Више од половине грађана сматра да су државне институције начелно корумпиране, а институције које се директно баве рјешавањем тог питања углавном се перципирају као неефикасне, показало је истраживање Института алтернатива (ИА).
„Институције које се баве рјешавањем питања корупције у јавним институцијама углавном се перципирају као оне које штите интерес службеника странака које су на власти“, саопштио је предсједник Управног одбора ИА, Стево Мук на конференцији за новинаре.
ИА је данас представио резултате истраживања јавног мњења “Ставови грађана о корупцији”, спроведено од 7. до 12. новембра, које је за ту невладину организацију спровео Ipsos Strategic Marketing.
Истраживање је урађено методом „лице у лице“ на репрезентативном узорку од 1.044 испитаника.
Мук је саопштио да је, када је у питању упознатост грађана Црне Горе са институцијама које су директно задужене за рјешавање проблема корупције у јавним иституцијама и њихова непристрасност у односу на то којој политичкој опцији припадају актери, присутно извјесно неповјерење у то да су сви учесници политичког процеса једнако третирани.
„Скоро 40 одсто грађана сматра да су предстсавници владајућих странака повољније третирани од других лица“, навео је Мук.
Он је, говорећи о Агенцији за спрјечавање корупције (АСК), рекао да је истраживање показало да само 22 одсто испитаника сматра да се АСК према свим функционерима и службеницима односи на једнак начин, без обзира на страначку припадност.
Мук је истакао да скоро четвртина грађана – 24 одсто, није чула за Агенцију.
„Допринос ове институције у борби против корупције не препознаје 44 одсто грађана Црне Горе – уколико не рачунамо оне грађане који никада нису чули за Агенцију, чак 57 одсто оних који су чули за АСК не смстра да је допринијела рјешавању проблема коруцпије“, прецизирао је Мук.
Он је, говорећи о оцјени рада непристрасности Специјалног државног тужилаштва (СДТ), саопштио да више од половине грађана (53 одсто) одсто сматра да та институција повољније третира оне јавне службеника које су тренутно на власти.
„Већина грађана Црне Горе не сматра да је ова институција допринијела борби против корупције и организованог криминала (56 одсто), док петина њих не препознаје дословно никакав допринос СДТ-а рјешењу овог проблема“, казао је Мук.
Он је оцијенио да је истраживање показало да су ставови и мишљења грађана забрињавајући и на неки начин опомињући.
Како сматра Мук, ставови грађана показују да СДТ и АСК нису успјели да вјеродостојно убиједе грађане да дјелују непристрасно.
„Сматрамо да ставови грађана представљају снажан захтјев да се ове двије институције посвете у много већој мјери борби против корупције на највишим нивоима власти и међу функционерима на власти, што је и била основна идеја и циљ њиховог оснивања“, саопштио је Мук.
Истраживачица јавних политика у ИА, Ана Ђурнић, казала је да више од половине грађана Црне Горе сматра да је у државним институцијама, као и током процеса који су у надлежности тих институција, присутна корупција.
Како је рекла Ђурнић, између једне четвртине и једне петине грађана сматра да су те институције веома корумпирана.
Она је саопштила да предњачи неповољна оцјена институција укључених у процес приватизације државне имовине, гдје 30 одсто грађана каже да је та област веома корумпирана.
„Посебно забрињава чињеница да се, осим политичких партија (71 одсто), здравствене институције перципирају као веома коруптивне (70 одсто). За њима слиједе институције какве су инспекција (68 одсто), полиција (67 одсто) и царина (67 одсто)“, прецизирала је Ђурнић.
Она је, говорећи о личним искуствима грађана са корупцијом, навела да сваки пети грађанин признаје да је у протеклих годину дао новац или поклон, или да је учинио услугу јавном службенику.
„Иако већина грађана не би дала новац службенику који га тражи, мање од поливине категорички тврди да то не би учинила ни у ком случају“, саопштила је Ђурнић.
Она је оцијенила да поређење са подацима истраживања рађених претходних година говоре да нема ни константног пада, ни контантног раста у томе колико често грађани дају новац, поклон или чине услугу државним службеницима.
„Постоји извјестан пад у 2016. години, али су ови бројеви 2017. године поново порасли, што значи да су стабилни бројеви који се односе на то колико се грађани често сусрећу са корупцијом, односно колико често прихватају да буду у неком коруптивном односу“, наводи Ђурнић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
