Холокауст
Фото: Screen shot
Пише: Емило Лабудовић
Случајно или божјим провиђењем, све се стекло у исти дан: седамдесетпет година од ослобођења стравичног логора Аушвиц (опет ти проблематични Руси), дочек „бронзаних” а злата вриједних ватерполиста, уз ватромет, колоне аутомобила и вриштећих возача и сувозача, Савиндан и светосавске академије, бојење и прекречавање „тробојки”… час анатомије данашње Црне Горе. Редослед догађаја је сасвим случајан јер би њихово ређање по приоритету и значају имало аутора скоро таман колико има и нас. А то колико нас има само Бог зна.
Ипак, мора се признати да је сјећање на страдалништво Јевреја ове године у Црној Гори остало у сјенци дневних дешавања и насушне потребе власти да све оно што јој се ових дана дешава „покрије” сјајем дочека бронзаних а злата вриједних „ајкула“.
Они су тај сјај заслужили, подвиг је достојан дивљења, он је данашњи, а страдање Јевреја је давашње и они могу и да причекају. Ипак, двије слике, временски удаљене више од седам деценија, својом бруталношћу упозориле су да зло никад не застаријева већ само мијења појавне облике. Слика јеврејске дјеце, живих костура изаи бодљикаве жице и слика младића којег улицом, на очиглед полиције, јури, обара и гази ногама руља „домобранитеља” са дочека на Тргу независности (објављено на Ин4с).
И једни и други, страдали су и страдају јер су „други” и другачији. Проказани, обиљежени што жутим тракама што епитетом „душмана”, били су и још увијек су мете у које се може мецима, гасом, ногама и рукама. Јер, ето, „душмани”су, макар су дојучерашња браћа, комшије, кумови, пријатељи.
У ноћи када је, да је ово земља каква није, заједно требало славити и Савиндан и бронзу злата вриједну „ајкула”, и заједно бити скрушен и опоменут јеврејским страдалништвом, Црна Гора је била располућена, посвађана и огрезла у мржњи, колико год то страшно звучало. Чуло се то и чује се колико у урликању руље која је „славила” медаљу узвивима „изађите, пичке” и „педери”, толико и у богобојажљивој тишини литија које данима ходају улицама Црне Горе. И тешко би било рећи шта више упозорава.
Јевреји су то што су „другачији” платили цијеном од преко шест милиона жртава, колика је жртва оног несрећног младића са подгоричке цесте тек ће се утврдити. Заједничко им је то што су били и што јесу непожељни. Некада је, кажу, у вријеме тог општег страдања, на јавним објектима, парковима, станицама писало: „Јеврејима, Србима и псима улаз забрањен”! А недавно је са Цетиња поручено да је Србима, Србима са Цетиња забрањено шетање сопственим градом. Сличност ове двије поруке у најмању руку изазива језу.
Како то полиција из пратње не реагова.Где је то њихово професионално и праведно поступање.Што се каже запамтите њихова имена и вратити их да туцају камен(ако нису све распродали).
Na hapsenju ovih ustasa treba insisitirati svakodnevno . Ovde i Republika Srbija da se aktivno ukljuci.
Verovatno je neko od dece dps ukljucen pa cute.
Za rezultate zelenogacosa me briga.Eto im milogorci.