Изложба цртежа Уроша Тошковића и промоција монографије вечерас на „Барском љетопису“

Урош Тошковић
У Галерији „Велимир А. Лековић“ вечерас ће у 21 сат, и оквиру „Барског љетописа“ бити уприличена изложба цртежа Уроша Тошковића и промоција монографије о Урошу Тошковићу аутора и колекционара Бојана Крљића.
– Уобичајено је да страст колекционара буде усмјерена у једном одређеном правцу, па тако сакупљање дјела различитих умјетника, у широким дијапазонима стилова, временских распона, дисциплина или техника, углавном доводи до хетерогености у којој се губи фокус збирке, а тиме често и вредност цјелине. Али није уобичајено у нашој колекционарској пракси да се сва пажња, сва посвећеност, сва љубав, циљно управи само према једном једином умјетнику, и то умјетнику познатом, углавном, по његовим цртежима – цртежима интимног карактера, најчешће, малих димензија, рађених оловком, тушем, гвашом, ређе акварелом, фломастером или неким другим средством, наводи се у саопштењу.
Тошковић је свугдје оставио трага свога постојања – сјећања на њега још живе, али, прије свега, цијене се његови зачудни радови.
Запамћен је као необичан и самосвојан сликар снажног цртачког нерва, затамњених атмосфера бивствовања и болних људских судбина. Као да је, на својим цртежима, транспоновао сопствену несрећну егзистенцију, алијенацију, духовну и физичку усамљеност, одбојност према сјају успешног уметничког статуса, и уопште, сређености грађанског живота. Као да ни трачка светлости, љепоте, осмјеха и среће, никад није доживјео.
Бојан Крљић није само заинтересован за Тошковићеве радове: он, с истом страшћу, сакупља сваки текст, сваку вијест, сваку ријеч о уметнику, изговорену или написану, сваки податак, фотографију и артефакт о њему и његовом животу. Постао је најдрагоцјенији чувар свега што се односи на Уроша Тошковића, а књига коју му посвећује колекционар најљепши је споменик који се једном ствараоцу може подарити.
Изложбу ће отворити историчарка умјетности Љиљана Зековић.
Ово је друга изложба из Ликовне селекције 37. „Барског љетописа“ коју потписује Горан Ћетковић.