Istoričari: Srbija nije bila Iran

Srpski istoričari negiraju tvrdnje kanadske koleginice Margaret Maksmilan o Velikom ratu iz 1914. godine: Austrougarska monarhija je planirla rat i pre pucnja Gavrila Principa.

SRBIJA iz vremena Prvog svetskog rata bila je nalik današnjem Iranu, gde delovi vlasti sponzorišu terorističke aktivnosti. Gavrilo Princip je bio fanatik koji se poslužio terorističkim nasiljem za ostvarivanje svojih ciljeva.

„Sprečavanje novog Velikog rata: Lekcije iz 1914“, izazvala je niz reakcija među srpskim istoričarima. Osudili su takvo viđenje Srbije tog doba i njene uloge u Velikom ratu.

– Prvi čovek vojne bezbednosti pukovnik Apis bio je dobro upućen u namere zaverenika, a iz Srbije je uz pomoć srpskih graničara prošvercovano i oružje – tvrdi Mekmilan. – Princip je bio terorista, jer je koristio nasilje za postizanje ciljeva. Atentator iz Sarajeva nije hteo da čeka da se stvari reše diplomatskim ili ustavnim putem.

Na ovakve ocene, koje su na liniji poslednjih težnji revizije uzroka izbijanja Prvog svetskog rata, među prvima je reagovao istoričar Čedomir Antić. On naglašava da je poređenje Srbije s početka 20. veka sa današnjim Iranom „sramotna i tužna samodiskvalifikacija“.

– Ova država je teokratija, koja negira prava svojih građana, dok je Srbija 1914. godine bila evropska demokratija – kaže Antić. – I sama ideja o takvom poređenju govori o neobaveštenosti i zloj nameri. – Ona pada zbog argumenta da je Srbija kao potpisnica sporazuma o prvom međunarodnom sudu u Hagu, tražila od Austrougarske da međusobni spor bude rešen pred tim telom, što je odbijeno.

Da je Beč planirao rat i pre pucnja Gavrila Principa, i da ga Srbija svakako nije želela, smatra i istoričar Ljubodrag Dimić.

– Ne možemo da stanemo na put nasilnom pokušaju revizije početka Prvog svetskog rata, ali Srbija može da pokuša da odbrani istinu – naglašava Dimić. – Revizija se sprovodi uz paušalne ocene i stereotipe. U Sarajevu je pucao nacionalni revolucionar. Izabrana meta bila je veoma omražena i nepopularna, i u Beču i Berlinu, zbog politike koju je nagoveštavala.

Dimić naglašava da Srbija mora da zaigra na kartu vraćanja na istorijske izvore i da podrži istoriografiju na tragu istraživanja Frica Fišera, koji je dokazao je da je Nemačka umešana u izbijanje rata, a čak je i istoričar Noel Malkom tvrdio da nema umešanosti Srbije u atentat.

DILETANTSKO POREĐENJE

DA je Srbija u Prvom svetskom ratu bila žrtva austrijsko-nemačkog prodora na istok, a Gavrilo Princip jugoslovenski revolucionar smatra i istoričarka Branka Prpa. Tvrdnje kanadske koleginice smatra „diletantskim“ jer se „revolucije za oslobođenje ne mogu proglašavati terorizmom ili političkim nasiljem“.

– Argumenti koje daje istoričarka Makmilan su površni – smatra Prpa, i kaže da je reč o lakonskom pokušaju da se shvati Evropa pred Prvi svetski rat. – Srbija se u imperijalnom poretku koji je vladao svetom tog vremena našla na putu nemačkog i austrijskog pokušaja da se domognu dela kolonijalnog kolača.