(ФОТО) Вучић у Шумарицама: Председник положио венац код споменика стрељаним ђацима
1 min read
Председник Републике Србије Александар Вучић присуствује молебану у Шумарицама у Крагујевцу, код споменика стрељаним ђацима и професорима у Другом светском рату.
Обележавању присуствују министри Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Дарија Кисић Тепавчевић, Гордана Чомић, бивши председник Србије Томислав Николић, као и бројни грађани.
Такође, присуствују и амбасадор САД Ентони Годфри, потпредседница Бундестага Клаудија Рот, представници амбасада Пољске, Словачке, Аустрије, Француске, Белорусије, Палестине, Казастана.
Вучић је на Инстаграму поделио фотографије са места страдања српских јунака.
Осамдесет година незаборава
„Убијали су недужне људе, убијали су нам децу. Читава одељења наше деце вођена су на стрељање, као да их воде на школску приредбу. Ту децу, децу Шумадије и Србије, никада нећемо заборавити. Нека је вечна слава свим убијеним јунацима и нека вечно живе Крагујевац и Србија„, написао је председник.
Молебан, помен страдалима, служио је епископ шумадијски Јован са свештенством, а након тога председник Вучић положио је венац код споменика „V/3“, подигнутом на месту где су 21. октобра 1941. године немачке окупационе снаге стрељале ђаке и професоре крагујевачке гимназије.
У знак сећања на страдање невиних цивила у Крагујевцу одржава се и традиционални „Велики школски час“.
Večno ćemo pamtiti 5/3 i večno ćemo biti zahvalni svima koji nisu dali na svoje srpstvo i na svoju srpsku zemlju.
Svi stradali, svi veliki heroji, veliki ljudi, te 1941. godine izborili su se da sada mi imamo svoju zemlju i svoj srpski identitet i neka im je večna slava.
Nek’ je večna slava svim srpskim žrtvama i srpsim junacima koji su se borili i izborili za svoju otadžbinu.
Mnogo je srpskog naroda iz vlasti bilo danas u Šumaricama ali i mnogi strani ambasadori što je dobar znak.
Treba podsetiti i predstavnicu Bundestaga i sve iz Nemačke da smo mi Srbi uvek bili i ostali na strani pravde i na strani naroda.
Dobro je što su ambasador SAD i predstavnica Bundestaga danas posetili Šumarice.
Amerikanci i Nemci su danas prisustvovali danas u Šumaricama, da se zna ko su bili i ostali okupatori i raznih zemalja, i da se zna da su upravo oni vršili genocid.
Drago mi je što je na ovaj način Vučič odao počast, uz vojnike i odabrane ljude iz vlasti.
Ne može Nemačka niti bilo ko Srbiji da drži predavanja o nepostojećem genocidu kad oni već imaju postojeći.
Setimo se sa ponosom na naše heroje i na naše žrtve jer nismo poklekli pred okupatorom i sačuvali smo srpstvo.
Istorijski težak dan za Srbiju, Šumarice treba svi da pamte i treba da zna ceo svet.
Veliki školski čas u Šumaricama, kad god dođe ovaj datum zastane knedla u grlu, ne ponovilo se.
Bravo Vučiću, da se nikad ne zaboravi koliko smo mi Srbi stradali narod u svim ratovima a bili smo na strani pravde.
Neka je večna slava svim srpskim žrtvama i svim srpskim herojima.
Kad god nas strane sile bez dokaza optužuju za genocid mi treba da ih podsetimo na ovako slične datume i užas od istorije.
Isti ti danas optužuju Srbe da su nekakav genocidan narod a oni su bili zlo koje teško da može da se ponovi ikada.
Mi Srbi smo uvek bili na strani pravde i na pobedničkoj strani ma kako to nekima zvučalo.
Upravo tako, osamdeset godina nezaborava, svi na Balkanu ovaj datum treba da pamte.
Tužan dan za Srbiju i za Srbe koji su trpeli nepravdu, da se nikad ne ponovi i da se više nas seća ovog datuma i okuplja.
“ ПРОЗВАН ЈЕ V3″ – НЕМА ПРЕДСТАВНИКА ЗВАНИЧНЕ ЦРНЕ ГОРЕ НА ОВОМ НАЈТУЖНИЈЕМ САБРАЊУ НАШЕГА НАРОДА, МАКР БИО ЈЕДАН, МАКАР БИО БРАТСКИ. ДА НИЈЕ ДО НEБА ТУЖНО, БИЛО БИ ДО ПОДЗЕМЉА РУЖНО !!!
“ ЗАР ДА ИХ ОСТАВИМ САМЕ, ЈА – ЊИХОВ ПРОФЕСОР СТАРИ, А СЈУТРА, ЗАР СЈУТРА ДА ПРСТОМ ПОКАЗУЈУ НА МЕ … НЕ ВИ ТО НЕЋЕТЕ СХВАТИТИ, ЈЕР ВИ СЕ ПЛАШИТЕ СМРТИ, А МИ У ЊОЈ ТРАЖИМО СПАС … ПУЦАЈТЕ, ЈА И САДА ЊИМА ДРЖИМ ЧАС …“
Stvarno nema nijednog predstavnika Crne Gore da oda počast u Šumaricama, bezveze.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.