Јавна окупљања биће дозвољена на десет метара од институција

Јавна окупљања убудуће ће се моћи организовати на десет метара од државних институција, предвиђено је Предлогом закона о јавним окупљањима и јавним приредбама, што је новина у односу на претходно законско рјешење по којем је то ограничење било 50 метара.

Новине садржане у Предлогу закона данас је, на конференцији за новинаре, представио генерални директор Дирекората за безбједносно заштитне послове и надзор Министарства унутрашњих послова МУП, Милош Вукчевић.

Он је подсјетио да је Закон о јавним окупљањима донијет 2005. године, и да је постојала обавеза и потреба да се донесе нови јер се, како је навео, људска права стално мијењају.

„МУП је са Управом полиције формирао Радну групу, у којој је учествовао и представник невладине организације, и имали смо подршку експерта Европске комисије који је помогао са препорукама суда у Стразбуру и смјерницама Венецијанске комисије“, казао је Вукчевић.

Он је истакао да је у новом закону дошло до раздвајања јавних окупљања од јавних приредби.

„Јавна приредба се остварује у оквиру привредне дјелатности, ради оставаривања прихода и профита, и захтијева додатне мејре безбједности, док је јавно окупљање свако окупљање више од 20 лица на отвореном простору, ради изражавања социјалних, политичких увјерења и циљева, интереса и различитости“, појаснио је Вукчевић.

Он је казао да окупљања на којима је мање од 20 особа не подлијежу законској регулативи.

„Новина закона је сто су перепозната јавна окупљања у покрету, која претходним нијесу била предвиђена“, казао је Вукчевић.

Он је рекао да је простор прикладан за јавно окупљање претходним законом био одређен на 50 метара од Владе, Скупштине и Уставног суда ,док је новим то ограничење смањено на десет до 15 метара од државних институција.

Новим законом је, како је казао Вукчевић, организатор растерећен, односно не постоји обавеза ангажовања редара.

„Сада закон препознаје вођу окупљања, којег мора да одреди организатор, а који ће бити задужен да подноси пријаву и да остварује сарадњу са надлежним органима“, рекао је он.

Обавеза пријављивања окупљања, која мора бити извршена пет дана прије самог одржавања, није измијењена, а полиција је обавезна да обавијести државне органе.

Вукчевић је рекао да су новине закона консултације у циљу отклањања нејасноца, неправилности и недоумица у вези са окупљањима и одржавање спонтаних окупљања, чија пријава није обавезна, али се морају испунити одређени услови.

„Уставом Црне Горе дозвољено је ограничење права на слободно окупљање, али разлика у новом закону је што не дефинише на ком простору ће обавезно бити забрањено окупљање“ истакао је Вукчевић, додајући да полиција одлучује о разлозима ограничења.

Тужбе о рјешењу забране јавног окупљања, како је навео, више се неће подносити МУП-у, него Управном суду.

Вукчевић је рекао да су рјешења о јавним приредбама остала слична као у претходном закону.

„Уведена је новина о извјештавању, односно Влада Црне Горе мора једном годишње обавијестити Скупштину о имплеметацији овог закона“, рекао је Вукчевић.

Он је казао да су настојали да закон ускладе са стандардима у области заштите људских права, и да су водили рачуна о смјерницама Венецијанске комисије и о судској пракси Европског суда за људска права.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: