Ја мртве уздасима будим, јер немам живих да умиру за ме
Острог ноћу
Пише: Ранко Рајковић
Док и ако будете читали пјесму Алексе Шантића “Ноћ под Острогом” знајте да сигурносне службе ЦГ заједно са партнерским службама (како воле да кажу) откривају ко на данашњи дан води хибридни рат против ЦГ.
Прије вас, неопрезних љубитеља поезије, у овом читалачком тренутку та улога давно је запала господина српског песништва Алексу Шантића рођеног у Османском царству 1868 године, преминулог у Краљевини Југославији 1924. Који је је у своје доба написао пјесму “Ноћ под Острогом”.
И тада као и данас по ДБ процјени – цитат (изјава) “Ријеке људи које су се те 1924. сливале ка Ћоровића кући у Мостару гдје је Шантић код сестре Персе провео задње дане живота” поткопавају темеље ЦГ државности као што их поткопавају ријеке људи које се дуже од једног вијека с пјесничким осјећањима Алексе Шантића сливају и на данашњи дан према Острогу.
О земљо моја уздахну Шантић “Ја мртве уздасима будим, јер немам живих да умиру за ме”.
Слава Сјеница Алексе Шантића који нас је опјевао прије сто година и слава манастиру Острог на данашњи дан када се до њега све теже и теже долази у покољењу не за пјесму већ за бич и насиље створено.
Прочитајте ЈОШ:
