Језички апартхејд у срцу Балкана: Ко у Црној Гори брише српски идентитет?

Док Црна Гора настоји да усклади своје институције са европским стандардима, једно кључно питање остаје нерјешено — статус српског језика и положај српског културног идентитета у држави. Упркос томе што је, према резултатима последњег пописа, српски језик језик већине грађана Црне Горе, његова институционална маргинализација и даље траје. То најбоље илуструје контраст између обећања потпредсједника Владе др Будимира Алексића и ћутања ресорне министарке Анђеле Јакшић Стојановић.

Два одговора на једно питање

У интервјуу за портал ИН4С, потпредсједник Владе др Будимир Алексић прије мјесец дана је најавио иницијативу за уставно дефинисање статуса српског језика, називајући тренутно стање „језичким апартхејдом“. Он је нагласио да је српски језик системски потиснут не само из образовања, већ и из јавног живота и културних институција, што, по његовим ријечима, представља насљеђе бившег режима који је тежио брисању историјског и културног идентитета већинског народа.

Алексић је подвукао потребу за свеобухватним друштвеним дијалогом и промјеном устава као првим кораком ка рјешавању овог проблема. Најавио је и свој лични ангажман у покретању формалне иницијативе која би српском језику вратила достојно мјесто у црногорском образовном систему.

Недуго потом, идентична питања која су упућена др Алексићу, послата су два пута и министарки просвјете, науке и иновација Анђели Јакшић Стојановић. Међутим, одговор није стигао. Ћутање ресорне министарке, сматрају представници медија и појединих културних институција, није само знак административног превида — већ политичка порука. Порука да српски језик није добродошао у школама, ни као наставни језик, ни као предмет, ни као дио културне стварности Црне Горе.

Између политике и културе: Идентитет под притиском

Овакво понашање институција, како истичу бројни интелектуалци и новинари, представља облик институционалне дискриминације. Недостатак дијалога, као и одсуство било какве мапе пута за повратак српског језика у образовни систем, указују на дубљи проблем — државни култур-инжењеринг чији је циљ брисање српског културног идентитета из јавног простора.

Док једна страна власти — попут потпредсједника Владе — препознаје овај проблем и најављује конкретне кораке, друга, која је непосредно задужена за образовање, на то остаје нијема. Ова диспропорција унутар саме Владе открива дубоко непомирене политичке и идеолошке позиције по питању идентитета државе.

Суочена са снажном поларизацијом и наслеђем прошлости, Црна Гора мора коначно одговорити на кључно питање: да ли ће поштовати језичка и културна права већинске заједнице у држави? Уколико се не пронађе институционални и друштвени консензус, Црна Гора ризикује да продуби постојеће подјеле и отуђи значајан дио својих грађана од образовног и културног система.

Повратак српског језика у школе, његово равноправно учешће у настави и званично признање његовог реалног значаја, не представљају само питање културне политике. То је, прије свега, питање правде, демократије и поштовања идентитета оних који Црну Гору доживљавају као своју домовину — у пуном смислу те ријечи.

Прочитајте ЈОШ:

Јакшић Стојановић наставља прогон српског језика из образовног система Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: