Истина о Дритану Абазовићу – Тридесет година мржње и најљући челик би истопило
Дритан Абазовић
Пише: мр Горан Бјелановић
Узмували се аналитичари, квазисоциолози, НВО звездочатци – нема ко није своју рекао у вези са резултатима недавно одржанних парламентарних избора у Црној Гори. Како се то деси? Због чега? Који су најважнији фактори, а гдје леже одсудне преломне тачке, промјене односа снага на политичкој карти државе под Ловћеном?
Остварило се чудо над чудима, али како? Лако – да лакше бити не може. Свети апостоли кажу да се ствари дешавају онда кад се поклопи вријеме. И оно и скуп толико пута спомињаних фактора да их нећу прежвакавати овим текстом. О једном бих чиниоцу да проговорим. Ономе који је најпресуднији, а не спомиње га готово нико. Мржња!
Тридесет година мржње и челик би најљући истопило, камо ли неку власт. Без обзира на њену привидну моћ и надмоћ над факторима опозиције.
Ово недоба је лансирало синтагму „партијски војник“ као ознаку најватренијег присталице „јединог правог пута“, сви остали су хејтери, сметња општем прогресу и напретку.
Сам термин „војник“, ма био он и партијски подразумијева ратно стање и мржњу као природно осјећање према ономе из „другог рова“.
Свака политичка акција је легитимна, свака идеја би се могла ако не оправдати, а оно макар разумјети, да мржња према онима који другачије мисле није била погонско гориво и храна неуморним чуварима тековина демократског фашизма.
И ова оксиморонска, а толико тачна синтагма, најбољи је илустратор сулудости и неодрживости оваквог стања ствари.
Демони су, етеричне силе зла, присутне на сваком меридијану, у сваком народу и појединцу. Немају они бајковита имена: Мефистофел, Белзебуб…. Зову се једноставно: Мржња, Похлепа, Завист, Лаж, Подлост, Лицемјерје… И тако до прексјутра.
Без обзира на до детаља разрађене варијанте: сицилијанке, даминог или краљевог гамбита – ни једна партија шаха никада није имала исти ток. Очекивано, толико пута успјешно извођена изборна стратегија досадшњих владајућих структура, овај пут је била спријечена да повуче завршни – побједнички потез.
Добро осмишљеним, побједничким походом кроз три велике колоне опозиција је успјела да изненади противнике и освоји сасвим довољну већину.
У политици ништа није завршено док не буде готово, па је губитничка страна промислила низ сценарија којима би цијелу ствар окренула у своју корист.
Доктор Здравко Кривокапић – Црногорац а вјерује у Бога (друго му још нашли нијесу, а како изгледа и неће), Алекса Бечић, Владимир Јоковић и Дадо Шћекић, Горан Даниловић… У реду!
Њих је једноставно стигматизовати, етикетирати мржњом према Црној Гори и црногорству. Пет пута поновљена лаж прераста у неопозиву истину. Код нас је довољно и једном. Истренирани смо добро у ових тридесетак година.
Играјући на провјерену карту распиривања међунационалне нетрпељивости доктор Дритан Абазовић се губитничкој страни наметао као најслабија карика у опозиционом ланцу.
И ту их је сачекао „ковертирани потез“ који су најмање очекивали!
Доктор Дритан Абазовић? Албанац, а не мрзи! Ни Србе ни Црногорце, Хрвате ни Бошњаке ни Роме, Ашкалије ни Египћане…
Уистину – ко је Дритан Абазовић? Неки га зову „гејм чејнџер“. Слутим шта то значи али не знам до краја. Неупоредиво више знам о прецима Дритана Абазовића.
О једноме од њих војвода Марко Миљанов пише у „Примјерима чојства и јунаштва“:
( Парафразираћу) Пољем се усред ноћи за неким сиромахом надала хорда Турака. Исукани им јатагани. Овај колико га ноге носе бјежи према једној арбанашкој кући. Домаћица куће га уочи, па улети пред домаћина:
– Чојку, ево се надала сила за неким сиромахом, шта да радим, кукала?
– Отвори врата томе што бјежи затвори онима што ћерају!
Кратко и одлучно одговори стари Арбанас. Потпуно је небитно евентуално одсуство крвне везе споменутог јунака са младим доктором наука, господином Дританом Абазовићем.
Били у сродству или не и површним посматрачима савремених политичких прилика мора бити кристално јасно да је Абазовић директни потомак једног таквог чојског и јуначког генетског кода.
У питање је младић, грађанске, космополитске профилације који је чврсто ријешио да „отвори врата свима онима који бјеже, а затвори онима што ћерају“.
Не треба ангажовати ни социологе, политикологе ни профајлере. Ова прича из „Примјера чојства и јунаштва“ господина Абазовића објашњава – у потпуности. Ништа другачије и друго се од њега нити може добити нити очекивати.
Свјестан је млади доктор наука Абазовић, да се слобода никоме не поклања, него се мора освојити. Спреман је и да плати ту цијену кроз изложеност: прозивању, етикетитирању, свим нискостима којим се одлазећи силници умију и могу послужити.
Оно што би сваки грађанин Црне Горе највише морао да зна јесте да се Абазовић не бори за себе. Човјек његових година и образовања би лако могао да купи авионску карту за: Лондон, Париз, Минхен… И брига њега за балканске „торове и оборе“!
Његова борба се објашњава истински утемељеном вјером у срећнију и бољу Црну Гору. Млади доктор наука и те како добро зна да је то борба за сваког слободног грађанина у нашој држави, без обзира на националну, партијску или вјерску припадност, па и за оне који су однедавно највише против њега!
Ни то није довијек’. Кад буду ослобођени мржње којом су задајани више од тридесет година, разумјеће колико зло су непотребно носили под грудном кости, како се без тог Демона и љепше и слободније дише.
Тада ће ваљда стећи и демократски капацитет да признају грешке које су чинили у овоме времену. Овај текст је тек наговјештај да је будућност без мржње – већ почела!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ако ко није знао Абазовићи су поријеклом Срби, племе Дробњаци, Гацко, Херцеговина….
Tako je….
Prozvali su se Albancima pod „pritiskom grdnih vremena“….
I neka im bude…. Izbor je njihov….
No nisu izgubili ono „vic“ u Prezimenu….
Abazovici su Ugledna Ulcinjska Porodica….
Djed Emro…. Morski Vuk…. Ribar….
Ma Gospodin Ljudski….
Prijatelje, bracu, kumove, ribare-drugove….
Imao je medju svim gradjanima naseg malog grada….
U ono Njegovo i Nase Srecno Doba….
Najbolji Prijatelj Capunovici, Kumovi ….
Sa tetkom Vahidom pohadjalii gimnaziju….
No Mnogo je Mutne Vode Proteklo od Toga Vremena….
Raduje me ako Dritan Ostane na Povrsini….
i Sacuva Ugled Svojega Djeda Emra….
Dritane, Sine, NE ZABORAVI PRAVI PUT….
ISTOCNIKE I VEDRE VIDIKE….
ONOGA DJEDOVOG i NASEG VREMENA….
@Potonja Nevjera,i sin Dzoa boma….a,ni jedan boem ne moze biti los covjek,zar ne?
PS.i,nesto licno:mnogo sam vremena provodio u Dzoovoj kafani i rado ga se sjecam 🙂
ops….jasno je da nedostaje slovo E u napisanom boma.
U posljednjem razgovoru je kazao da postoje dvije verzije porijekla njegove porodice.Prema jednoj da su iz Kroje,sela Abaza,a po drugoj ,da su iz Hercegovine.U sustini je nebitno,Drutan je Albanac iz Ulcinja,ali zaista,prije svega , – čovjek.
Лепо си то рекао, Горане! Погодио, као и увек, право у центар!
Sjećam se za vrijeme AB revolucije kada je Vasil Turpukovski nosilac dzempera iz Makedonije rekao da je protiv Srbije neprincipijelna koalicija, nosile su se njegove slike sve sa natpisom Čovjek kako to gordo zvuči.Vrlo brzo posle toga nam je udario k… c. Transformacije u politici su moguće. Tako ja gledam ovu transformaciju momka koji je tražio od DF da prizna genocid u Srebrenici pa da razgovaraju o koaliciji u Nikšiću. Do razgovora nije došlo kao odraz toga imamo gradonačelnika ustašu od Šavnika. Po prvi put mi se sviđelo njegovo delanje kad je pravim imenom nazvao Pajovića, Azru i ostale Tuponje, i drugi put kada je priznao da je pogrešio onaj put u Nikšiću.Mene interesuje samo kako će on uspjeti da balansira između onog što on stvarno misli i želio bi da politički sprovede, i onoga što žele Žarko R. i Miško P. stvarni vlasnici Ure. Neka mu je bog upomoć.
Dritan je čovek velikog srca! Kada bi svi bili kao on, na svetu ne bi bilo ni mržnje ni zla!
Ljudi su ili LJUDI ili neljudi.Nijje bitno koje su nacionalnosti, veroispovesti, ili boje kože.
Tako je, nepostoje nacionalne manjine svi su vecina ko posjeduje crnogirsko drzavljanstvo
Manjine su proizveli diktatori da bi lakse manipulisali i koristili razdor naroda u svoje svrhe radi licnog interesa. U nasoj Njemackoj ne posoje manjine svi smo isti iako sam porjeklom sa vasih prostora ,,zbog toga narode Crne Gore neprihvatajte da ste bilo kakva manjina Vi ste svi jena nacija i jedna zajednicka vecina.Gospodin Abazovic je pravi covjek na pravom putu koji postuje sve religije koje moraju da svi zajedno da cine jednu naciju a to je CRNOGORSKA
Bravo za tekst i odabir iz Primjera čojstva i junaštva!
Bravo za tekst i odabir iz Primjera čojstva i junaštva!
Bravo za tekst !
Bravo za Dritana Abazovića!
Dritan mrzi korupciju, mafiju i organizovani kriminal!
Veliki pritosak na buduce nosioce vlasti, posebno na godpodina Dritana. Sve sto sam procitala i vidjela ako nisi zlonamjeran je za postovanje za jednog mladog covjeka, od ljucke komponente do obrazovanja. Svaka cast na energiji i doslednosti. Narod vam je dao poverenje koje se mora postovat, velika su ocekivsnja, znate sta vam.je cinjeti. Sa srecom.
Kad bi stvari posmatrali sa cisto ljudske strane i vise znali o Arbanasima i njihovoj cvrstoj rijeci i cojstvu mnogo toga bi nam bilo jasnije.
Za pocetak oni koji nijesu citali Primjere cojstva i junastva Marka Miljanova neka to ucine.
Posebno preporucujem stivo o Djulji i Ivezi. Kao dijete sam to citao i nikada nijesam zaboravio.
Cijeni druge da bi i oni tebe . Bez gordosti, osionost i ponizavanja.
Postoje samo dobri i losi ljudi.
To je anegdota koja je nekad bila u citankama crnogorskih osnovaca. Kreatori novog montenegrinskog, iliti dukljanskog, morala, i bica uopste, izbacili su je jer se njene poruke, ocigledno, nisu uklapale u profil novog crnogorskog covjeka. Na srecu, misija im je propala! Hvala Gospodu!
Mnogo dobar tekst.desetka za dritana.
Фантастичан текст !
DRITAN je ponos Istorijske Njegoseve Crne Gore.
Borac za slobodnu i pravednu Crnu Goru.
Smrt FASIZMU Nato montenegro.