Evo kako su komunisti falsifikovali i iskoristili Teslinu izjavu ,,Ponosim se svojim srpskim poreklom i Ličkom Krajinom kao otadžbinom”

Gorostas nauke Nikola Tesla, je u dubokoj starosti i posle smrti, postao žrtva političkih potreba novostvorene komunističke Jugoslavije.

Ovo je bilo moguće zahvaljujući sestriću, Savi Kosanoviću, diplomati u Titovoj službi, koji je pored nedela falsifikovanja izjave, počinio i duhovni zločin prema rođenom ujaku, odnosno svetogrđe, kremirajući Nikolu Teslu.

To je u potpunoj suprotnosti pravoslavnom poreklu, načinu života i opredeljenju Nikole Tesle. Tadašnjem režimu je bilo od suštinskog značaja da se prikaže svetu kao komunizam sa humanim likom.

Za to su kao dokaz trebali da posluže umetnici, političari i naučnici – koji su mu se priklonili ili ga prihvatili. Vajari Meštrović i Augustinčić, slikar Konjović, predsednik skupštine u Kraljevini Jugoslaviji dr Ivan Ribar, odlično su poslužili za tu namenu. Nažalost, za to je, bez svoje krivice, svetski poznatim imenom, legitimitet surovom režimu dao i Nikola Tesla.

Naime, ostarelog i bolesnog ujaka je Savo Kosanović, pod izgovorom da ga štiti od dosadnih posetilaca, u potpunosti izolovao od kontakata sa javnošću. On je prenosio izjave koje nisu mogle da se provere, i određivao po svojim kriterijumima ko može da poseti Teslu.

Iz toga vremena potiče navodna izjava Nikole Tesle:

„Ponosim se svojim srpskim poreklom i hrvatskom domovinom“.

Na ovaj način se sticao, komunističkom režimu preko potreban utisak, da Tesla podržava novo proklamovano bratstvo i jedinstvo kojim se uspešno zataškala činjenica ustaških zločina.

Ujedno, to je značilo da je Tesla rođen u Hrvatskoj. Hiljadu puta ponovljena laž na kraju postaje istina. Isto to se desilo sa uvek iznova citiranom navedenom izjavom.

Najpre, u Teslinoj krštenici lepo piše da je državljanin Austrijske carevine. Neophodno je da se istakne da je administrativna podela Austrijske carevine bila po regijama.

Na teritoriji sadašnje, na dvostrukom genocidu stvorene države, Hrvatske, postojale su regija Dalmacija, pretežno naseljena Srbima pravoslavne, Srbima katoličke veroispovesti i Italijanima, Krajina (Vojna) uglavnom naseljena pravoslavnim Srbima, gde je u Smiljanu rođen Nikola Tesla, Slavonija i Hrvatska koja je obuhvatala Zagreb i Zagorje. Prvi put je Titovom AVNOJ-skom odlukom Hrvatska dobila sadašnje široke granice i naziv, kao jedna od šest republika sa atributima državnosti.

Dalje, još tokom Drugog svetskog rata Tesla je bio izuzetno dobro informisan o ustaškim zločinima. Preko Kraljevske vlade sa kojom je bio stalno u vezi, posebno je bio upoznat, da su u njegovom rodnom Smiljanu i okolini na Svetog Iliju 2. avgusta 1941. godine Hrvati katolici poklali 27 novorođenčadi, 127 dece do 15 godina, 340 osoba od 16 do 80 godina i 12 osoba preko 80 godina, što znači 506 Srba pravoslavne vere koji su mučki pobijeni u toku samo jednog dana.

To znači da kao pravoslavni Srbin ni na koji način nije mogao da pređe preko toga. Takva falsifikovana izjava je i tada i sada, davala legitimitet od strane najčuvenijeg Srbina u svetu, postojanju hrvatske države. Kako u rečniku Srba, posebno Ličana, postoji reč „Otadžbina“, a nikada nije postojala reč „domovina“, moguća Teslina izjava bi bila:

Srpsko poreklo

„Ponosim se svojim srpskim poreklom i Ličkom Krajinom kao otadžbinom“.

Verovatno zato, Savo Kosanović  je za svoj uspešan poduhvat i izdaju ujaka odgovarajuće nagrađen. Dobio je ambasadorski položaj u Americi.

Slični razlozi, da bi se umanjio značaj da je u Teslinom životu bitnu ulogu imao otac Milutin, sveštenik, i da je Tesla zahvaljujući vaspitanju i sopstvenom ubeđenju celog života u biti bio i ostao pravoslavan, doveli su do toga da se njegova čuvena bela golubica namerno interpretira na potpuno pogrešan način. Originalan citat glasi: „Jednoga dana, moja snežno bela golubica sletela je na prozor hotelske sobe. U njenim očima video sam bol i tugu. Htela je nešto da mi kaže. Odjednom su iz njenih očiju potekli snažni mlazevi svetlosti jači od bilo kojih izvora prirodnih ili veštačkih. Stajao sam skamenjen. U tom trenutku došla je da mi kaže da umire“.

Uz više puta naglašavano: „Vama možda nije jasno da sam ja jedan od onog malog broja ljudi koji se pojavljuju s vremena na vreme i koji menjaju lice Zemlje novim idejama.“, ovakve izjave, najpogodnije i najsvrsishodnije je bilo pripisati ili njegovoj takozvanoj ekscentričnosti, ili dozvoljenim maštarijama usamljenog starog čoveka.

Nikome nije odgovaralo da se prizna da je Tesla bio čovek kome je Gospod poverio misiju na Zemlji, koji je toga bio svestan, a u čemu je bela golubica imala bitnu ulogu od njegove mladosti. Kada je imao 17 godina, Nikola Tesla se razboleo od kolere, i nekoliko meseci proveo u komi, sa retkim trenucima dolaska k svesti. Iako bolno svesni da je u to vreme retko ko preživljavao koleru, majka Đuka i otac Milutin su ga požrtvovano negovali. Pokretan očinskom ljubavlju, a kao sveštenik verom u Boga, posebno od borbe za život svoga sina nije odustajao otac Milutin. Radi toga je pisao Irakliju Trbojeviću, kaluđeru u manastiru Šišatovcu i molio ga da mu pošalje čudotvornu Bogorodičinu vodicu sa manastirskog izvora. Iraklije je u odgovoru predložio da Milutin sam dođe i odnese vodicu. Milutin je poslušao savet, i po bespućima došao do Fruške gore. Iako umoran od puta, odmah po dolasku je sa manastirskom bratijom otišao na izvor. Iste večeri, tokom molitve, počela je grmljavina i oko izvora i iznad izvora blesnula je mlečna beličasta svetlost koja se oblikovala u energetsku belu golubicu. Milutin je uzeo vodu i vratio se. Stigavši nazad, pomolio se, i bolesnog sina, još uvek u bunilu, poškropio svetom vodom. Istoga trenutka, Nikola Tesla je ustao potpuno zdrav.

Pored toga čudesnog isceljenja, desilo se još jedno čudo. Otac Milutin i sin Nikola zajedno su videli ispred sebe pojavu svetlosti u obliku bele golubice. Da ne bi bilo zabune o čemu se radi, vredi se podsetiti šta se prema Svetom pismu desilo tokom krštavanja Gospoda Isusa Hrista u reci Jordanu od strane Svetog Jovana Krstitelja. Dok je Sveti Jovan Preteča Isusa krštavao vodom iz Jordana, otvorilo se nebo, iznad Hristove glave se pojavio Gospod Duh Sveti u obliku belog goluba, i čuo se glas: „Ovo je sin moj milosni i koji je po mojoj volji.“

Teslina moć vizualizacije, da konstrukciju svakog svog novog pronalaska odmah može da sagleda kako izgleda i kako funkcioniše u prostoru, pojavila se odmah posle ozdravljenja. Za uspomenu na taj događaj, deo uređaja kod prvobitnih radio-aparata je nazvao magično oko, kao simvol oka bele golubice. To je kao zvaničan tehnički naziv ostao sve vreme dok se uređaj koristio. Manastir Šišatovac je i dalje bio velika potpora u Teslinom duhovnom životu.

Prepiska sa arhimandritom

Posle požara u kome su mu izgoreli svi projekti, pao je u depresiju. U tom periodu je razvio obimnu prepisku sa arhimandritom manastira Šišatovca, doktorom Petronijem Trbojevićem, koji je bio sin prote Jove i Angeline, rođene Tesline sestre.

U trenucima kada je osećao veliku nostalgiju on komunicira sa svojim sestrićem, koji mu pruža duhovnu okrepu i podršku. U tom periodu je od Petronija Tesla tražio da pomogne njegovom praznom srcu i ozdravljenju njegove duše. S obzirom na značaj koji je u životu njegove porodice i njega lično imao manastir Šišatovac, kao i u njemu čudotvorna ikona Šišatovačka bela golubica, neophodno je sa njima u vezi izneti neke istorijske činjenice.

Manastir Šišatovac je posvećen Roždestvu Presvete Bogorodice-Maloj Gospojini. Legenda govori da je Sveta Anastazija, koja je živela u 3. veku u Sirmijumu pobegla u šumu na Sveto Brdo i postavila krst na mestu današnjeg manastira. Nju su Rimljani uhvatili i spalili zbog ispovedanja hrišćanstva. Njene mošti se nalaze po raznim manastirima, a najviše ih je odneto u Rim. Kod Bogorodičinog izvora se najpre Svetoj Anastaziji, prema predanju, javljala bela svetlost u obliku goluba. Na tom prostoru je kasnije zbog prestola, došlo do sukoba, 1276. godine, između braće Dragutina i Milutina. Usred bitke, iz izvora se pojavila blistava bela svetlost u obliku golubice,  „poremetila“ dalju borbu, i braća su se tu pomirila. Tada je prvi put istorijski zapisana pojava bele golubice. Na tom mestu je kralj Dragutin podigao manastir. Prema knjizi Boška Strike iz 1927. godine, zbog „remete“ sukoba, manastir je najpre nazvan „Remetsko“ i „Remeta“, i tek je kasnije dobio naziv Šišatovac. Posle su druga dva manastira prozvani „Mala Remeta“ i „Velika Remeta“. Šišatovac je obnovljen 1520. godine posle turskih spaljivanja. Pored Lukijana Mušickog, koji je bio arhimandrit u njemu, manastir je poznat po ikoni Šišatovačke bele golubice, kojom je ovekovečeno pojavljivanje bele svetlosti iz Bogorodičinog izvora.

Pored mnogih proslava tokom godine u čast Nikole Tesle posebno treba istaći onu održanu 10. jula, na dan njegovog rođenja u manastiru Šišatovac. Profesor doktor Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, sa profesorima i učenicima srednje elektrotehničke škole „Mihailo Pupin“, prof. dr Milom Alečković, predsednikom Srpske dijaspore iz Pariza, doktorom Mutibarićem, predsednikom asocijacije pronalazača Srema i potpredsednikom Akademije izumitelja Srbije – SAIN, Milošem Katićem, bili su inicijatori svečanosti i održali zapažene govore. Svečanu Liturgiju je služilo devet sveštenika na čelu sa Igumanom Fotijem i protojerejem-stavroforom Golijaninom. Posle parastosa Tesli, puštene su kao znamenje dve bele golubice. I ponovo se desilo čudo. Umesto da odlete, obe su sletele na ivicu krova manastira i nisu htele da napuste osvećeni prostor.

Mr Bogdan Todorov i Saša Zdravković