Ивана Жигон: Позориште не признаје растанак
1 min read
Ивана Жигон
Првакиња Народног позоришта Ивана Жигон, после готово десет година (и многих искушења, како сама каже) враћа се у матични театар и то са представом “Десанки у вечност”, посвећеној нашој великој поетеси и њеној мајци Јелени Жигон, пишу Вечерње новости.
За ово остварење, позната глумица (овог пута и редитељ) каже да је ријеч о новом жанру, мистичној и интимној музичко-сценској оди, уприличеној поводом сто двадесет година од рођења Десанке Максимовић. Премијера је сјутра, на сцени “Раша Плаовић” Народног позоришта и то на дан смрти Иванине мајке, глумице Јелене Жигон.
– Представа ће бити изведена баш на овај дан, чиме ћемо дочарати велики смисао и моћ умјетности. Упркос томе што је Јелена прије годину дана напустила сцену живота, она ће се овдје, у пуном сјају љепоте своје душе, појавити у главној улози. Као неуморни истраживач и чувар српске поезије, она потписује и сценарио представе која се, нимало случајно, не поиграва одговорима на вјечита питања о животу, љубави и смрти – ријечи су Иване Жигон која ће, на неки начин, наступити заједно са мајком Јеленом, спајајући вријеме једног и вјечност онога свијета.
У представи учествују и балетски уметници Жељко Гроздановић и Малина Станојковић: двоје играча извешће “Плес љубави која тријумфује над неправдом пролазности”, у кореографији Ане и Светозара Крстића. А на сцени ће се појавити и унуци преминуле глумице Ања и Стефан и заједно са осталима показати да “умјетност има задатак да превазилази све границе форме и да синхронизује наше пролазно вријеме са нечим оностраним, бескрајним и непролазним”.
Истичући велику захвалност Ивани Вујић, в.д. управника Народног позоришта, што се вратила у матични театар, Ивана каже:
– Отац ме је својим режијама одвео у свет позоришта, а ето после неколико година паузе која је услиједила из многобројних разлога, мајка ме враћа на сцену моје матичне куће. Веома сам срећна што је то управо представа која говори о ономе што нам све више фали. Прије свега, о радости и љубави упркос недаћама, о смислу живота насупрот великим тугама растанка. Што би мој тата духовито рекао, умјетност има потребу да запуши рупу кроз коју веје бесмисао. У то име живели! Дођите да видите како позориште не признаје смрт и растанак, како је у умјетности све могуће.
Косовка дјевојка
Глимица Ивана Жигон првакиња је Драме Народног позоришта од 1999. године, предсједник Друштва српско-руског пријатељства и умјетнички руководилац ансамбла “Косовски божури”, чији су чланови дјеца из енклава Косова и Метохије. Једну од првих улога остварила је ваћ са 21 годином (Косовка дјевојка) у сценском спектаклу “Косовски бој”, у режији Петра Зеца. Играла је, између осталих, у представама с редитељским потписом Радмиле Војводић, Бранка Плеше, Бранислава Мићуновића, Виде Огњеновић, Јагоша Марковића, Јовице Павића и, наравно, оца Стеве Жигона.
Праунука дивизијара Митра Мартиновића. Из грмена великога, лафу трудно изић није.