Европа преплавњена фалсификованом робом из увоза

Последњи извјештај Канцеларије за интелектуалну својину (ЕУИПО) и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) показао је да је 6,8 одсто увоза у ЕУ кривотворена и пиратска роба вриједна 121 милијарду евра, преноси „Еурактив”.

Ове информације засноване су на подацима од око пола милиона царинских запљена различитих међународних организација.

Најчешће се фалсификују обућа, одјећа, производи од коже, сатови, али и парфеми, козметика, играчке и накит. Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље.

“ Кривотворење и плагијати представљају велику пријетњу иновацијама и економском расту, како на нивоу ЕУ тако и глобално“, изјавио је Кристијан Аршамбо, извршни директор ЕУИПО-а. Према тек објављеним подацима, трговина фалсификованом робом вриједна је око 460 милијарди евра широм свијета. У поређењу са претходним извјештајем, забиљежен је раст у свијету од 3,3 одсто и 1,8 процената у Европи. Нелегална трговина иначе је у константном расту од 2013. године, што је, према мишљењу Аршамбоа, забрињавајуће.

Иначе, већина компанија чији се производи фалсификују је из САД. Међутим, пет од десет земаља које су највише погођене јесу државе ЕУ и то Француска, Италија, Немачка, Велика Британија и Шпанија.

Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље.

Индија, Тајланд, Турска, Малезија, Пакистан и Вијетнам су главни произвођачи фалсификоване робе. Ипак, Кина остаје на самом врху, јер је одговорна за више од 50 одсто производње фалсификата. У извјештају се наводи да ова роба стиже на различите начине до циљаних тржишта. У случају Европе, роба путује преко Албаније, Египта, Марока и Украјине, а то су и главне транзитне тачке.

Према извјештају Европске комисије из 2018. године, 65 одсто заплијењених производа до ЕУ стиже морским путем, углавном у великим контејнерима. Слиједи авио-саобраћај, којим је превезено 14 одсто фалсификата, а 11 одсто је стигло преко курирске или поштанске службе, и то је углавном била роба широке потрошње наручена „онлајн”, попут обуће, одјеће, торби и сатова. И према подацима Европске комисије, Кина је главни извор фалсификованих производа који стижу у ЕУ. У случају одјеће, највише фалсификата је из Турске, а код мобилних телефона, тонера це-де/ди-ви-ди, стикера из Хонгконга и Кине. У извјештају се истиче да је Индија водећа земља поријекла фалсификованих и потенцијално опасних лијекова.

Како је „Политика” већ писала , када је ријеч о фалсификованој храни, једна од највећих запљена догодила се 2016. У заједничкој акцији Европола и Интерпола у 57 земаља тада је заплијењено више од 10.000 тона опасне лажне хране и милион литара лажног пића.

Италијани су пронашли више од 85 тона маслина чија је боја „освјежена” бакар-сулфатом, а Грци три илегалне фабрике алкохолних пића. Надлежни су у Великој Британији нашли готово 10.000 литара лажних или неисправних алкохолних пића, укључујући вино, виски и вотку.

Прочитајте још:

Италијанска ДИА: Ђукановић све радио у личном и интересу мафије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: