Радоњић: Крајње вријеме за велику политичку мобилизацију против уласка у НАТО
1 min read
Сједио сам код ђеда, кад су нам протутњали Булеваром Ивана Црнојевића, ту под нос, са све сиренама као да јуре колону мексичког картела. Или је гост био у трипу “Need for speed”. Позатварали улице, негдје и по двије траке, растјерали пјешаке с тротоара, не би ме чудило да су негдје и из аутомобила излазили, заустављали људе и викали „Не дишите! Не дишите док пролази Столтенберг!“. Ја сам отворио причу, а Стари је био кратак и јасан: „Ни да доводе руског цара или Путина, а не овога…чеговић бијаше?“
Столтенбергов долазак јасан је сигнал и можда задњи аларм за широку друштвену мобилизацију свих Анти-Нато субјеката и појединаца. На једној страни имамо одлучног Ђукановића и машинерију која му служи, на другој, нашој, правој страни историје, имамо одлучне и неодлучно-неопредијељење. Много пута смо чули да је један од фундаменталних услова за добијање позивнице – подршка јавности. Па је самим тим саставни дио мировне анти-нато мисије подизање свијести и подизање броја противника уласка у ратни савез под покровитељством Сједињених Америчких Држава (САД).
Са тим у вези, одлука оних, попут Миодрага Лекића да се о свему изјасне тек након евентуалног добијања позивнице, личи на одлуку фудбалера да не улази у игру у првом полувремену, па чак и ако губимо 2:0, већ да уђе у другом полувремену и да тек тада саопшти – који дрес ће обући. Зато је, без дилеме, штета већ причињена, али сваким даном може бити већа ако се са неодлучношћу настави.
Сигуран сам да би ангажман поменутог бившег дипломате, био значајан за општи, народни анти-нато фронт, да има капацитета да пружи допринос томе и да је крајње вријеме да се опредијели и ангажује – ако је против НАТО-а, како се нагађа. А мисија политике, није да нагађамо или гледамо у куглу или пасуљ, шта је став политичких субјеката који конкуришу за нашу подршку. Исто важи за све политичке субјекте, нарочито нове, који спољнополитички став не саопштавају.
Ако се тај тренд „несаоштавања“ настави, онда је кандидатура за предсједнике мјесних заједница и кућних савјета, за које став о спољној политици није неопходан, неупоредиво адекватнија и примјеренија таквом односу. Питао ме ђед, питали су ме многи, који су Лекића памте преко ангажмана 1999. – ђе је? Ђе је да са нама збије редове, да се тучемо заједно против непријатеља, како нам по традицији и баста. Да зауставимо и спријечимо да нам од старог пријатеља, попут Русије, праве новог непријатеља.
Mislim da ova Lekićeva fotografija u američkoj ambasadi govori “više od 1000 riječi”… Ako ćete da pravite front protiv NATO-a zaboravite na gorepomenutog. Drugo je pitanje alternative NATO-u, tj. ako je neutralnost ko će to da garantuje? Mora nas neko zaštititi od kandži CIA-e…
Kakav crni lekic i becic oni su klasicni prevaranti.
Kakvo je ovo vanredno stanje i ne smeta im blokirana Podgorica, a smeta im kako kažu bokiran bulevar sa šatorima. Sada im ne smeta ništa kad je ovaj posro u pitanju, pi.
Svaka na mjestu,svaka čast!