Hulje u akciji: Juriš na Antonića
1 min read
dr Slobodan Antonić
Piše: Mišo Vujović
Ne poznajem lično čoveka, ali njegova argumentovana istraživačko-analitička pedantnost i kontinuitet zastupanja opšteg interesa, dosledna služba narodu a ne partiji ili lideru, kod svakog dobronamernog i patriotski opredeljenog čoveka izazivaju poštovanje. Taj osećaj pojačava saznanje da su takvi ljudi, sada više nego ikada, potrebni naciji. Ne da ispravljaju krive Drine, da demantuju laži, već samo istinom da brane istinu od dobro plaćenih trgovačko – trovačkih špekulanata i distributera falsifikata i poluistina, od antinacionalnih – hulja, anti patriotskih hijena i antiratnih profitera. Mislim da dominacija hulje u našem kolektivnom kalendaru predugo traje. On ima svoje mene kao mesec. Menjaju se osiljene, ljigave i bezlične, ofucane i odrane hulje. Međusobno se globe oko plena i udvorišta, ali na njega zdušno kidišu. Optužuju ga za sve i svašta čak i za ono što samo oni mogu biti. A to nije lako za ljude sa dve noge bez kičmenog produžetka. Oni su u jednini i množini Ono – pokazna zamenica ili Onakvi kao pokazni pridevi. Njihov život je ceo u pridevima : ovoliko srpskih zločina, onoliko srpskih zločinaca , toliko dolara…Sve “istinito” kao i njihovi životi.
Gazde ih neguju dok takvu vrstu u svojim državama trebe kao ambroziju. Svoj korov uništavaju a naš zalivaju kao lekovito bilje.
Slobodan Antonić predano već godinama, gotovo usamljen, razlaže, guste naslage stvrdnutog sekreta i sukrvice laži i ispljuvaka po licu srpskog naroda.
Izbeći ću njihova zapažanja o ličnom izgledu uvaženog profesora Antonića, ali bi se mnogi od njih ponekad mogli sudariti sa ogledalom a samim tim i sa svojom higijenskom zapuštenošću. Njegov rat sa Drugom Srbijom traje više od decenije i gotovo da nema medija, poslenika, novinara ili bilo kakvog stvaraoca iz te manjinske grupe da se nije očešao o Antonića ili da dotični nije reagovao na. njehove česte fiziološke odluve po hronično “zatucanom srbijanskim tradicionalistima”.
Ono sa čime se neću složiti svakako je postojanje dve Srbije. Ta druga Srbija je marginalna manjina sa ogromnim uticajem u javnom mnjenju. Smatram da je svako poimanje drgosrbijanaca osokoljavanje mladih ljudi iz skorojevićkih ili eks komunističkih tradicije oslobođenih sredina, bez osećanja za dogmatsku i nacionalnu vertikalu da iz egzistencionalnih pobuda zarad sitnog šićara postaju sluge u službi srozavanja i potiranja naroda koji je svesno ili ne tri puta u jednom veku neverovatnom hrabrošću, bez šanse za pobedom, stao na crtu silama zla. Dva puta je trijumfovao pretvarajući pobede u sopstvene poraze. Treći rat još traje šanse za pobedom zbog unutrašnjih košmara nisu izgledne ali promena ravnoteže u svetu i jačanje anti Natovskog bloka umnogome povećava nadu da Srbija napokon nađe sebe.Jedan od motiva da se osvrnem na dobro izrežiranu i uhlebljenu hajku protiv Antonića jeste tekst koji predstavlja moralnu među “Slučaja Srebrenica”, podvlačim slučaja pod naslovom :” Ko ćuti o Oluji neka ćuti i o Srebrenici”.
Detalje neću citirati kao ni svoje stavove čija se suština nije promenila više od dvadeset godina: Srebrenica jeste zločin, muslimana nad Srbima, odmazda Srba nad muslimanima i naravno zločin međunarodne zajednice nad jednima i drugima. Nadasve Srebrenica je osmišljeni zločin daleko od Crne Reke, Pala ili Beograda. Ali ne bez učešća Sarajeva.
Osim zločina i u jednom i drugom slučaju evidentan je dogovor relevantnih centara moći. Mnogo sličnosti samo su žrtve diskriminisane. Kao i oružje jedno je genocidno drugo humano. U Oluji ubijeni čija tela nisu pronađena se i dalje vode kao nestali u Srebrenici su se i 3016 živih probudili da glasaju na prvim izborima nakon Dejtona, a nestali su svi pobijeni, dok je biznis sa meitima prepolovio i treću deceniju.
Antonić se ne libi da kaže da svako ko letuje u Hrvatskoj doprinosi legalizaciji stogodišnjeg genocida koji traje, što je činjenično neoborivo.
Nakon teksta o Srebrenici mirovnjaci rafalnom paljbom kreću na Antonića: “Zreo je za Lazu Lazarevća, nazivaju ga fašistom, ludakom, pacovom, pakosnim čovečuljkom…”, stoji u osvrtima na raznim mrežama i portalima, što potvrđuje orkestrirane napade ne Druge Srbije već njene odavno na periferiju izmeštene deponije. Reciklaža i dalje traje.
“Ja sam rođen u Srbiji, Srbija je na robiji”, pevao je davno moj drug Pera Pajić.
Naši političari jure rejtinge, investitore i procente, ambasadori regrutuju majstore za demontažu države i sluđivanje naroda, obaveštajne službe raznose materije za brzu potpalu.
1984.godine u nemačkom dvorcu doneta je odluka o rušenju SFRJ. Mnogi tadašnji jugoslovenski kadrovi su išli u Beč i Budimpeštu na seminare iliti radionice kako srušiti Jugoslaviju. Potpomognuti sa kadrovima koji su živeli u inostranstvo ili školovali svoju decu po elitnim stranim koledžima Dobijajući dodatak na komunističku platu u švajcarskim francima u švajcarskim bankama oni su zdušno radili na buduću nesreću srpskog naroda. Formiranjem sindikata „Nezavisnost“ vojnički je počela operacija uništenja Jugoslavije koju su stvorili Srbi ratujući protiv Srba iz okruženja. Ti Srbi iz okruženja su bili vojnici i austrougarske, i Italije, i Bugarske, i…. u svim ratovima koji su vođeni protiv Srbije. Počev od kneza Borne pa sve do danas. Uvek će se neko naći da sebe uzdiže iznad interesa plemena… Pa i 1999.godine leteli su piloti Srbi i bombardovali Srbiju odnosno svoje rođake. Nisu Srbi samo radili na Apolu radili su oni i na ostalom vojnom naoružanju upotrebljenom protiv Srba, Bacali su i uranijum verujući propagandi da su u Srbiju ostali samo Srbi razbojnici. Nisu stavili prst na čelo i pomislili kako se tretira to što oni rade svom plemenu i grobovima predaka….
Antonić je sila, njih sto on jedan i gazi ih, melje u intelektualnom, retoričkom i svakom smislu.
Velikan našeg naroda kakav je retko rađa.
Blago narodu koji ima Antonića i ljude poput njega!
I koji se zove Slobodan!
Mi Brđani, najviše na svijetu volimo SLOBODU!
Ona nam je, čak i od života milija!
Zato smo se povukli u Brda, jer nam je odavde, čini nam se, najlakše braniti!
Iako živimo u Brdima, i do nas, ponekad, dopire tračak istine koju Prof. dr. Slobodan Antonić govori decenijama našem stradalnom, posrnulom, ponosnom, hrabrom, ali prevarenom narodu!
Profesore Antoniću, mi Brđani znamo da ti nije lako da se boriš protiv natprirodnih sila, jer mi se protiv njih borimo vjekovima!
Ti se, dragi Profesore, boriš danas, kada je to mnogo teško, protiv NATO_ a ( zločinačke družine), protiv raznih plaćenih od naših neprijatelja NVO _ organizacija, protiv mnogih Nataša, Sonja, Jelena ( Kandićki, Biserko, Milićki) i mnogih, mnogih drugih, koji preplaviše i Crnu Goru i Srbiju!
Teško tebi u borbi sa njima, a blago nama što te imamo!
Još nije gotovo, slažu se sa tobom Brđani!
Gospodinu Vujoviću svaka čast što uze u zaštitu Profesora Antonića, tog razbarušenog intelektualca, koji, umjetnički precizno, istinito i hrabro ( kao i Vujović), šiba po neprijateljima našeg naroda. Bravo!
Kapa dole profesore!
… Hulja su hulje baš zato što kao hijene nasrću na boljega od sebe!
Udružice na boljega, hulje među nama su naša propast!
Naše, srpsko propadanje, suštinski je unutrašnjeg karaktera i aktera!!!
Biti pametan i dobronameran, bez ikakvog ličnog interesa, je najveća kazna u ovakvoj zemlji. Ali, i tome će doći kraj.
Ono sa čime se neću složiti svakako je postojanje dve Srbije. Ta druga Srbija je marginalna manjina sa ogromnim uticajem u javnom mnjenju. Smatram da je svako poimanje drgosrbijanaca osokoljavanje mladih ljudi iz skorojevićkih ili eks komunističkih tradicije oslobođenih sredina, bez osećanja za dogmatsku i nacionalnu vertikalu da iz egzistencionalnih pobuda zarad sitnog šićara postaju sluge u službi srozavanja i potiranja naroda koji je svesno ili ne tri puta u jednom veku neverovatnom hrabrošću, bez šanse za pobedom, stao na crtu silama zla.
Velika istina ,dobro uoceno i napisano,ali nazalost je u trendu,nadajmo se dugotrajnom borbom pisaca pjesnika nalitacara i Crkve da se i tome moze udariti Glogov kolac,samo istrajnost ,ikao ponekada izgleda nemoguce.Bili su i Turci pa odose i narvno svi drugi da ih ne pominjemo vise.
Srbe je lako ujediniti protiv zla stranog. Međutim, kad je u pitanju zlo domaće Srbin je trpeljiv i oprezan, jer iskustvo mu govori da razračunavanje sa tim zlom veoma lako sklizne u bratoubilački rat. Aktuelna dešavanja su nešto novo: u miru u navodno slobodnoj državi zlo domaće udružilo se sa inostranim, pa je teško prepoznati ko je ko.
Drugosrbijanci,dakle nisu Srbi.Oni su jednostavno po svom izboru drugosrbijanci.Drugorusijanci ne postoje naravno.Tako da taj izraz i pristaje tim putnicima večitim tramvaja 2.Medjutim u taj tramvaj ulecu neki drugocrnogorijanci,drugohercegovinijanci…
Ali ne čuh da ima drugoalbanijanci,drugobosanijanci alias drugobosnjakonijanci,ili daj Bože drugohrvatijanci.Verovatno jer nemaju tramvaj 2.
A što se tiče Antonica nije sam.
U Srbiji je malo pametnih ljudi poput Antonica ali je zato puno g***na politicara