Јерговић о ликовима романа Мија Поповића о Цетињу: Свијет најсензационалнијих митомана, разбојиника, будала, удбаша…

Нови роман истакнутог књижевника Милорада Поповића, „Дворски трг“, представљен је у Књижари Фрактура у Загребу.

О слојевитој приповијести у којој се истражује однос између мита, идентитета и историје у контексту савременог црногорског друштва, уз аутора, говорили су писац Миљенко Јерговић и Сеид Сердаревић, главни уредник Фрактуре, која је објавила роман.

Књига осликава судбину Цетиња кроз вијек бурних историјских превирања. Како пише Т-портал, Јерговић је оцијенио да је Поповићево ново дјело хроника једног парадоксалног малог града, мале пријестонице.

„У њој живи горостасни народ који се налази у лилипутанском краљевству. То једнако важи и за његову духовну и културну страну. То је свијет најсензационалнијих митомана каквих нема нигдје, разбојника, будала, удбаша, који су тема овог романа“, казао је Јерговић.

Књига се, како је навео, у великој мјери темељи на фактографији, а бави се опсесивним националним темама гдје је, каже, „грехота било што измишљати“.

“Такође, у највећој мјери заснована је на „подваљивању смрти и мртвима који се онда на овај или онај начин бране“, истакао је Јерговић.

Како је речено на загребачкој промоцији, роман „Дворски трг“ хроника је Цетиња и његових становника, својеврсна фреска Црне Горе исписана кроз ликове краљева, умјетника, шпијуна, тајкуна, револуционара и ексцентрика који су обликовали историју тог митског простора.

Смјештен око историјског Дворског трга, у сјени Ловћена роман приказује како се стварне особе и догађаји стапају у нарацију која Цетиње претвара у црногорски Макондо, мјесто у којем је све могуће, у којем се смрти доскаче маштом, а стварност прелази у магију.

Кроз роман се, како се чуло на представљању, преплићу судбине аутентичних личности попут Данила Киша, писца који је и сам сакупљао грађу да о свом Цетињу напише роман, те славног црногорског сликара Дада Ђурића, разбаштињеног насљедника југословенске династије Карађорђевића, Ђорђа, па све до удбаша Благоте Бађија Бурића и професора Маћана Пераша, који у транзицији постаје медијски могул.

Поповић је казао да је његова првобитна идеја била да роман има два тока о двије завјере. Једна је политички атентат на књаза Данила 1860. године, у којем су, каже, учествовала директно и индиректно три велика царства, отоманско, аустроугарско и руско, а да је фокус ауторски усмјерио на политичку емиграцију у Задру, која је прва црногорска емиграција.

Други дио приче је, како је појаснио, покушај државног удара 2016. у Црној Гори, који је „још остао у неким политичким тужбама као загонетка и који има литерарни happy end“.

„Тужиоци у том процесу су сада у затвору, а осуђени је данас најмоћнији политички човјек у Црној Гори. Све то иако је држава остала иста, није се мијењала“, казао је Поповић.

Сердаревић је подсјетио је да се роман прошле године појавио у Црној Гори под насловом „Смрти се подваљује“ у издању Отвореног културног форума и Антене М, те да је у хрватском издању, у договору с аутором, добио наслов „Дворски трг“.

На питање како је у Црној Гори доживљена књига, Поповић је истакао да је то више на нивоу интриге и импресије.

“Црна Гора нема озбиљну независну књижевну критику, број медија је граничан, подијељен више по неким идеолошким критеријима… Мени је књига важна више због ових о којима пишем него због читалаца, јер сам осјећао да нико неће поменути те људе“, закључио је Поповић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: