Hitnu istragu povodom američko-britanskog špijuniranja vrha Nemačke traži i Šojble

Nova epizoda nemačko-američkog špijunskog skandala dobila je dvostruki eho u samom državnom vrhu u Berlinu.

Prvo je ambasador SAD u Nemačkoj, Džon Emerson, bio pozvan „na tepih“ u aparat kancelarke Angele Merkel. Doduše, nije mu bio uručen zvanični demarš, sve je nazvano „neformalnim razgovorom“, ali u nemačkom državnom vrhu ključa realno nezadovoljstvo.

Emersonu je, kako se tvrdi, „neformalno“ rečeno i više nego što bi bilo u zvaničnom demaršu.

Odmah potom je – što je mnogo važnije – uticajni ministar finansija Volfgang Šojble elektronskom izdanju visokotiražnog dnevnog lista Bild rekao:

„Sve ovo traži brižljivu i temeljnu istragu. Stiče se utisak da neki u redovima američkih specijalnih službi izgleda ne znaju za meru. Prvo, naravno, treba razjasniti sve bitne okolnosti“.

Nemački mediji su – pozivajući se na dokumente koje je objavio Vikiliks – predočili domaćoj javnosti da američka i britanska elektronska špijunaža kontroliše telefonske razgovore i elektronsku poštu nemačkih državnih funkcionera najmanje od 1990. godine.

Šojble se nije našao slučajno pogođen. Objavljeno je, pored ostalog, da je u američko-britanskoj režiji bio prisluškivan bivši ministar finansija Oskar Lafonten, a da broj koji je on koristio sada koristi Šojbleov sekretarijat.

Kako se i moglo očekivati, nemačka opozicija koristi svoju šansu i otvoreno optužuje Merkelovu da nema petlje da dozvoli (naredi) ozbiljnu istragu povodom američkog špijunskog vršljanja.

Političarka iz redova Leve partije Martina Rener čak je javno poručila Merkelovoj: „Vreme je da nemački kancelar prestane da pred Amerikancima hoda na zadnjim šapama“.

Ne ćute ni socijaldemokrati iako su koalicioni partneri u vladi.

Njihov predstavnik Kristijan Flizek rekao je, uz ostalo:

„Kancelarka mora hitno izaći iz rupe u koju se sakrila“.