Годишњица катастрофе у Чернобиљу

Паљењем свијећа и полагањем вијенаца у Украјини се обиљежава 29 година од најтеже мирнодопске нуклеарне катастрофе која се догодила 1986. године у атомској електрани Чернобиљ, недалеко од варошице Припјат, уз границу са Белорусијом.

Од последица радијације преминуло је између 200.000 и 400.000 људи, а процијењује се да ће у будућности у цијелом свијету преко 270.000 онколошких обољења бити последица Чернобиљске катастофе, преноси Танјуг.

Један од реактора електране „Владимир Илич Лењин“ – како се званично зове чернобиљска нуклеарка – експлодирао је 26. априла у 1.24 по локалном времену.

Управо у то вријеме ноћас се на стотине људи са свијећама, у мраку, окупило око споменика жртвама катастрофе, а предсједник Украјине Петро Порошенко је на споменик положио вијенац, преноси АФП .

Ни данас се не зна тачан број број жртава страдалих од последица зрачења.

Неслужбени извори процијењују да је од посљедица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

На лицу мјесту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је више од 100.000 људи, а радиоактивни облак је прекрио у данима који су услиједили знатан дио Европе, са несагледивим последицама.

Радиоактивној прашини били су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни дио САД.

У извјесној мјери готово читава Сјеверна хемисфера осјетила је посљедице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као посљедица чернобиљске катастрофе, налазило се више од два милиона људи.

Међународна организација за заштиту природне средине „Гринпис“ је саопштила да је од посљедица умрло око 200.000 људи, а да ће у будућности у целом свијету око 270.000 случајева онколошких обољења бити у вези са утицајем радијације из Чернобиља.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим – највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најпре земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Њемачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намјере да дио све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свијету после катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: