Тврдња Хрватске да јој је Црна Гора дужна преко двије милијарде америчких долара по основу сукцесије покретне војне имовине некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), односи се у највећој мјери на наоружање и опрему бивше Југословенске Ратне Морнарице (ЈРМ).
Та имовина је у рату 1991-92. године из хрватских лука повучена на територију новоосноване Савезне Републике Југославије (СРЈ), коју су чиниле Србија и Црна Гора.
Загреб је прошле седмице упутио протестну ноту Подгорици због одлуке Министарства одбране да изради значке с ликом школског брода “Јадран”, наводећи да он, према ставу Хрватске, представља дио војне имовине која припада тој земљи. Потом су најавили детаљну анализу укупне војне сукцесије, тврдећи да Црна Гора има дуг према Хрватској од двије милијарде долара.
Министарство вањских и европских послова (МВЕП) Хрватске тврди да о висини потраживања имају “опсежну документацију”, али нијесу жељели да кажу која имовина је у питању. Ни из црногорског Министарства одбране нијесу одговорили “Вијестима” на коју имовину се наводни дуг односи.
Хрватски “Вечерњи лист” објавио је да су, осим брода “Јадран”, дио сукцесионе масе војне имовине и четири канадера које је Црна Гора “узела” 1991.
Флоту ЈРМ финансирале све републике
Према прорачунима хрватских експерата у које су “Вијести” имале увид, од укупне процијењење вриједности свег наоружања и војне опреме некадашње ЈРМ, који су, по њима, 1991. вриједили двије милијарде долара, у СРЈ је тада завршила имовина вриједна око 1,5 милијарди.
Флоту ЈРМ, њена средства и наоружање није финансирала само Хрватска, већ је одвајањима за одбрану то чинила комплетна бивша Југославија. Према прорачунима хрватских експерата, од 1971. до 1990. Црна Гора је у просјеку покривала 1,9 одсто укупних расхода за одбрану СФРЈ, док је Хрватска пунила 26,8 одсто војног буџета бивше Југославије, а Србија 36 одсто.
Упркос овим бројкама, кад је финасирање у питању, чак 89 одсто свих ефектива ЈРМ је током трајања бивше СФРЈ било стационирано на територији Хрватске, а 11 одсто у Црној Гори.
Нити један ратни брод или морнаричка јединица нису базирани на територијама Словеније или Босне и Херцеговине (БиХ), иако су и оне имале излаз на Јадранско море и финансирале одбрану СФРЈ.
Иначе, 84,3 одсто комплетне Флоте ЈРМ је 1991-92, на изричит захтјев хрватског државног руководства и послије борбених дејстава на подручју те бивше југословенске републике, напустило Хрватску и преселило се на простор данашње Црне Горе. Већина тих бродова и наоружања у минулих 30 година је или продата или исјечена у старо жељезо, а у Црној Гори је данас још “у животу” тек још десетак тих пловила од којих је већина ван оперативне употребе у Морнарици ВЦГ.
У Хрватској је остало 15,7 одсто бродова ЈРМ у облику више заробљених или бродова који су се затекли на ремонту или су били оштећени у борбеним дејствима. Хрватска је тако, поред осталог, дошла до два ракетна чамца, по једног торпедног чамца, ракетне топовњаче, мале подморнице, брода за спасавање подморница, хидрографског брода, те четири патролна чамца, два миноловца и десетак мањих и помоћних пловила.
На навозу у бродоградилишту Кракјевица, у завршној фази изградње остао је тада најмодернији брод ЈРМ, нова ракетна топовњача РТПО-411 “Сергеј Машера” која је неколико година касније завршена и уврштена у састав Хрватске ратне морнарице као РТОП-11 “Краљ Петар Крешимир”.
Осим тога, у рукама Хрватске у 85. морнаричко-техничкој ракетној бази у Жрновници код Сплита остао је комплетан контингент од око 50 тада најсавременијих и тек набављених нових противродских ракета РБС-15Б шведске производње, којима је требало да буду наоружане нове ракетне топовњаче класе “Сергеј Машера”, као и 180 противваздухопловних ракета РЗ-13 за совјетски бродски ПВО ракетни систем СА-Н-4 “оса-М” којим су биле наоружане фрегате ЈРМ типа “Сплит” и “Котор”
Канадери пребачени у Београд, продала их Србија
У ефективе које, по њима, Хрватска данас потражује од Црне Горе, експерти из Загреба уврстили су и четири протривпожарна авиона типа “канадер” ЦЛ-215 који су 1991. били у саставу 676. противпожарне ескадриле Југословенског ратног ваздухопловства (ЈРВ) с базом у Земунику код Задра.
Избијањем рата у бившој СФРЈ, ови авиони су из базе у Хрватској пребачени у Београд, формално уврштени у флоту ЈАТ-а, да би их само неколико година касније Грчкој продале бивше србијанске и савезне власти СРЈ. До октобра 1995, та четири канадера лежала су неискоришћена на београдском аеродрому Сурчин, а онда су у највећој тајности пребачени за Грчку под лажним чешким ознакама. Грци су, према медијским наводима, за само 8,4 милиона долара добили четири потпуно исправна канадера, 13 резервних мотора за те авионе и преко 3,5 хиљаде комада разне опреме и резервних дјелова за њих.
Потражују се и ефективи некадашње 784. противподморничке ескадриле ЈРВ у облику противподморничких хеликоптера “камов Ка-25ПЛ”, “камов Ка-28” и “мил Ми-14ПЛ”, а који су за вријеме СФРЈ били базирали у Дивуљама код Спита.
Избијањем рата и напуштањем Хрватске од стране ефектива ЈНА, ови хеликоптери пребачени су прво у Тиват и Подгорицу, а касније у Београд, гдје се већи дио њих и данас налази у Музеју ваздухопловства у Сурчину.
Хрватска од Црне Горе потражује новчану противвриједност ових бродова, летилица и другог наоружања из 1991, иако добар дио тих средства није био на њеној тероторији у моменту кад је прогласила независност 8. октобра 1991.
Анексом А Споразума о сукцесији СФРЈ који су 2001. у Бечу потписале државе насљедници (СРЈ, Хрватска, Сјеверна Македонија, Словенија и БиХ) регулисано је питање насљеђивања покретне и непокретне имовине бивше државе.
У Споразуму пише да ће покретна материјална државна имовина СФРЈ, која се налазила на територији те земље, прећи на државу сукцесора на чијој се територији налазила на дан кад је ова прогласила независност.
Наводи се да ће покретна материјална државна имовина СФРЈ, која је представљала дио војне имовине, бити предмет посебних аранжмана који треба да се договоре између заинтересованих сукцесора.
Правни субјективитет и континуитет СРЈ која је била потписница и обвезница овог споразума, након осамостаљења Црне Горе 2006. наслиједила је Србија.
Званичници у Загребу су минулих година у неколико наврата саопштавали да их од цијеле имовине бивше ЈРМ занима само школски брод “Јадран”.
Тај једрењак, ветеран из 1933. и тадашње Краљевске морнарице Југославије, а за кога они тврде да је то “украдени хрватски брод” и пријетећи блокадом приступног пута Црне Горе ка ЕУ, инсистирају на томе да им Црна Гора, у чијем је “Јадран” посједу, по сваку цијену преда овај вриједни једрењак-олдајмер.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
зашто траже имовину војске из које су масовно дезертирали, коју су терористички нападали и преостале војнике убијали, војску коју су сматрали окупационом… смешно је што и Монтенегро примењује сличан наратив у дефинисању своје самобитности… најлуђе је што се расправља о ЕУ која се евидентно и неповратно урушава од стране оних који су направили, САД, а НДХ в.2 ће трајати колико и НАТО тј 4.Рајх