СМЦГ: Потребно измијенити закон о електронским медијима, подржати локалне емитере

Закон о електронским медијима потребно је измијенити и прописати обавезу да општине морају утврдити минималан износ годишњег буџета за финансирање локалних јавних емитера, како би се коначно обезбиједила њихова одрживост, саопштено је на представљању правне анализе о положају локалних јавних емитера и права новинара у медијским законима Црне Горе, које је одржано у Подгорици.

Анализу су, за потребе Синдиката медија Црне Горе, урадили проф. Др Сандра Башић Хрватин и Горан Ђуровић, а повод за њену израду је вишегодишњи тежак положај запослених у бројним локалним јавним емитерима у Црној Гори, којима константно касне плате и доприноси због чега су запослени у РТВ Пљевља већ дуже од мјесец у штрајку.

Хрватин и Ђуровић су у анализи закључили да су у претходном периоду уочене различите праксе општина у финансирању локалних јавних емитера па су они добијали новац у складу са величином буџета али и врстом емитера (радио или телевизија).

„Ако општина процијени да је неопходно основати локални јавни емитер, онда је неопходно осигурати његово финансирање на начин који ће обезбиједити што већи степен самосталности у раду. Само обезбијеђена и унапријед позната минимална средства за остварење мисије јавног емитера осигуравају висок степен њихове независности и поштовање професионалних стандарда. На овај начин се повећава сигурност и несметано дјеловање локалног јавног емитера који неће зависити од процјене и потреба политичких партија које врше власт у одређеној општини“, наводи се у анализи.

Представници локалних јавних емитера су указали на проблеме са којима се они сријећу у раду, нарочито, када су у питању Пљевља и Рожаје, лош однос Општине.

Директор РТВ Пљевља Дејан Миличић је казао да немају идеју како да радницима исплате заостале зараде.

Представник ЕУ Делегацији у Црној Гори Патрик Шмелцер је казао да су медији битни јер се они тичу преговарачких поглавља 23 и 10, те да је питање колико далеко се може ићи са регулисањем било које области, као и да, када је у питању понашање појединаца у савјетима, оно се законима се не може регулисати.

„Не бих да ширим скептицизам али плашим се да ћемо се, у више земаља у региону, суочити са озбиљном ситуацијом када је у питању независност новинарства у цијелини“, казао је Шмелцер.

Новинарима се мора обезбиједити аутономија у редакцијама

Предсједница СМЦГ Маријана Цамовић је рекла да у тој организацији сматрају да је приликом прошлогодишњих измјена Закона о електронским медијима направљен пропуст када је у питању финансирање локалних јавних емитера те да се новинарима мора обезбједити аутономија у редакцијама.

Хрватин и Ђуровић су препоручили и измјене Закона у дијелу избора чланова савјета локалних јавних емитера. По постојећем моделу, чланове савјета углавном предлажу државна или локална јавна предузећа и јавне установе, па се ту не може говорити о независности уређивачке политике. Стога је неопходно Законом о електронским медијима прописати да чланове савјета предлажу искључиво организације цивилног друштва. Такав начин избора присутан је у Савјету Јавног сервиса РТЦГ па добру праксу са државног треба пренијети и на локални ниво, препоручено је у анализи уз предлог да би у савјетима локалних јавних емитера пожељно било да један члан буде из репрезентативног синдикта на државном нивоу.

Анализом су предложене и измјене Закона о медијима како би се обезбиједили механизми заштите новинара и уредника од утицаја власника медија. Такви прописи у Црној Гори не постоје, а у комбинацији са незавидним финансијским положајем новинара, ниским зарадама и ограниченим могућностима за напредовање у каријери, новинари и уредници често пристају на утицаје власничке структуре на уређивање медијских садржаја.

Тако су предложени амандмани по којима би новинари имали право да одбију одређене налоге уредника ако би се поступањем у складу са тим налогом кршио пропис, правила струке или Кодекс новинара. Такође, медијски текст или прилог, којем је смисао промијењен у поступку уредничке обраде, не би се смио објављивати под потписом новинара-аутора, без његовог пристанка. Додатно, у случају тужбе подигнуте против новинара због чланка, прилога, фотографије или карикатуре, његов послодавац је дужан да о свом трошку ангажује правног заступника, као и да надокнади трошкове у случају губитка судског спора.

Анализа је урађена у оквиру пројекта „Регионална платформа Западног Балкана за заговарање слободе медија и безбједности новинара“, који финансира Европска Унија и биће допуњена појашњењима која су дата током расправе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: