Хуље у акцији: Јуриш на Антонића
1 min read
др Слободан Антонић
Пише: Мишо Вујовић
Не познајем лично човека, али његова аргументована истраживачко-аналитичка педантност и континуитет заступања општег интереса, доследна служба народу а не партији или лидеру, код сваког добронамерног и патриотски опредељеног човека изазивају поштовање. Тај осећај појачава сазнање да су такви људи, сада више него икада, потребни нацији. Не да исправљају криве Дрине, да демантују лажи, већ само истином да бране истину од добро плаћених трговачко – тровачких шпекуланата и дистрибутера фалсификата и полуистина, од антинационалних – хуља, анти патриотских хијена и антиратних профитера. Мислим да доминација хуље у нашем колективном календару предуго траје. Он има своје мене као месец. Мењају се осиљене, љигаве и безличне, офуцане и одране хуље. Међусобно се глобе око плена и удворишта, али на њега здушно кидишу. Оптужују га за све и свашта чак и за оно што само они могу бити. А то није лако за људе са две ноге без кичменог продужетка. Они су у једнини и множини Оно – показна заменица или Онакви као показни придеви. Њихов живот је цео у придевима : оволико српских злочина, онолико српских злочинаца , толико долара…Све “истинито” као и њихови животи.
Газде их негују док такву врсту у својим државама требе као амброзију. Свој коров уништавају а наш заливају као лековито биље.
Слободан Антонић предано већ годинама, готово усамљен, разлаже, густе наслаге стврднутог секрета и сукрвице лажи и испљувака по лицу српског народа.
Избећи ћу њихова запажања о личном изгледу уваженог професора Антонића, али би се многи од њих понекад могли сударити са огледалом а самим тим и са својом хигијенском запуштеношћу. Његов рат са Другом Србијом траје више од деценије и готово да нема медија, посленика, новинара или било каквог ствараоца из те мањинске групе да се није очешао о Антонића или да дотични није реаговао на. њехове честе физиолошке одлуве по хронично “затуцаном србијанским традиционалистима”.
Оно са чиме се нећу сложити свакако је постојање две Србије. Та друга Србија је маргинална мањина са огромним утицајем у јавном мњењу. Сматрам да је свако поимање дргосрбијанаца осокољавање младих људи из скоројевићких или екс комунистичких традиције ослобођених средина, без осећања за догматску и националну вертикалу да из егзистенционалних побуда зарад ситног шићара постају слуге у служби срозавања и потирања народа који је свесно или не три пута у једном веку невероватном храброшћу, без шансе за победом, стао на црту силама зла. Два пута је тријумфовао претварајући победе у сопствене поразе. Трећи рат још траје шансе за победом због унутрашњих кошмара нису изгледне али промена равнотеже у свету и јачање анти Натовског блока умногоме повећава наду да Србија напокон нађе себе.Један од мотива да се осврнем на добро изрежирану и ухлебљену хајку против Антонића јесте текст који представља моралну међу “Случаја Сребреница”, подвлачим случаја под насловом :” Ко ћути о Олуји нека ћути и о Сребреници”.
Детаље нећу цитирати као ни своје ставове чија се суштина није променила више од двадесет година: Сребреница јесте злочин, муслимана над Србима, одмазда Срба над муслиманима и наравно злочин међународне заједнице над једнима и другима. Надасве Сребреница је осмишљени злочин далеко од Црне Реке, Пала или Београда. Али не без учешћа Сарајева.
Осим злочина и у једном и другом случају евидентан је договор релевантних центара моћи. Много сличности само су жртве дискриминисане. Као и оружје једно је геноцидно друго хумано. У Олуји убијени чија тела нису пронађена се и даље воде као нестали у Сребреници су се и 3016 живих пробудили да гласају на првим изборима након Дејтона, а нестали су сви побијени, док је бизнис са меитима преполовио и трећу деценију.
Антонић се не либи да каже да свако ко летује у Хрватској доприноси легализацији стогодишњег геноцида који траје, што је чињенично необориво.
Након текста о Сребреници мировњаци рафалном паљбом крећу на Антонића: “Зрео је за Лазу Лазаревћа, називају га фашистом, лудаком, пацовом, пакосним човечуљком…”, стоји у освртима на разним мрежама и порталима, што потврђује оркестриране нападе не Друге Србије већ њене одавно на периферију измештене депоније. Рециклажа и даље траје.
“Ја сам рођен у Србији, Србија је на робији”, певао је давно мој друг Пера Пајић.
Наши политичари јуре рејтинге, инвеститоре и проценте, амбасадори регрутују мајсторе за демонтажу државе и слуђивање народа, обавештајне службе разносе материје за брзу потпалу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1984.године у немачком дворцу донета је одлука о рушењу СФРЈ. Многи тадашњи југословенски кадрови су ишли у Беч и Будимпешту на семинаре илити радионице како срушити Југославију. Потпомогнути са кадровима који су живели у иностранство или школовали своју децу по елитним страним колеџима Добијајући додатак на комунистичку плату у швајцарским францима у швајцарским банкама они су здушно радили на будућу несрећу српског народа. Формирањем синдиката „Независност“ војнички је почела операција уништења Југославије коју су створили Срби ратујући против Срба из окружења. Ти Срби из окружења су били војници и аустроугарске, и Италије, и Бугарске, и…. у свим ратовима који су вођени против Србије. Почев од кнеза Борне па све до данас. Увек ће се неко наћи да себе уздиже изнад интереса племена… Па и 1999.године летели су пилоти Срби и бомбардовали Србију односно своје рођаке. Нису Срби само радили на Аполу радили су они и на осталом војном наоружању употребљеном против Срба, Бацали су и уранијум верујући пропаганди да су у Србију остали само Срби разбојници. Нису ставили прст на чело и помислили како се третира то што они раде свом племену и гробовима предака….
Антонић је сила, њих сто он један и гази их, меље у интелектуалном, реторичком и сваком смислу.
Великан нашег народа какав је ретко рађа.
Blago narodu koji ima Antonića i ljude poput njega!
I koji se zove Slobodan!
Mi Brđani, najviše na svijetu volimo SLOBODU!
Ona nam je, čak i od života milija!
Zato smo se povukli u Brda, jer nam je odavde, čini nam se, najlakše braniti!
Iako živimo u Brdima, i do nas, ponekad, dopire tračak istine koju Prof. dr. Slobodan Antonić govori decenijama našem stradalnom, posrnulom, ponosnom, hrabrom, ali prevarenom narodu!
Profesore Antoniću, mi Brđani znamo da ti nije lako da se boriš protiv natprirodnih sila, jer mi se protiv njih borimo vjekovima!
Ti se, dragi Profesore, boriš danas, kada je to mnogo teško, protiv NATO_ a ( zločinačke družine), protiv raznih plaćenih od naših neprijatelja NVO _ organizacija, protiv mnogih Nataša, Sonja, Jelena ( Kandićki, Biserko, Milićki) i mnogih, mnogih drugih, koji preplaviše i Crnu Goru i Srbiju!
Teško tebi u borbi sa njima, a blago nama što te imamo!
Još nije gotovo, slažu se sa tobom Brđani!
Gospodinu Vujoviću svaka čast što uze u zaštitu Profesora Antonića, tog razbarušenog intelektualca, koji, umjetnički precizno, istinito i hrabro ( kao i Vujović), šiba po neprijateljima našeg naroda. Bravo!
Kapa dole profesore!
… Hulja su hulje baš zato što kao hijene nasrću na boljega od sebe!
Udružice na boljega, hulje među nama su naša propast!
Naše, srpsko propadanje, suštinski je unutrašnjeg karaktera i aktera!!!
Biti pametan i dobronameran, bez ikakvog ličnog interesa, je najveća kazna u ovakvoj zemlji. Ali, i tome će doći kraj.
Оно са чиме се нећу сложити свакако је постојање две Србије. Та друга Србија је маргинална мањина са огромним утицајем у јавном мњењу. Сматрам да је свако поимање дргосрбијанаца осокољавање младих људи из скоројевићких или екс комунистичких традиције ослобођених средина, без осећања за догматску и националну вертикалу да из егзистенционалних побуда зарад ситног шићара постају слуге у служби срозавања и потирања народа који је свесно или не три пута у једном веку невероватном храброшћу, без шансе за победом, стао на црту силама зла.
Velika istina ,dobro uoceno i napisano,ali nazalost je u trendu,nadajmo se dugotrajnom borbom pisaca pjesnika nalitacara i Crkve da se i tome moze udariti Glogov kolac,samo istrajnost ,ikao ponekada izgleda nemoguce.Bili su i Turci pa odose i narvno svi drugi da ih ne pominjemo vise.
Србе је лако ујединити против зла страног. Међутим, кад је у питању зло домаће Србин је трпељив и опрезан, јер искуство му говори да разрачунавање са тим злом веома лако склизне у братоубилачки рат. Актуелна дешавања су нешто ново: у миру у наводно слободној држави зло домаће удружило се са иностраним, па је тешко препознати ко је ко.
Drugosrbijanci,dakle nisu Srbi.Oni su jednostavno po svom izboru drugosrbijanci.Drugorusijanci ne postoje naravno.Tako da taj izraz i pristaje tim putnicima večitim tramvaja 2.Medjutim u taj tramvaj ulecu neki drugocrnogorijanci,drugohercegovinijanci…
Ali ne čuh da ima drugoalbanijanci,drugobosanijanci alias drugobosnjakonijanci,ili daj Bože drugohrvatijanci.Verovatno jer nemaju tramvaj 2.
A što se tiče Antonica nije sam.
U Srbiji je malo pametnih ljudi poput Antonica ali je zato puno g***na politicara