• Друштво
• Политика

Још једно светогрђе на Косову

1 min read

10 година ‎ Телеграф

Нестанак накита са иконе мајке Божије је данас откривен, али је он према речима Игумана манастира Бањска оца Данила однешен раније.

Вредност украденог накита је непроцењива, јер се ради о комадима накита који су старији од 100 година, различитих племенитих метала, злата, сребра, платине, уникатних комада призренског филиграна, украшеног драгим и полудрагим камењем, који су верници у знак захвалности за исцељење и услишене молитве поклањали. Икона је смештена у дрвеном раму и столовала је у сопственом престолу ипред иконостаса.

Због радова који су тренутно у току у овом седмовековном манастиру, све иконе са иконостасом су заштићене и склоњене у припрати цркве, где је била и икона Мајке Божије што су лопови искористили.

Регионални шеф Оперативе Косовске полиције – север Жељко Бојић је рекао да су припадници Регионалне дирекције полиције –Митровица север дужим оперативним радом дошли до сазнања да је у ранијем периоду украден накит са иконе из манастира Бањска.

– Реч је о непроцењивој вредности, јер су неки комади накита старији око 120 година, тежина је 475 грама злата чија је вредност око 16.000 евра – рекао је Бојић.

Он је додао да су у току дана приведена два осумњичена лица која су признала извршење кривичног дела, са којима је оперативни рад у току у сарадњи са тужилаштвом, као и то да је полиција је идентификовала и треће осумњичено лице.

У циљу истраге, о детаљима Бојић није могао да говори.

Чудотворна икона, реплика Мајке Божије – Казанске, која је донешена са Свете Горе до мартовског пограма столовала у саборној цркви Св Георгија у Призрену, одакле је склоњена у Студеницу. По обнављању духовног живота у Бањској 2004.године после пет векова, икона је донешена овде, где чудотвори, исцељује болесне и бездетним паровима дарује пород.

Бањска је манастирска лавра, ставропигијалног ранга, четврта по реду иза Студенице, Милешеве и Сопоћана, споменик културе I категорије од изузетног знашаја за Републику Србију.

О непоновљеном подвигу градитељске имагинације XIV века, фасада од камена у три боје, којом су се могле равнати једино тосканске фасаде сијенске катедрале, сведоче видљиви остаци комплекса великих размера, некада окружени одбрамбеним бедемима и црква посвећена заштитнику династије Немањић Св Архидјакону Стефану, коју је ктитор Стефан Урош II краљ Милутин (1282 -1321) одредио за своју гробну цркву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: