• Колумне
• Поглед

Ево ме опет ту: Случај господина Милутина Симовића

1 min read

5 година ‎ ИН4С

То је разлог због ког ова мала опсервација о кругу, о цикличном понављању историје, осим симболичне вриједности има и несумњив лични карактер кад је наш Милутин у питању

Иван Луковац

Пише: Иван Луковац

Случај господина Милутина Симовића најбоље је објаснио сјајни Мићун Милатовић. Он је то назвао репатријацијом. Знам да је то хладни, прецизни правнички термин. Мени он, можда гријешим, буди нежна, безмало узвишена осјећања. Звучи ми као Повратак Филипа Латиновића, као римејк филма радног наслова „Леси се враћа из Вијетнама“, као Дучићева позна пјесма Повратак, као Одисејев Comeback на Итаку, као нека Бахова фуга преголема..

Милутин је, наиме, дуго био у егзилу, у расејању, у печалби.

Предуго, ако је судити по његовом изразу лица.

Можда је зато његова репатријација изазвала толико свеопште тронутости. Завичај га је, у том административном смислу по убрзаној процедури објеручке прихватио.

„Ево ме опет ту…“, умјесто загрљаја, поштујући дистанцу и препоруке НКТ-а, тихо је иза говорнице саопштио вишеструки повратник Милутин.

Вишеструки повратник због чињенице да је често партијским пословима и раније боравио у НК. Био је у више наврата координатор ДПС-а за Никшић. И никад није престао да мисли на њега, о њему, да се како сам искрено рече „залаже“ за њега. Ако је судити по најновијем намјештењу, Милутин ће са истим жаром, можда чак и жустрије наставити то залагање.

Човјеку просто треба пружити шансу.

А шансу треба заслужити, кажу фудбалски педагози.

Треба се наћи у шанси.

Континуирано боравити у њој.

Иначе, од поентирања нема ништа.

Кретање, мобилност, игра са и без лопте, транзиција из одбране у напад, из тачке А у тачку Б, из расејања до у завичај, тамо и назад и томе најсличније.

Па добро нам дошао наш репатрирани Милутине! Сви ми којима нам је Никшић при срцу обилато ћемо се потрудити да ти ресоцијализација лакше падне. И да све, с тим у вези краће траје. Да нам опет дођеш, како Радован рече.

А да би нам опет дошао мораш прво да одеш. И све тако у круг док неком не мркне свијест. Теби или нама. Или свима нама. Јер како нас уче Грци круг је најсавршенији геометријски облик. А он се полако затвара.

П С

Бољи познаваоци кромпира, кумпијера, кртоле тврде да се сорта кенебек, од свих других, а има их, највећма приближила геометријском идеалу круга.

То је разлог због ког ова мала опсервација о кругу, о цикличном понављању историје, осим симболичне вриједности има и несумњив лични карактер кад је наш Милутин у питању.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: