину жељу, непријатељског, српског официра, да буде сахрањен по српским војним обичајима – није одбио, само што су, из разумљивих разлога, у почасној пратњи, били не српски, већ аустроугарски војници.

„Била је то сахрана, коју је чаршија ужичка памтила. Крајскомандант, је наредио официрима да обуку мундире, свечану униформу и да буде почасни вод, као пратња поред одра поручника Поповића, и он је на тај свечани и тужни начин сахрањен“, наводи Искрин.

Много трагичног и горког је за собом оставила окупациона власт, али гест аустроугарског официра, свједочи да и над злом рата, човјечност може показати лице и то тамо гдје се најмање очекује, пренио је РТС.