Гдје су удари на центре одлучивања?!

На средини Булевара Пушкина видим шта је остало од двије жене и једне девојке. Граната је пала на тротоар и експлодирала тик пред њиховим ногама.

Видим да је нечија нога бачена у некадашњи Бургер бар, док неки човјек стоји изнад тијела без ногу и говори: „Диши, душо, диши! Хитна је на путу!“

„Ово је моја жена, а ово је моја унука. А ово поред је била њена учитељица“, каже човјек. Човјек моли неког војног команданта да не уклања тијела његових најрођенијих и најмилијих особа, која су већ претворена у крваво мљевено месо.
Недалеко од Миленијума лежи млади војник убијен гелером. Над њим немоћно вришти његов отац.
Војник из команде тражи комадиће по улици. Ево га истражитељ.
– Још увијек су врући. 155 милиметара. Видиш како је специфична „сукња“?
– Исто као у Донбас палати…
– Колико је лешева?
– Пет. Четири су овдје а једна жена је у хотелу.

Заправо, ово је један обичан љетњи дан у Доњецку 2022. године. А ја сам управо отишао у продавницу.
„Момци, не узимајте заробљенике у Пискију и код Авдијевке!“ – то је све што данас траже од наших бораца.

Извор: Телеграм канал @RealdocProductions

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: