Изложба „350. годишњица од рођења Петра Првог“ одржана у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици
1 min read
Фото: Храм
„Петар Први је био владар који је разумјевао изворне потребе земље и њеног народа, видео проблеме и није се бојио да њих рјешава упркос мишљењу конзервативаца унутар земље и непријатеља ван њених граница. Како је писао Александар С. Пушкин: „Час научник, час херој, час морепловац, час тесач свом душом на престолу он био вјечити радник“. Његове доследне реформе практично у свим областима живота – у образовању, у државној управи, у привреди, у војсци и у морнарици модернизовале су Русију. Од доба Петра Русија је постала не само дио свјетске историје, него и њен активни творац.“ рекао је Амбасадор Русије Владислав В. Масленников на отварању изложбе поводом 350 година од рођења Петра Првог.
Први црногорско-руски контакт пада у далеку 1698. годину када истакнути државник Петра Великог, столник П. А. Толстој, током свог боравка у Млецима, на путу кроз ондашњу Далмацију, стиже у Пераст да тамо посјети руске бојаре који изучавају морепловство.Између осталог, Толстој посебно запажа (и о томе обавјештава руски двор) велику сличност овдашњих, приморских Срба са донским козацима: ,,Имућни су, куће су им од камена, према московском народу се односе врло срдачно и са поштовањем“, каже он, и додаје: ,,Недалеко од ових мјеста живе слободни људи који се зову Црногорци . . . Никоме не служе и повремено зарате са Турцима, понекад ратују и са Венетима(Венецијом)“
У писму од 3. марта 1711. године, које су Милорадовић и Лукачевић уручили на Цетињу владици Данилу, руски цар позива Црногорце да устану у свеопшти бој против Турака. Посланица је наишла на велики одјек борбених Црногораца.Тим поводом владика Данило сазива скупштину племенских главара и у обраћању, између осталог, каже: “Ми смо чули да постоји хришћански цар у сјеверном дијелу свијета, богзна колико далеко . . . Ево данас, хвала Богу, ми видимо његове посланике и имамо у рукама његову грамоту. . . И Руси и ми смо исте крви и истог језика.Наоружајте се браћо Црногорци! Ни ја не жалим, ни имање ни живот свој, и спреман сам да пођем са вама у службу цару хришћанскоме и нашем отачаству“.
Од тог доба Црногорци се окрећу Русији, у којој траже спас , чврсту потпору и помоћ својим ослободилачким прегнућима и напорима да сачувају своју слободу.
Синоћ је одржана изложба у част 350.годишњице од рођења цара Петра Првог у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Том приликом, обратио се и Њ.Е. Амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав В. Масленников и отворио изложбу.
Навео је, у свом говору, да је својим спољнополитичким активностима Петар Први скренуо пажњу и на Балкане. Управо он је иницирао прве дипломатске контакте наших земаља 1711. године. Године 1715. Црногорски владика Данило посјетио је Санкт-Петербург па се састао са Петром. Савјетник Петра, његов представник у Црној Гори и Молдавији, па касније и Амбасадор Русије у Кини био је Сава Владисављевић Рагузински. На иницијативу Петра руски официри су савлађивали вјештине поморства у Боко-Которском заливу.
