Из записа грађанина непокорног: Перверзности Монтенегра

Пише: Милисав Поповић

Млади професор др Иван Вуковић у кампањи прије него што ће постати градоначелник Главног града Подгорице говорио је да је дијете Подгорице, а да му је Подгорица „мајка”. Тако је син мајци постао „муж”. Наравно, ово је само метафора, а не никако перверзност.

Поводом обиљежавања 100 година од уједињења једнородних и једновјерних Црне Горе и Србије у једну државу, а након 100 дана од устоличења, градоначелник Иван изјавио је: „Главни град неће учествовати у перверзијама које гледамо на територији Црне Горе.” (Дан, 7.11.2018.) Е ова изјава градоначелника доктора Ивана јесте неспорно перверзија којом је он нажалост маркирао почетак свог четворогодишњег мандата на челу Главног града.

Али није то једина перверзија у младога градоначелника Ивана. Иван хоће да у Подгорици подигне споменик Титу на чији позив је Подгорица авио-бомбама разарана више пута него што аутор овог записа има година, а то је преко 80.

Перверзност је то што је Иванов претходник Миго од Зете подигао споменик „Великом Војводи” Мирку који је клао кучку ђецу у колијевкама и у огањ их бацао. А шта рећи за монструм мајку која је себе уградила у споменик главосјеку мале кучке ђеце. Од сада ће главни град Подгорицу да „красе“ споменици два злочинца истог лица – Мирка и Тита.

Када су градоначелника Ивана питали хоће ли Мирков споменик бити измјештен из Подгорице, одговорио је да то може само преко његове мртве главе. Ова цијена веома је привлачна за свакога ко зна да је Миркова похара коштала Куче 243 главе, од којих су само 17 војничких.

Перфидија је када се касарни у главном граду у којој ће да служе слуге злочиначке НАТО војске качи име ненадмашног јунака и етичара војводе Марка Миљанова који је својим непријатељима давао воду и храну само да му се гладни и жедни не би предали.

Перверзност је када режимска „Побједа“ објави да је митрополит црногорски Амфилохије „морачки Минхаузен, манипулант и лажов“, а неће да објави реаговање оних који тако не мисле.

Перверзија је када на Првој ТВ двојица некрштених „укрсте“ ријечи па обновљену цркву на врху Румије проглашавају „митраљеским гнијездом“, а уз то рафалима лажи митраљирају и крштене и некрштене, и то за режим буде говор љубави, а не говор мржње.

Наопако је када „кривомозгићи“ траже рушење цркве на Румији зато што није грађена по „урбанистичком плану“, а знају да такав план не постоји.

Силејџиство је када вођа режима Мило Митрополији црногорско-приморској, институцији којој се највише вјерује у Црној Гори додјељује „нишу“.

Наопако је када премијер Душко у својој влади нема Петра, Рада, Марка, Љубишу, а хвали се суживотом са Мујом, Хасом, Омером, Јашаром. И Тито се хвалио „братством и јединством“ са Фадиљ Хоџом, Али Шукријом, Власијем … а они су Титове слике везали псима за репове и набијали валовима на рогове (било је то у Пећи).

Сумануто је забрањивати књижевнику и академику Матији Бећковићу да дође у Црну Гору само зато што јавно сведочи о срамоти расрбљених у Црној Гори који газе аманете својих предака.

Синова Црне Горе има два пута више који живе у Србији него у Црној Гори. Један од тих је и Матија Бећковић. Отуда и пјесма: „Највећа је Црна Гора она преко Златибора.“ Перверзија је и то што су „Најмању од народа, ал’ велику Црну Гору“ њени властодршци насилно увукли у харем НАТО насилника, све зарад страних инвестиција „без којих Црној Гори нема живота“ (Мило). У знак протеста против тог безумног чина млади Далибор Јауковић извршио самоубиство је пред америчком амбасадом.

Док Новак Ђоковић, син српске Црне Горе, у витешком надметању у Лондону „постројава“ свјетске челнике тениса и „што је чије дава свима“, дотле владар расрбљене Црне Горе Милага тумара … хоће-неће да слави ослободиоце Црне Горе и Србије из 1918. године. Неће у Црној Гори, а хоће у Паризу. Да је Мило најугроженија личност у Црној Гори, казао је његов вјерни војник, сада директор полиције Веселин Вељовић у „Живој истини“, а да је Милово име најомраженије не само међу православцима у бившој СФРЈ, него и у моћној Русији, показао је такозвани државни удар којег је Милу на дар приредио тужилац Катнић на дан парламентарних избора 2016. године. (Бавећи се ударом на Мила, Катић није пропустио да помене и“ емотивни живот комараца у Доњој Зети“). Својеврсна је перверзија суданија за „тероризам у покушају“, други назив за такозвани државни удар у којој ни послије 15 мјесеци поједини оптужени не знају зашто им се суди, вапију „убијте нас“, падају у несвијест и у таквом стању морају да прате судски процес!

У вези са такозваним државним ударом Мило је изјавио: „Успјели смо одупријети се том пријетећем земљотресу, али притисци се настављају“ (Дан, 14.11.18.) Не може Мило а да се даноноћно не пита шта ће бити ако се појави неки нови Синђелић који неће бити Саша и неки нови Велимировић који неће бити Паја.

Ту су и криминал и корупција као Милови вјерни пратиоци. Изјава директора полиције – „Држава је јача од криминала“ (Дан, 15.01 18.) асоцира на изјаву једног од двојице боксера исте категорије који говори оном другом да ће га победити.

Намеће се утисак да се у Миловој Црној Гори једнаки међусобно ћерају што очито и јесте. А у сукобу једнаких побједника нема.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: