• Издвојено
• Мозаик

Како је “Тајмс” писао о Принципу: Хрвати и Срби-муслимани у лову на православне Србе

1 min read

8 година ‎ Недељник

Док су Хрвати и муслимани хтели да линчују Гаврила Принципа и Недељка Чабриновића, у Бечу се нико није узбудио због вести о смрти Франца Фердинанда.

Пише: Жељко Пантелић

Почетком јуна пре стотину и кусур година лондонски Тајмс је објавио текст “Европа под оружјем”, у којем се анализира експоненцијално увећавање војних ефектива Немачке, Аустро-Угарске, Русије и Француске. Практично, месец дана пре Сарајевског атентата, лондонски дневник описује звецкање оружјем на Старом континенту. Наравно, у тој анализи Србија се и не помиње, једноставно српска краљевина није припадала категорији земаља које могу да одлучују о рату и миру.

Листајући бројеве Тајмса с краја пролећа и почетка лета 1914. године стиче се јасан утисак да пуцњеви Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу нису били окидач за почетак Првог светског рата, већ су били злоупотребљени од страна тадашњих великих сила, читај Немачке, да се обрачунају са европским такмацима: Великом Британијом на мору и Француском и Русијом на копну. Ако је веровати Тајмсу и његовим дописницима у Београду, Бечу, Сарајеву, Берлину, у предвечерје Првог светског рата причало се о пан-српским идеалима и идејама, или у најширем контексту о српско-хрватској популацији на западном Балкану и српско-хрватском уједињењу. Југословенства и југословенских идеја тада још увек није било.

У првом плану поменутог текста с насловом “Европа под оружјем” била је Немачка која је према писању енглеског дневника, удвостручила поморску флоту и број морнара у периоду од 1904. до 1914. године, док је копнени састав војске, са резервистима, стигао до бројке од три и по милиона, толико да је, према подацима енглеске обавештајне службе, немачка војска имала хитну потребу за најмање 3.000 официра. Наводи се да је на мору једина сила која може да одговори Другом Рајху – Велика Британија. Француска је у истом тексту представљена као земља са великим унутрашњим политичким проблемима и војском која не бриљира по својој готовости за евентуалне ратне сукобе. Ипак, пише Тајмс, Француска је распоредила на граници са Немачком довољно војника и оружја да одговори на било коју изненадну акцију Немаца.

За Русију се говорило да ће имати кључну улогу у одмеравању снага тројне алијансе (Немачка, Аустро-Угарска и Италија) са Антантом (Русија, Велика Британија и Француска) и најављују се све напетији односи Москве и Берлина, због чега је Русија донела одлуку да повећа број стајаће војске за 450.000 војника.

Дописник Тајмса, четири дана пре Сарајевског атентата, јавио је из Београда да је Краљ Петар због болести пренео привремено, док буде на терапији, овлашћења на свог сина Александра и да је отишао на бањско лечење. У тексту се наводи да су сви пријатељи Србије одахнули када је прецизирано да се не ради о абдикацији, већ о привременој предаји власти. Тајмс је у предвечерје атентата у Сарајеву писао да није уопште сигурно да би примопредаја власти између краља Петра и престолонаследника Александра прошла без проблема. Наиме, према информацијама Тајмса, најстарији син краља Петра, принц Ђорђе, после одрицања од права на српски престо 1909. године, стекао је висок углед у делу официрског кадра због свог неустрашивог и одважног држања током Балканских ратова, те да није уопште сигурно да би он и део официрског кадра гледао мирно на преузимање трона од стране Александра. С друге стране, Тајмс је писао и да се Александар истакао у више наврата током Балканских ратова, због чега је и он стекао углед међу официрима српске војске.

“Занос произведен победама у Балканским ратовима још није стишан и абдикација суверена у овом моменту би могла да доведе до сукоба између две војне фракције од којих свака навија за свог кандидата”, закључио је дописник Тајмса из Београда. Пар дана пре убиства надвојводе Франца Фердинанда у Тајмсу је освануо и чланак о потписаном конкордату између Краљевине Србије и Ватикана који је представљен као велики успех српске дипломатије, јер се са њим укидао аустроугарски протекторат над црквеним објектима Римокатоличке цркве на територији Србије.

Са дистанце од једног века, можемо слободно рећи да је Тајмс описао до у танчине детаље атентата и да је слабо шта додато у протеклих сто година. Од најситнијих запажања, како је Гаврило Принцип био обучен преко скока Чабриновића у Миљацку, до тврдоглавости Франца Фердинанда да кршећи протокол промени распоред својих обавеза и маршруту која га је довела право пред Принципов пиштољ, укључујући и последње речи упућене супрузи: “Живи за нашу децу”. Због тога ћемо се више бавити реакцијама и коментарима који су објављени у већ 230 година водећем британском листу.

Балкански ратови Фердинанду донели разочарења – мислио је да ће Турска победити Србију

Сарајево је енглеским читаоцима представљено као други највећи исламски град у Европи, односно нека врста “северног Дамаска”. Штавише, Тајмс је подвукао да је упркос европеизацији града и подизању модерних зграда, довођењу железнице у сам центар, Сарајево у суштини остало “мухамедански” град. Интересантно је да Тајмс муслимане или Бошњаке, ословљава као Србе мухамеданске или муслиманске вере, наводећи да их у граду са 41.000 становника има око 18.000.

У некрологу за надвојводу Франца Фердинанда Тајмс је поред биографије аустроугарског наследника посебно истакао да је он био врло екстремни католик, готово клерикал, и да се дуго времена истицао као моћни симпатизер антисемитске аустријске Социјал-хришћанске партије.

Према писању Тајмса, Фердинанд је имао намеру да искористи хрватски католички клер за ширење католичанства међу јужним Словенима.

“Његова главна идеја је била политичко-религиозно освајање западног Балкана, хабзбуршким утицајем или хабзбуршком силом. Балкански ратови су Фердинанду донели бројна разочарења. Аустријски планови су предвиђали да Турска победи Србију у Првом балканском рату, баш као што су погрешно претпостављали да ће Бугарска поразити Србију у Другом балканском рату. Порази Србије би у оба случаја послужили као изговор Аустро-Угарској да се умеша и заустави Турке и Бугаре у име заштите српско-хрватског народа и да прошири свој протекторат над целим простором где на Балкану већином живе Срби и Хрвати. Ти Фердинандови планови су га учинили антагонистом Краљевине Србије и свих осталих заговорника пан-српских идеала који су могући креатори завере која је довела до његовог убиства”, писало је у Тајмсу којем није промакло ни да је једина “крунисана глава” или шеф државе на сахрани Франца Фердинанда био немачки цар Вилхелм II, чак ни император Фрањо Јосиф није присуствовао сахрани свог синовца престолонаследника, већ се брже-боље вратио из Беча у Бад Ишл, где му је била незванична летња резиденција.

Док су Хрвати и Муслимани хтјели да линчују Принципа и Чабриновића, у Бечу се нико није узбудио због убиства Фердинанда

У неколико текстова лондонски дневник је направио неколико упечатљивих паралела. Док су Хрвати и муслимани хтели да линчују Гаврила Принципа и Недељка Чабриновића, док су палили српске куће, српске хотеле, кафане, продавнице, новине, институције и пребијали Србе по Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Загребу и другим местима у Босни, Херцеговини, Далмацији, у Бечу се нико није узбудио због вести о смрти Франца Фердинанда. Грађани Беча су, уместо да жале убијеног престолонаследника, констатовао је Тајмс, похитали да поздраве старог цара Фрању Јосифа да му буду близу и да му пожеле добро здравље, зато су били охрабрени његовом бодрином и спремношћу да, упркос својим годинама, води двоглаву монархију.

Антисрпске демонстрације у Хрватској и БиХ

У нападима на Србију су се посебно истицале две новине: Рајхспост и Пештер Лојд. Рајхспост су биле новине које су осликавале лик и дело Франца Фердинанда, клерикално-милитаристички манифест са изразито конзервативним, антисемитским и антилибералним ставовима, а Пештер Лојд је по својим насловима био претеча појединих данашњих таблоида у Србији или новина из Милошевићевог времена

“Док је тело надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге било положено у Градској већници у Сарајеву, велика већина католика Хрвата је, певајући аустријску националну химну, показивала оданост аустријском трону а затим је подржана од дела муслимана Срба и групе Цигана почела да разбија прозоре хотела у власништву православаца Срба, да пљачка продавнице чији су власници Срби, као и приватне куће и институције православних Срба. Полиција није могла да заустави насиље због чега је позвана војска и проглашено је опсадно стање”, писао је дописник из Сарајева.

“У Загребу су такође одржане антисрпске демонстрације. Велике масе католика Хрвата су марширале улицама узвикујући слогане: ‘Доле српске убице! Доле српско-хрватска коалиција’. Затим су ломили прозоре на кућама Срба и полупали излоге и прозоре најзначајнијих српских новина”, јављао је Тајмсов новинар из тадашњег Аграма. Антисрпске демонстрације су се прошириле по целој Далмацији а у Дубровнику су масе католика Хрвата пљачкале и уништавале српску имовину, све док војска није сишла на улице како би успоставила ред и мир, прецизирао је британски дневник.

Следећег дана, Тајмс је известио да је око 50 Срба било повређено а један је убијен током нереда у којима су католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани рушили све православно-српско што им се нашло на путу. Антисрпске демонстрације су забележене и у Мостару где је један Србин заклан. Антисрпске манифестације, према сведочанству Тајмса, одржале су се и у низ других градова Босне и Херцеговине. Тајмс је посебно нагласио да је српски амбасадор у Бечу одмах по добијању вести изразио саучешће грофу Берхтолду и да је српска влада била веома забринута због атентата у Сарајеву. Према Тајмсовим изворима, Франц Фердинанд је био упознат са наговештајима да се спрема атентат на њега али да и поред тога није желео посебне мере безбедности. Истовремено, Тајмсови извори су изразили сумњу да је атентат био усмерен на подривање односа између Србије и Аустро-Угарске и осујећивање идеје о уједињењу Срба и Хрвата.

Десет дана после Сарајевског атентата Тајмс поново посвећује коментар односима Аустро-Угарске и Србије:

“Убиство надвојводе Франца Фердинанда и војвоткиње Хохенберг је свакако појачало антипатије међу не-словенским народима према Краљевини Србији. Али то још не значи да треба да помислимо да је рат неизбежан између две земље… Нема доказа да су званичници у Србији криви директно или индиректно за злочин у Сарајеву иако постоје индиције да је завера скована у Београду”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: