Пише: Остоја Војиновић
Иркутск, град смештен у јужном делу Сибира, удаљен 63 километра од Бајкалског језера највећи је град бајкалске регије и администратвни центар иркутске области.
У овај град удаљен хиљадама километара далеко од европског дела Русије можете стићи након 5 сати лета авионом из Москве од које је удаљен 4.202 километра ваздушне линије и то је најбржи начин доласка у овај град. Осим са Москвом, овај сибирски град је авионским линијама повезан и са осталим већим руским градовима, као и са градовима суседних Кине и Јужне Кореје, али и са остатком Азије, јер се многе пословне везе становника Сибира везују за трговинску размену са тим земљама. Други начин да бисте дошли у овај град је популарна Транссибирска железничка рута јер много возова, луксузних и мање луксузних саобраћа на овој релацији. Вожња од Москве траје три и по дана и најјефтинији аранжман износи око 150 еура. Луксузни вагони су чак скупљи и од цене авионске карте, али су зато купеи у њима опремљени као хотелске собе са ЛЦД екранима уз доставу свих оброка у кабину. Удаљеност од Москве до Иркутска уколико бисте користили аутмобил је 5.180 километара. У порукама локалних званичника и других личности често се назива “културним главним градом Источног Сибира”.
Град карактерише јединствен архитектонски дух, пошто су у њему преживели измешани остаци свих епоха и историјских струјања: масивне дрвене куће од којих су многе старе преко сто година мирно живе поред здања из стаљинистичког времена и тзв. сибирског барока иркутских црква, уз мноштво модерних зграда и послових центара.
Готово ниједан град у Русији не може се поредити са сибирском метрополом Иркустком када је реч о природи која га окружује. Смештен на обалама реке Ангаре, притоке Јенисеја, овај град представља једну од главних станица Транссибирске железнице и својеврсну капију чудесног Бајкалског језера, најастаријег и најдубљег језера на планети које је истовремено и највећи светски резервоар слатке воде. Захваљујући свом повољном географском положају Иркутск је одувек био привлачно место за градњу вредних архитектонских задања, што је резултирало тиме да је историјски центар Иркутска због своје архитектонске особености и вредности укључен у листу светске баштине УНЕСКО – а.
Руси насељавају област Иркутска још почетком 17.века , а дрвено утврђење на ушћу реке Иркут у Ангару подигнуто је 1661.године. Улога овог утврђења и насеља у самом почетку имала је за циљ да учврсти руску власт међу локалним староседеоцима Бурјатима. Иркутск је 1686. године добио статус града, а од 1764. – центар је провинције Иркутск. Успут, у Иркутску још увек не постоји консензус о томе који датум треба сматрати важнијим. Стога, оба се прослављају: на пример, 1986. прослављена је 300. годишњица града, а 25 година касније, 2011. – већ 350. годишњица.
По добијању статуса града, из Иркутска крећу каравани за Кину, што је утицало на трговину и културу овог града. Град се развијао као трговачко средиште из чијег подручја су се извозили сибирски производи, трговало се са суседним народима, нарочито са Бурјатима који су монголског порекла и будисти. Они и дан данас живе са источне стране Бајкаслсог језера које сматрају светим.
Први пут имеђу Иркутска и Москве изграђен је 1760.године чиме је град економски и у врло кратком времену процветао и претворо се и важно трговачко средиште, док су се на пијацама по први пут могли наћи и производи из Кине: дијамнати, крзна, резбарије, свила, чај, да би ова и многа друга кинеска роба преко Иркутска стизала и у Русију.
Када је 1821.године Сибир административно подељен код реке Јенисеј, Иркутск је постао седиште гувернера за Источни Сибир, што је граду далу још већи значај.У раном 19.веку још један догађај убрзао је успон града, а биле су то побуне против цара Николаја I, познате под називом Декабристички устанак.Тада је мноштво интелектуалаца, уметника, официра протерано у Сибир чиме Иркутск постаје средиште интелектуалног живота. Из тог раздобља потичу дрвене куће са дивним резбаријама које поносно одолевају времену и пркосе сивим совјетским блоковима новијег доба.
У децембру 1825.године једна група руских племића подигла је устанак против цара Александра I. Устанак је угушен и декабристи су протерани у Сибир. Највећим делом населили су се у Иркутску и имали су огромног утицаја на друштвени и духовни развој града. Тако су настала многа учена друштва и универзитети у Иркутску. Како се не би досађивали у егзилу у провинцијама, активни и енергични декабристи су кренули у просвећивање локалног становништва: организовали су школе, учили људе да читају и пишу.
До почетка 18.века Иркутск постаје административни и трговачки центар огромног пространства централног и источног Сибира.Такав статус пратила је изградња низа великих цркава, богато украшених комбинацијом руских и украјинских елемената са азијским мотивима. Пионирски дуг градова северне Русије – попут Вологде, Тотме, Великог Устјуга инспирисао је изглед цркава у Иркутску, њихови градитељи долазили су заправо из тих крајева. У споменике из раног 18.века убраја се и црква Нерукотворног Образа Спаситеља, препознатљива по особеним фрескама на фасади, као и живописна Богојављенска саборна црква, чија је градња започета 1718. а трајала је током целог 18.века.
До средине 18.века значај града као трговачког центра још више је порастао. Већина градског становништва бавила се различитим предузетничким пословима, тако да су трговци стекли велику улогу код управљања градом с обзиром да није било локалног владајућег племства. Овај снажан економски замах створио је и богату панораму града са високим црквеним куполама и звоницима.
Иркутск се налази на раскрсници саобраћајних праваца који повезују запад и исток Русије, као и Русију са Кином и Монголијом. Кроз Иркутск пролазе Транссибирска железница и савезни аутопут М-55 Москва-Владивосток. Међународни аеродром Иркутск важно је место за заустављање авио-компанија које повезују аеродроме југоисточне Азије и далеког истока са европским делом Русије и земљама бивше ЗНД ( Заједнице независних држава)
Град је добио име по реци Иркут која тече у непосредној близини, док се истовремено, највећи део града налази на обали друге реке – Ангаре.
Иркутск је одувек био трговачки град. Кроз њега су пролазили сви важни трговински путеви из Кине којима су доношени шећер, чај, тканине. Тада су најсиромашније иркутске жене носиле свилу јер је била много јефтинија од памука и лана.
- Чехов је посетио Сибир. У путописима је Иркутск назвао “интелигентним градом”, а сада се то нужно спомиње у свим историјским референцама.
Током грађанског рата, влада адмирала Колчака била је лоцирана у Иркутску, али сам је ухапшен и стрељан по доласку у град.
Велики Патриотски рат био је још један културни пробој за Иркутск. Многи научници, професори, академици дошли су овде из централних региона земље. Овде су предавали на универзитетима и поставили темеље класичног иркутског образовања.
Индустријски успон почео је након рата:изграђена је сопствена хидроелектрана, појавило се још неколико електрана, укључујући и авио-постројење. Нису сви били у стању да преживе 90-е, али неки и даље успешно раде. Град се наставља развијати и индустријски и културно.
Клима у Иркутску је оштро континентална. Ово карактерише град јаким мразевима зими и врућинама лета. Обилне снежне падавине и јаки пљускови су чести, зависно о сезони.
У Иркутску живи 613 хиљада људи. Међу њима су представници 120 националности: Руси, Украјинци, Бурјати, Татари, Пољаци, Немци, Белоруси и многи други. Мешовити бракови нису реткост. Православне цркве и храмови, католичка катедрала, пољска црква, џамија, синагога и будистички датсан складно постоје у граду.
Од почетка 90-их до средине 2000-их, становништво Иркутска непрестано је опадало: наталитет је падао, стопа смртности расла. Људи су напуштали град. Ситуација се последњих година променила на боље.
Постоји тенденција повећања наталитета и природног прираштаја, иако није много, али прелази природни пад. Популација такође расте на штету новопридошлих становника: овде долазе становници суседних села и радни мигранти из земаља ЗНД и Кине. Странци обично овде бораве илегално и раде на градилиштима и пијацама.
Просечна старост становника града Иркутска износи 36 година. То је нешто мање од руског просека због великог броја ученика. Нажалост, многи млади стручњаци не могу наћи посао у Иркутску и одлазе у Москву, Санкт Петербург или велике сибирске градове. Локалне власти још увек не могу смислити како задржати талентоване младе људе овде.
Чеховово мишљење да је Иркутск „интелигентан град“ још увек је релевантно. Овде има много образованих људи, а у круговима интелектуалаца верују да је Иркутск много културијији од „пролетерских“ Новосибирска и Краснојарска. У исто време, овде није уобичајено да волите свој град, то се често критикује и упоређује са истим Новосибирском и Краснојарском, који су, будући да су “пролетерски”, већ решили социјалне проблеме са којима се и даље суочава “културни” Иркутск. Првенствено се мисли на квалитет путева и јавног превоза, темпо изградње станова, запошљавање младих.
Ова критика често се граничи са песимизмом и депресијом. У Сибиру је Иркутск лидер по броју самоубистава. Стручњаци објашњавају да људи извршавају самоубиство због ниског животног стандарда и зато што не виде перспективу.
Друга занимљива чињеница је да је Иркутск на другом месту на листи опозиционих градова у Русији (после Владивостока). Због тога је иркутска област добила статус „црвене“ или „протестне“ регије. Они не подржавају тренутну владу и владајућу странку, с правом верују да регион више даје савезном буџету него што од њега добија.
Река Ангара дели Иркутск на два дела: десну и леву обалу. Повезани су хидроелектраном и мостовима.
Посебност Иркутска је приватни сектор. За разлику од већине модерних градова, где су приватне куће преживеле само на периферији, у Иркутску их има свуда. Укључујући и центар града. Дрвене колибе у средини блока високих зграда нису реткост овде, већ уобичајен призор. Можете прошетати центром града и чути лајање паса и кроз прорез ограде видети нечије повртњак са пластеницима.
Већина културних споменика налази се у самом центру, као и главно шеталиште уз реку Ангару. Маршутке или мунебусеви, уобичајан начин јавног превоза у целој Русији превозе путнике дуж целог града.У граду је присутан велики број дивно уређених и декоративних цркви, већина је православана и датирају из 18.века, мада се поред њих у Иркутску налази и католичка црква, али и синангога и будистички храм. Бурјати, аутохтони народ Сибира по верској опредељености су будисти и њихове самостане могуће је пронаћи дуж ове регије. Старе улице града града обилују дрвеном архитектуром, а најбољи пример за проучавање дрвене архитектуре је музеј који се зове ”Кућа декабриста” у којој су приказани детаљи из периода Декабристичке побуне против цара и њиховог прогонства у Сибир.
У скоро сваком руском граду постоје улице које носе назив Лењинова и Марксова , и оне се скоро увек укрштају и једне су од најфреквентнијих и најживљих. Слично је и у Иркутску, где се укрштање Лењинове и Марксове улице налази у самом центру, док кроз Марксову пролазе и велики црвени трамвају који изгледају као да су изашли директно из музеја.
На почетку улице Карла Маркса налази се велики трг, непосредно до реке Ангаре. То је трг цара Александра III којим доминира скулптура славног цара. На том тргу се током сунчаних недеља одржавају концерти филхармоније који су у потпуности бесплатни и увек су тематски који трг напуне посетиоцима и становницима.
Обале реке Ангаре у близини трга представљају окупљалиште младих, тинејџера и деце који слободно време проводе у друштвеним играма и свирању гитаре.
Становници Иркутска слободно време проводе и у два предивна места у непосредној близини самог града. Једно од њих је етно музеј Талци.Читаво насеље направњено је у тардиционалном стилу где је могуће видети какав је био живот свакодневног човека у Сибиру некад, како су се грејали током хладних зима, како су ловили, обезбеђивали храну и како су чували зимницу.На фотографијама су и свештеници који су обавезно долазили са колонизаторима како би бринули о њиховим душама,али истовремено и да би преобратили аутохтоно становништво у хришћанство.У то време пут од Москве до Иркутска трајао је пуна два месеца.
Река Ангара је у Иркутску премошћена на три места. Она истиче из Бајкалског језера и протиче кроз град. Веома је велика, али и необично брза, чиста, плаво-зелене провидне боје. Њоме плове једрилице, велики туристички бродови према Бајкалском језеру, а поред ње се налазе и бројне плаже од којих су неке и пешчане. Река се зими заледи, ипак је то Сибир. Али Сибир није вечито окован ледом, лети се температуре у области Иркутска пењу и до + 35 степени док се зими спуштају до – 35.
Једна од главних атракција Иркутска је шеталиште поред реке Ангаре. Недавно реновирано, веома је популарно међу мештанима и туристима. На шеталишту се можете спустити до саме воде и чак нахранити патке које пливају у близини. За децу је на располагању мало игралиште са љуљашкама, тобоганима и вртићима.
Друго најпопуларније место је Трг Киров. Налази се у самом центру града. С једне стране парка налази се зграда градске управе, са друге – регионалне владе. Лети у парку постоји чесма, где се млади воле окупљати. А старији људи одмарају се на клупама. Парк има још једну сврху: готово сви градски скупови и протести се одржавају тамо
Како и приличи културном граду, Иркутск има неколико позоришта: драму, мјузикл, луткарско, позориште за младе гледаоце, позориште народне драме. У граду постоји неколико позоришних студија. Познати руски и страни уметници често долазе на турнеје у Иркутск. Град је посебно поносан на годишњи фестивал класичне музике “Звезде на Бајку”, који организује светски познати пијаниста, родом из Иркутска, Денис Матсуев. Сваке јесени фестивал окупља светски познате звезде, најбоље музичаре и диригенте у граду. Карте за концерте распродају се одмах, а у дворани никада нема празних места.
Током прошле године у Иркутску се појавило мноштво занимљивих споменика: споменик туристу, женама декабриста, оснивачима града, филмским фановима, Петру и Февронији Муромским, Леониду Гаидаи.
Рекреативни потенцијал оближњег Бајкалског језера од изузетног је интереса за улагање. Површина територија погодних за развој еколошког туризма достиже неколико десетина хиљада квадратних километара. Према предвиђеним проценама, на обали Бајкала годишње може одмарати и до 2 милиона људи.
Модерни Иркутск је историјски град, успешно комбинујући величину и оригиналност историјског центра и четврти модерних зграда, традиције најинтелигентнијег и најкултурнијег сибирског града, са модерним индустријским, научним и образовним потенцијалима и развијеном инфраструктуром.
Иркутск је данас велики административни, индустријски, трговачки, културни и научни центар Источног Сибира, и један од највећих научних и образовних центара у Сибиру. Постоји 12 институција Иркутског научног центра Сибирског огранка Руске академије наука и 4 института Источно-сибирског научног центра Сибирског огранка Руске академије медицинских наука, у којима је запослено око 5 хиљада људи. У граду постоји 21 високошколска установа, укључујући 15 државних; 35 образовних установа средњег и 8 – основног стручног образовања; 126 предшколских образовних установа.
Највећу градску знаменитост представља Саборна црква Казанка са карактеристичним плавим куполама. Међу знаменитостима истиче се и спомен кућа Декабриста, манастир Знаменски, те споменик подигнут белогардејском адмиралу Александра Колчаку који је стрељан у Иркутску 1920.године.
Овај град је у летњим месецима 1879.године задесила велика несрећа када је град зхватио велики пожар који је прогутао три четвртине града укључујући књижару, архив, музеј и око 4000 кућа. Град се успео опоравити у релативно кратком периоду од 20-так година, спасао га је долазак струје 1896.године, да би потом уследила изградња позоришта и предивне железничке станице у коју је први вз стигао у августу 1899.године, У граду постоји велики број хотела, посећује га много туриста,а највише их је из Кине. Због свог романтичног духа, туристи га називају ”Сибирски Париз”, а такође је позната и изрека:”Ко није видео Иркутск – тај није видео ни Сибир”.
Поред града Томска, у Иркутску је највише очувана сибирска дрвена архитектура,а једно од омиљених места за туристе је ”130-ти квартал” – пешачки део где су у неколико висинских нивоа у низу сачуване сибирске дрвене куће. На улазу у ” 130-ти квартал налази се огромна скулптура митске животиње ”Бабр” која је заштитни знак града и испред које туристи посебно воле да се фотографишу.
Напомена аутора: Приликом писања чланка као извори кориштени: Росијскаја газета культура.рф irkipedia.ru. Russia Bayond Srbija
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
