Hoće li EU ikad djelovati protiv Izraela?

Evropska unija se ne žuri.

Situacija u Pojasu Gaze postala je toliko užasna da se gladni ljudi redovno masakriraju dok pokušavaju da pronađu hranu.

Ali, u Briselu je tek ove sedmice počela rasprava o eventualnim sankcijama Izraelu — kako je potvrdila Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije.

Takva rasprava ne bi trebalo ni da bude potrebna. Dokazi da Izrael sprovodi genocid su nesporni.
Međutim, izgovoriti tu jasnu istinu i dalje je tabu u krugovima zapadnih diplomata. Zvanična procjena koju su naručili ministri spoljnih poslova EU zaključuje samo da postoje „indikacije“ da Izrael krši obavezu poštovanja ljudskih prava.

Ta obaveza bi, navodno, trebalo da bude centralna u Sporazumu o pridruživanju koji je osnova odnosa između EU i Izraela.
Ovog mjeseca se navršava 25 godina od kada je taj sporazum stupio na snagu.

Tokom tih 25 godina uvijek je bilo moguće naći mnogo više od pukih „indikacija“ da nešto nije u redu. Za Palestince, uskraćivanje osnovnih prava predstavlja svakodnevnu stvarnost.

Povremeno, u protekle dvije i po decenije, EU je signalizirala da bi Izrael možda mogao da se suoči s posledicama svog nezakonitog ponašanja. Tako je 2013. godine izraelska vlada u Tel Avivu optužila Uniju da je izazvala „zemljotres“, jer je donesena smjernica kojom se preduzećima i institucijama iz izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali (uključujući Istočni Jerusalim) i Golanskoj visoravni zabranjuje pristup evropskim fondovima.

Ta smjernica bila je odgovor na prigovore u vezi s kompanijom Ahava, proizvođačem kozmetike koji je imao fabriku na Zapadnoj obali, a učestvovao je u naučnim programima EU.

No, „seizmološki“ značaj te smjernice bio je pretjeran. Ahava je nastavila da radi na Zapadnoj obali — iako, po tvrdnji kompanije, fabrika trenutno ne radi — i nastavila je da prima subvencije EU.

Zelenom šminkom preko okupacije

U maju je EU odobrila dva nova istraživačka projekta u koje je uključena kompanija Ahava. Jedan je usmjeren na „održive uljarice“, a drugi na biorazgradivu ambalažu.

Za oba projekta, Ahava je dobila više od 880.000 dolara.

Ali problem je mnogo dublji od samog novca: Evropska unija pomaže kompaniji koja je nerazdvojno povezana s nezakonitom izraelskom okupacijom da se predstavlja kao ekološki odgovorna.

Izrael je uopšte među najvećim korisnicima evropskih istraživačkih fondova — dobio je 1,25 milijardi dolara od 2020. do kraja prošle godine.

Među korisnicima u posljednjim mjesecima je i Izraelska agencija za inovacije — državni organ koji blisko sarađuje s vojskom Izraela, istom onom koja je opustošila Gazu i izvršila bezbroj drugih zločina.

Ta agencija promoviše izraelske dronove — rutinski testirane na Palestincima — kao alate za smanjenje saobraćajnih gužvi i zaštitu životne sredine.
Sugestija da oružje može biti „čisto i ekološko“ slaže se s optimizmom koji je nedavno izrazio direktor agencije Dror Bin.

On je najavio „bejbi-bum“ novih tehnoloških startapa nakon rata u Gazi. Jedan od rezultata tog buma biće, po njegovim riječima, da će se oružje korišćeno u genocidu prilagoditi za civilnu upotrebu.

Dok Bin mašta o startap bumu, Izrael ubija i izgladnjuje stvarne palestinske bebe.
Briselska birokratija smatra ubijanje civila „pogrešnim“, ali očito ne dovoljno pogrešnim da bi Izrael bio isključen iz evropskih programa.

Firme od genocida do grantova

Hydrolite, još jedna kompanija koja je nedavno dobila naučni grant EU, predstavlja podružnicu izraelskog oružanog giganta Elbit Systems.
Elbit dobro zna da iskoristi genocid za komercijalne prilike — njihov portfolio narudžbi sada prelazi 23 milijarde dolara.

Istina, Elbit je ovog mjeseca doživio manji udarac — nije im bilo dozvoljeno da izlažu svoje proizvode na sajmu oružja u Parizu. To ih je toliko pogodilo da su sebe predstavili kao „žrtvu ugnjetavanja“.

Ako podružnica Elbita može da dobije grant EU za naučna istraživanja, onda teško da možemo govoriti o bilo kakvom bojkotu u zapadnoj Evropi.

Niti Evropska unija prijeti da će Izraelu obustaviti finansiranje.
Rasprava o tome — eventualno, negdje u budućnosti — tek što je počela.

Autor: Dejvid Kronin, irski novinar, pisac i politički aktivista