• Издвојено

Хрватска потражује српске иконе да уништи оно што није деведесетих

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Хрватска потражује српске иконе да уништи оно што није деведесетих. Историчар Кусовац, који је за вријеме рата био кустос Народног музеја и непосредни учесник спасавања српског културног блага, свједочи како су га хрватске оружане снаге немилосрдно и смишљено уништавале. Он сматра да би се са спашеним иконама могло догодити исто.

Лицемерје је да Хрватска, где је у 20. веку систематски уништавана српска баштина, сад уцењује Србију потраживањем наших икона и друге баштине спасене од уништења у рату деведесетих, поручио је историчар Никола Кусовац на јучерашњој конференцији за медије у организацији Удружења Срба из Хрватске, преносе “Новости”.

Кусовац, који је за вријеме рата био кустос Народног музеја и непосредни учесник спасавања српског културног блага, свједочи како су га хрватске оружане снаге немилосрдно и смишљено уништавале.

Хрватска спаљивала сва свједочанства о постојању Срба на тим просторима

Српски историчар је подсјетио на судбину Владичанског двора и цркве у Пакрацу, које су хрватски војници минирали и спалили богослужбене предмете, комплетну библиотеку и архиву, сва свједочанства о српском постојању на том подручју, наводе “Новости”.

“После НДХ и грађанског рата деведестих од изузетно богате српске баштине остало је 500-600 икона које су у Народном музеју рестауриране, конзервиране и враћене власнику, Српској православној цркви.

Хрватска лицемерно тражи тај последњи преостали део српске баштине да би је коначно избрисала с лица земље. Јер иконе нису само уметничка дела већ последња сведочанства о постојању Срба на простору данашње Хрватске. Ако овде попустимо, следећи захтев биће да се одрекнемо баштине на Косову,” нагласио Кусовац.

Што није уништено – прекрштава се, чак и цркве

Сви предмети хрватске провенијенције су брижљиво сачувани и враћени за разлику од српских, истакао је Милојко Будимир, који је током рата био директор музеја у Книну, а сад је предсједник Асоцијације избјегличких удружења Срба из Хрватске.

“Културно благо Срба сведочи да су они дуже од миленијума били аутохтон народ на просторима где су живели. Није реч само о иконама већ и о другим материјалним и археолошким доказима. Нажалост, све оно што није спасено доношењем у Србију уништено је. Чак се и зграде средњовековних српских цркава сад ‘прекрштавају’ и проглашавају хрватским,” – рекао је Будимир.

Никола Церовац из Српског културног удружења “Зора” Книн – Београд нагласио је да су Срби из Хрватске, у чијим су храмовима стајале спорне иконе одлучно против њиховог давања Хрватској.

“Бојим се да би се десило исто оно што је задесило цркву Лазарицу на Далматинском Косову током ‘Олује’, чему сам непосредно сведочио. Наиме на Видовдан 1995. био сам у Лазарици чији ме је свештеник молио да однесем иконе у Србију, јер им прети опасност. Одбио сам га јер нисам имао формална овлашћења да то урадим. Нажалост, и црква и сва баштина коју је чувала неколико месеци касније неповратно су нестали у ‘Олуји’. Ко може да гарантује да се тако нешто не би поновило с нашом баштином коју сад траже,” упитао се Церовац.

Како истиче Милојко Будимир, Загреб не поштује ниједан од споразума који се односе на прогнане Србе:

“Последица је да се прогнаници не враћају, а да се од оно мало Срба што их је остало после деведесетих у Хрватској сад све се више сели у Србију.

Хрватска као решење предлаже да се иконе држе у депоима док се не стекну услови да се оне врате у девастиране цркве у пустим селима – народа коме иконе служе нема и неће га ни бити, па је питање коме би оне биле враћене,” напомиње Будимир, преносе “Новости”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: