У Подравци, највећем хрватском прехрамбеном извознику у Русију, јуче су добар дeо дана провели поређујући царинске кодове за пољопривредне и прехрамбене производе чији је увоз премијер Дмитриј Медведев декретом забранио на седници владе ударивши контра санкције Еуропској унији.
,,Разрадили смо неколико сценарија за санкције с обе стране, ЕУ и Русије, као и неколико сценарија којима ћемо умањити негативне последице„, каже председник Управе Подравке Звонимир Мршић, који тврди како, ако је судити по царинским бројевима, њихови производи ипак нису на попису. Али, истиче како начин на који ће се у пракси интерпретирати нови прописи остаје под знаком питања.
,,Русија је једно од тржишта на које смо ставили посебан нагласак и на које смо озбиљно рачунали ове године. Тамо смо прошле године остварили 20-постотни раст, а исту стопу раста имали смо и у првој половини ове године, али је рубља у шест месеци ослабила 24 посто па то није било видљиво у кунским вредностима. Такав раст великим је делом резултат маркетиншких улагања које смо у Русији покренули две године“, каже председник Управе Подравке која је у првој половини ове године на руском тржишту остварила 70 милиона куна прихода.
Умаци најважнији
Хрватски извоз пољопривредних и прехрамбених производа прошле је године досегао 20,9 милиона долара, а далеко највећи износ отпада на категорију “умаци и мешани зачини за умаке” чија је вредност прошле године досегла 6,9 милиона долара.
Из Агрокора, највећег хрватског пољопривредно-прехрамбеног концерна у Хрватској, кажу како “до сада нису извозили значајније количине на руско тржиште тако да санкције неће имати директног утицаја”.
У Атлантик групи, која у Русији остварује 5,6 посто прихода, али нису захваћени санкцијама, напомињу како је, с обзиром на дневни развој ситуације у овом тренутку, још увек тешко говорити о конкретним последицама заоштравања дипломатских и трговинских односа између ЕУ и Русије, иако је јасно да оне неће бити безначајне.
Неретву чека хаос
Разорне последице осетиће пре свега хрватски произвођачи и откупљивачи мандарина, којима је то главно извозно тржиште. Прошле године је на њега отишло 40 посто укупне производње, а ове се године очекује рекордан род од 80 хиљада тона.
Процењује се да је укупна вредност тржишта мандарина у Хрватској око 50 милиона еура, а откупом се бави 12 фабрика, при чему их је седам-осам оријентисано искључиво на руско тржиште. Изгубе ли га, мораће се оријентисати на европско тржиште, али ту су им велики конкуренти Шпанци који производе скоро десет пута више и продају по нижим ценама.
,,Буду ли санкције на снази, то ће за продају неретванских мандарина значити колапс. У Русију се извози лакше, у ринфузи, и то је мање захтевно тржиште од западноевропског где је извоз скупљи и компликованији јер се мандарине морају паковати. Ове године би морало барем 30 хиљада тона од укупног рода бити пласирано у Русију или ЕУ јер хрватско тржиште, као ни оно бивше Југославије, толику додатну количину не може поднети „, објашњава Деак.
Руске санкције осетиће и произвођачи јабука, каже Фране Ивковић из Хрватске воћарске заједнице. Каже како се у Русију извози око 500 тона јабука, зависно од године.
Куда с јабукама?
Иако је реч о сразмерно малом уделу у укупној хрватској производњи јабука – која је лане досегнула рекордних 120 хиљада тона, Ивковић упозорава како се извоз јабука у Русију свакако требао повећавати због нових насада који улазе у родну фазу. Посебан замах извозу славонског воћа у Русију требала је дати руско-хрватска инвестиција у Липику.
Наиме, сплитска фабрика Фрутарија, чији су власници Златко Матијашевић и Рус Андреј Цитриновић, завршава три милиона евра вриједну хладњачу у Липику. Већ су за ову годину уговорили откуп 5.000 тона јабука.
,,Због рекордног рода управо вадимо визе и спремамо се на московски сајам воћа и поврћа, али ако се догоди забрана извоза мандарина, нећемо ни ићи“, каже Дамир Деак, директор Кор Неретве, највећег откупљивача неретванских мандарина у 100-постотном власништву Конзума. Њима извоз на руско тржиште чини 10 до 15 посто прихода.
Једног од неретванских откупљивача мандарина који у Русију пласира већину рода је у лошем расположењу.
,,Што сада рећи кооперантима којима смо цело време говорили како је све решено, како су уговори потписани. У репроматеријал су већ уложили велике износе, а сада је питање колико ћемо моћи откупити – каже нам саговорник који је желео остати анониман. Процењује како о мандаринама зависи и до 10.000 људи којима је то стални или додатни извор прихода па додаје како се ове године у долину Неретве требало слити 30 до 40 милиона евра. Ово мирише на трагедију“, закључује. Упозорава да је тешко у неколико месеци изаћи на ново тржиште, слаже се да је ЕУ захтеван купац.
,,Не можеш тамо с камиона продавати. Турски произвођачи би требали подићи споменик Путину„, додаје он
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
