ИН4С АНАЛИЗА – Реформисање АНБ се намеће као кључни услов за смиривање тренутне политичко и безбједоносне ситуације

Након смјене директора Агенције за националну безбједност Сава Кентере и смјене службеника Драга Спичановића, Милоша Вујисића, Радована Ивановића и Данила Грозданића, многи у Црној Гори и ван ње постављају питање да ли су напријед наведене кадровске промјене увод у темељну реформу тајне службе за коју многи сматрају да, својим злоупотребама и дјеловањем, обезбјеђује покровитељство над организованим криминалом и корупцијом те да је због тога постала сметња напретку државе и развоју црногорског друства.

Тајна служба Црне Горе никада није трансформисана, њен начин рада и дјеловања, нацин размишљања њених припадника и руководећих људи је остао исти као и у вријеме једнопартијског система са једином разликом што су у новом добу опремљени модерним техничким средствима са знатно бољим условима за рад.

Агенција, као практично једина тајна служба у држави, је у претходном периоду активно и једино помагала ДПС и њено руководство и тако постала позната по креирању афера против политичких противника али и против појединих чланова нове власти, затим против појединаца, страних држављања и свих који су представљали сметњу њима и њиховим политичким менторима.

Агенција је постала позната по покретању и вођењу монтираних процеса све са циљем обрачуна са појединцима и политичким опонентима чиме су у суштини само прикривали своје злоупотребе и своју повезаност са криминалом и тешким кривичним дјелима и злочинима.

Довољно се само сјетити монтираног процеса тзв. државни удар или пак монтираног процеса вођеног против Радована Алексића, пуковника, држављанина Србије коме је подметнуто кривично дјело убиство у покушају на штету инспектора Предрага Шуковића које су, према извјештавању појединих медија, починили припадници безбједносног сектора Црне Горе.

Подсјецамо такође на недавну изјаву бизнисмена Душка Кнежевића који је АНБ означио као организаторе покушаја убиства Шуковића, а као извршиоце тјелохранитеље једног штићеног лица. Ако томе додамо чињеницу да је Агенција надлежна за заштиту штићених личности онда је слика комплетна и јасно указује да се она појављује као организатор и заштитник починилаца кривичних дјела и да онда нема мјеста чуђењу овоме што се сада ради према премијеру и неким члановима Владе Црне Горе.
Њихова непочинства је увијек политички покривао врх режима Мила Ђукановића до мјере да је Агенција одавно постала средство у рукама ДПС за обрачун са политичким противницима.

О вези АНБ са криминалом, шверцом цигарета и наркотика, нападима на новинаре и политичке противнике, везама са убиствима и другим тешким кривичним дјелима не треба ни говорити.

Многа убиства, посебно Душка Јовановића, Ива Пуканића, Павла Булатовића, Зорана Ђиндјића и многих других, како незванично сазнајемо, се могу довести у везу са тајном службом Црне Горе, посебно једном њеном управом која је била и опредељена за такву врсту прљавих послова. Ради се о управи која је користила криминални миље у земљи и иностранству и руководила њиме давајући најистакнутијим кримналцима и мафијашима овлашћења службе.

Не треба подсјећати јавност да је „земунски клан“ имао легитимације и оружје тајне службе Црне Горе и били уписани у бирачки списак, како незванично сазнајемо, у Мојковцу. Дјеловање тзв. „црних тројки“ се такође веже за тајну службу заједно са специјалним полицијским саставима које су вршиле насиље над свима који су представљали сметњу том криминализованом систему. Много је зла и непочинстава долазило и још увијек долази од те структуре.

Вријеме ће показати да су и убиства по Црној Гори последица сукоба унутар система режима Мила Ђукановића којим донекле управљају центри моћи ван Црне Горе, а да их сам Ђукановић не мора ни бити свјестан и да се убиства подстичу управо из тих сукобљених фракција унутар сектора безбједности Црне Горе, али се јавности то презентује као сукоб „кавачког“ и „шкаљарског клана“.

Одговорност за такво стање сноси управо АНБ јер је она надлежна да штити државу од таквих штетних утицаја са стране и детектује оне који изазивају подјеле у самом сектору безбједности.
Овако бахато и безобзирно понашање је последица манипулативног карактера рада АНБ познатог по кривотворењу и подвалама разних инкриминација недужним људима, као и последица монопола на контакте које АНБ држи према службама САД и других земаља Запада.

Због тог монопола осјећају моћ, сматрају да им је све дозвољено на унутрашњем плану, посебно када је у питању наступ према Србији и Русији и њиховим држављанима. Према тим категоримама је, као што видимо, све дозвољено. Зашто се, напримјер, чудити што је инспектор Синиша Стојковић уступио своју кућу за смјештај полицијског оружја како би подвалио лидерима Демократског фронта ако се зна да његов син Стефан Стојковић ради у Амбасади САД у Подгорици, као што ради, како сазнајемо, и сестра Сава Кентере.

Није проблем што су они тамо запослени, проблем је што се у Црној Гори погрешно схвата сарадња са САД и НАТО јер они који на било који начин сарађују с њима сматрају да им је, због те сарадње, у Црној Гори све дозвољено. Па и подвале људима и креирање афера при чему западне партнерске службе, иако највише обмануте, нису тога ни свјесне. То би америчка дипломатија морала имати у виду.

Јавни иступи и најаве обрачуна са криминалом и злоупотребама АНБ од стране премијера Дритана Абазовића свакако представљају охрабрење и уливају наду да ће се нешто урадити на плану коначне реформе тог отуђеног центра моћи који није био ништа друго до партијска служба ДПС, упориште појединих бизнисмена и криминалаца, служба која је обезбјеђивала све њихове прљаве послове, служба из које је израстао државни криминал и која је постала велики проблем и ван граница Црне Горе.

Зато се реформисање ове службе намеће као кључни услов за смиривање тренутне политичко и безбједоносне ситуације у земљи, а дало би и велики допринос како у наставку процеса демократизације, тако и у коначном и дефинитивном демонтирању режима Мила Ђукановића и система криминала и корупције. АНБ је остала последње упориште криминализованог режима и све будуће промјене могу благотворно дјеловати на цијелу државу.
Међутим, да би се то десило потребно је постојање јаке политичке воље, промјене свијести код људи, јачање институција, доношење неких лустрационих аката, суочавање са дјелатношћу службе у прошлости, предузимање мјера према онима који су били носиоци злоупотреба и који су чинили тешка кривична дјела и томе слично.
То ће тешко ићи будући да се ради о систему који је практично дјеловао по истој матрици пуних 70 година. Таква служба никако не може бити у функцији заштите и безбједности државе и њених грађана, она је оваква каква је сада само извор опасности за Црну Гору и ниста више.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: