I Milovo carstvo će se raspasti, a narod u Srbiji će pamtiti ko su bili Crnogorci a ko Milogorci

Piše: Mileta Svetozarević

Nije tajna da u susednoj nam Crnoj Gori u procesu formiranja nove nacije, jezika, pisma i crkve dolazi do falsifikovanja i revizije istorije. To je proces koji intezivno traje više od dvadeset godina. Prošle 2018. godine je obeleženo 100. godina od kraja Velikog rata, oslobođenja kraljevina Srbije i Crne Gore okupacije Centralnih sila i „Oslobođenja i ujedinjenja neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca“, kako je to napisano (i ostvareno) u Niškoj deklaraciji od 07. decembra 1914. godine.

Poslednjih meseci protekle godine kako se jubilarna 100–ta godišnjica bližila kao i u prvoj polovini ove godine, u Crnoj Gori, napadi na Srbe, Srbiju i sve srpsko bivali su sve učestaliji i intezivniji. Za nas koji nismo upoznati sa političkom situacijom u Crnoj Gori sve je „počelo“ sredinom aprila prošle godine kada su se u Budvi pojavili plakati i bilbordi „1918 sto godina ponosa i slave 2018“ koje je pratila histerija „Milogoraca“.

Istorija je poznata, o Velikom ratu napisane su čitave biblioteke knjiga, dokumenti u arhivima (a ne retko i na internetu) su dostupni pa ko voli neka izvoli. Besmisleno je suprotstavljati argumente ljudima koji ih ne nude a za polaznu osnovu svojih stavova ne uzimaju činjenice već mržnju.

U novom identitetu „Milogoraca“/„Montenegrina“ koji se gradi u Crnoj Gori, Srbi i Srbija su krivi za sve i izvor su svakog zla, baš kao u NDH. Tako su „Milogorci“ između ostalog proglasili da Srbija nije oslobodila Crnu Goru već je okupirala i ukinula. U svojim lagarijama prećutkuju činjenicu da je stvaranjem Kraljevstva SHS Srbija ukinula i sebe.

Od zemlje kojoj je himnu uredio kvisling Sekula Drljević, gde je dvoglavi orao na grbu požuteo samo da ne bi ličio na srpskog belog, gde je za zastavu uzet ratni alaj – barjak crvene boje a ne narodna i državna, srpska, trobojka Kneževine i Kraljevine Crne Gore, gde su preko noći progovorili drugi „jezik“ i izmislili „pismo“ (slova Ź i Ś) gde je „crkva“ zapravo NVO registrovana u policijskoj stanici…, ne može se ništa drugo ni očekivati.

Rukovođeni mržnjom nisu uvažili osnovne istorijske činjenice i logiku, najbolji primer falsifikovanja je upravo slučaj Budve. Kraljevina Crna Gora je 1914. g. izlazila na more u potesu od albanske granice do otprilike Sutomora, od Sutomora na sever obala je bila austrougarska tako je bilo i 1918. g. kada je vojska Kraljevine Srbije oslobodila između ostalog i veći deo današnjeg crnogorskog primorja i priključila ga Crnoj Gori koja je 1916. g. poražena i kapitulirala a kralj Nikola je napustio zemlju.

Nakon poraza i kapitulacije u aprilskom ratu 1941. g. Kraljevina Jugoslavija je okupirana od nacističke Nemačke i njenih saveznika. Ta okupacija je bila drugačija od ove „srpske okupacije“ čija je „žrtva“ bila Crna Gora do 2006. godine. Kraljevini Jugoslaviji nije pripojena teritorija već je rasparčana.

Patrijarh srpski nije postao verski poglavar Nemačke kao što su dva od tri patrijarha između dva rata bila iz Crne Gore. Nemačka nije slala hranu i medicinski materijal u Jugoslaviju već je odnosila iz nje, nije gradila upravne zgrade, škole, biblioteke, bolnice, mostove (osim jednog), puteve, pruge… General Dušan Simović je izbegao (pobegao) u Ujedinjeno kraljevstvo a serdar Janko Vukotić, načelnik štaba Vrhovne komande Crnogorske Vojske, u Kraljevini SHS je postao armijski general, član Vojnog saveta, ađutant Kralja Aleksandra i komandant armijske oblasti.

Vojnici i oficiri Kraljevine Jugoslavije su odvedeni u zarobljeništvo u koncentracione logore a vojnici vojske Crne Gore su oslobođeni iz Austrougarskih logora dok su oficiri primljeni u vojsku SHS i dobili unapređenje, po čin više. Nacistička Nemačka nije Srbe naseljavala po Bavarskoj, Saksoniji ili Hesenu poklanjajući im kuće sa obradivom zemljom. Takođe, Srbi nisu odlazili u Nemačku na besplatno školovanje da bi kasnije u istoj postali direktori, upravnici, načelnici, profesori, doktori…, već su kao robovi odvođeni na prinudni rad.

Nemci su srpsku decu između ostalog i streljali u Kragujevcu, dok su „srpski okupatori“ deci iz Crne Gore obezbedili besplatno školovanje i lečenje kao i bezbrojne učeničke i studentske stipendije, Republike, pokrajina, opština i gradova, nekada državnih i društvenih a danas javnih preduzeća, i besplatan smeštaj i ishranu u učeničkim i studentskim domovima, ne zato što su deca iz Crne Gore pametnija i uspešnija od svojih vršnjaka iz Pomoravlja ili Banata na primer, već zato što su to: „Naši iz Crne Gore“.

Što reče zabranjeni akademik Bećković skoro: „Još nisam čuo da je neko iz Srbije otišao da živi u Crnu Goru, a da neko iz nje nije želeo da ode kod „tog okupatora“.

Prosečan građanin Crne Gore, bez obzira na veru, naciju i mesto gde živi u Crnoj Gori, verovatno ne zna ili zna veoma malo o mestima poput Bačke Palanke, Bača, Futoga, Odžaka, Vrbasa, Kule, Sombora, Apatina, Srbobrana, Bačke Topole… U svakom ovom mestu i selima koja se nalaze oko njih, u Bačkoj, prebiva nebrojano ljudi koji su došli iz Crne Gore i dobili besplatno obrazovanje, stipendiju, zaposlenje, stan, nameštenje-predsednika suda, direktora škole, katastra, javnog preduzeća, doma zdravlja.., načelnika opštinske uprave, policijske stanice… Njihove pozicije i sinekure u 90% slučajeva nisu stvar njihvog uspeha, znanja i obrazovanja, iskustva i stručnosti, već neobjašnjive popustljivosti i simpatija lokalnog stanovništva „prema našima iz Crne Gore“, bez obzira na postojeće siromaštvo i veliku nezaposlenost. Ovo je samo Bačka i to bez Novog Sada i Subotice, gde su Beograd, Niš, Karagujevac, Srem, Banat, Negotinska Krajina, Pomoravlje…

Pravo pitanje nikada nije „kako“ već „zašto“. Cilj svih ovih napada na Srbiju i Srbe koji dolaze iz Crne Gore, preciznije Milove kriminalne organizacije, jeste da se narod zavadi, da Crnogorci zamrze Srbe i da se iz toga izgradi novi identitet „Milogorca“/ „Montenegrina“. Narod u Srbiji je uglavnom postao svestan toga i pravi jasnu distinkciju između Crnogoraca sa jedne i „Milogoraca“/„Montenegrina“ sa druge strane.

Ni jedno carstvo nije doveka pa ni ovo američko. Raspale su se imperije koje su postojale stotinama godine, raspašće se i ovo Nato carstvo, Milova kamarila će spakovati kofere i uputiti se ka poreskim rajevima gde čuvaju novac koji su pokrali…

Pročitajte još:

Kletva gospodara Zete Balše III Stracimirovića Balšića otimačima crkvene imovine: Nek vas stigne kastig od Boga (FOTO)