И Милово царство ће се распасти, а народ у Србији ће памтити ко су били Црногорци а ко Милогорци
1 min read
Мило Ђукановић и распоп Дедеић
Пише: Милета Светозаревић
Није тајна да у суседној нам Црној Гори у процесу формирања нове нације, језика, писма и цркве долази до фалсификовања и ревизије историје. То је процес који интезивно траје више од двадесет година. Прошле 2018. године је обележено 100. година од краја Великог рата, ослобођења краљевина Србије и Црне Горе окупације Централних сила и „Ослобођења и уједињења неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“, како је то написано (и остварено) у Нишкој декларацији од 07. децембра 1914. године.
Последњих месеци протекле године како се јубиларна 100–та годишњица ближила као и у првој половини ове године, у Црној Гори, напади на Србе, Србију и све српско бивали су све учесталији и интезивнији. За нас који нисмо упознати са политичком ситуацијом у Црној Гори све је „почело“ средином априла прошле године када су се у Будви појавили плакати и билборди „1918 сто година поноса и славе 2018“ које је пратила хистерија „Милогораца“.
Историја је позната, о Великом рату написане су читаве библиотеке књига, документи у архивима (а не ретко и на интернету) су доступни па ко воли нека изволи. Бесмислено је супротстављати аргументе људима који их не нуде а за полазну основу својих ставова не узимају чињенице већ мржњу.
У новом идентитету „Милогораца“/„Монтенегрина“ који се гради у Црној Гори, Срби и Србија су криви за све и извор су сваког зла, баш као у НДХ. Тако су „Милогорци“ између осталог прогласили да Србија није ослободила Црну Гору већ је окупирала и укинула. У својим лагаријама прећуткују чињеницу да је стварањем Краљевства СХС Србија укинула и себе.
Од земље којој је химну уредио квислинг Секула Дрљевић, где је двоглави орао на грбу пожутео само да не би личио на српског белог, где је за заставу узет ратни алај – барјак црвене боје а не народна и државна, српска, тробојка Кнежевине и Краљевине Црне Горе, где су преко ноћи проговорили други „језик“ и измислили „писмо“ (слова З́ и С́) где је „црква“ заправо НВО регистрована у полицијској станици…, не може се ништа друго ни очекивати.
Руковођени мржњом нису уважили основне историјске чињенице и логику, најбољи пример фалсификовања је управо случај Будве. Краљевина Црна Гора је 1914. г. излазила на море у потесу од албанске границе до отприлике Сутомора, од Сутомора на север обала је била аустроугарска тако је било и 1918. г. када је војска Краљевине Србије ослободила између осталог и већи део данашњег црногорског приморја и прикључила га Црној Гори која је 1916. г. поражена и капитулирала а краљ Никола је напустио земљу.
Након пораза и капитулације у априлском рату 1941. г. Краљевина Југославија је окупирана од нацистичке Немачке и њених савезника. Та окупација је била другачија од ове „српске окупације“ чија је „жртва“ била Црна Гора до 2006. године. Краљевини Југославији није припојена територија већ је распарчана.
Патријарх српски није постао верски поглавар Немачке као што су два од три патријарха између два рата била из Црне Горе. Немачка није слала храну и медицински материјал у Југославију већ је односила из ње, није градила управне зграде, школе, библиотеке, болнице, мостове (осим једног), путеве, пруге… Генерал Душан Симовић је избегао (побегао) у Уједињено краљевство а сердар Јанко Вукотић, начелник штаба Врховне команде Црногорске Војске, у Краљевини СХС је постао армијски генерал, члан Војног савета, ађутант Краља Александра и командант армијске области.
Војници и официри Краљевине Југославије су одведени у заробљеништво у концентрационе логоре а војници војске Црне Горе су ослобођени из Аустроугарских логора док су официри примљени у војску СХС и добили унапређење, по чин више. Нацистичка Немачка није Србе насељавала по Баварској, Саксонији или Хесену поклањајући им куће са обрадивом земљом. Такође, Срби нису одлазили у Немачку на бесплатно школовање да би касније у истој постали директори, управници, начелници, професори, доктори…, већ су као робови одвођени на принудни рад.
Немци су српску децу између осталог и стрељали у Крагујевцу, док су „српски окупатори“ деци из Црне Горе обезбедили бесплатно школовање и лечење као и безбројне ученичке и студентске стипендије, Републике, покрајина, општина и градова, некада државних и друштвених а данас јавних предузећа, и бесплатан смештај и исхрану у ученичким и студентским домовима, не зато што су деца из Црне Горе паметнија и успешнија од својих вршњака из Поморавља или Баната на пример, већ зато што су то: „Наши из Црне Горе“.
Што рече забрањени академик Бећковић скоро: „Још нисам чуо да је неко из Србије отишао да живи у Црну Гору, а да неко из ње није желео да оде код „тог окупатора“.
Просечан грађанин Црне Горе, без обзира на веру, нацију и место где живи у Црној Гори, вероватно не зна или зна веома мало о местима попут Бачке Паланке, Бача, Футога, Оџака, Врбаса, Куле, Сомбора, Апатина, Србобрана, Бачке Тополе… У сваком овом месту и селима која се налазе око њих, у Бачкој, пребива небројано људи који су дошли из Црне Горе и добили бесплатно образовање, стипендију, запослење, стан, намештење-председника суда, директора школе, катастра, јавног предузећа, дома здравља.., начелника општинске управе, полицијске станице… Њихове позиције и синекуре у 90% случајева нису ствар њихвог успеха, знања и образовања, искуства и стручности, већ необјашњиве попустљивости и симпатија локалног становништва „према нашима из Црне Горе“, без обзира на постојеће сиромаштво и велику незапосленост. Ово је само Бачка и то без Новог Сада и Суботице, где су Београд, Ниш, Карагујевац, Срем, Банат, Неготинска Крајина, Поморавље…
Право питање никада није „како“ већ „зашто“. Циљ свих ових напада на Србију и Србе који долазе из Црне Горе, прецизније Милове криминалне организације, јесте да се народ завади, да Црногорци замрзе Србе и да се из тога изгради нови идентитет „Милогорца“/ „Монтенегрина“. Народ у Србији је углавном постао свестан тога и прави јасну дистинкцију између Црногораца са једне и „Милогораца“/„Монтенегрина“ са друге стране.
Ни једно царство није довека па ни ово америчко. Распале су се империје које су постојале стотинама године, распашће се и ово Нато царство, Милова камарила ће спаковати кофере и упутити се ка пореским рајевима где чувају новац који су покрали…
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
