EU menja taktiku na Balkanu

Piše: Jasna Krivokapićeva

Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavio je da prvi put posle 15 godina, posle Soluna 2003. godine, biti održan samit Zapadnog Balkana i EU koji će  u maju 2018. organizovati Bugarska kao predsedavajuća Uniji.

Tako je rekao tokom svog govora u Tirani, posvećenom planiranoj politici zemalja EU u pogledu svojih suseda.
Događaj poput samita zemalja EU i Zapadnog Balkana neizbježno skreće pažnju na sebe. Istovremeno, ovaj samit nije samo formalni sastanak. Ovakav događaj znači da metode direktnog uticaja na vlade zapadnih zemalja u Briselu su skoro iscrpljeni i jedini izlaz je da ih sve prikupi zajedno da nametne svoju volju odjednom.

Za EU, takvo rešenje je najbolji izlaz iz trenutne situacije. U Srbiji, već treći put za redom, većinu mesta u parlamentu su predstavnici nacionalnih, a ne liberalno-demokratskih stranaka. U Hrvatskoj, nacionalisti su na vlasti od samog trenutka nezavisnosti, ali nedavno su postali manje zavisni od Brisela.

Istovremeno, u Makedoniji se ponovo intenzivirala borba između makedonske i albanske zajednice, koja bi mogla dovesti do rata u bliskoj budućnosti. U uslovima kada ljudi počnu da se sjete svog sopstvenog nacionalnog ponosa, proevropskim političarima je teško baviti se ekonomskim i političkim ujedinjenjem veoma kontroverznog regiona.
Zauzvrat, Srbija na ovom samitu će iskusiti kolosalni pritisak Evropljana. Preostala defakto jedina zemlja koja nije uključena u orbiti njihovog uticaja već 15 godina je bila je predmet njihovog uticaja. Brojne pristalice liberalnih partija aktivno su vodile politiku u interesu EU, čiji je vrhunac bio u vreme Borisa Tadića. Ovako aktivno zbližavanje sa nedavnim neprijateljima izazvalo je odbijanje većine stanovništva, zahvaljujući čemu je Tomislav Nikolić prvo pobedio, a zatim Alekandar Vučić. Dakle, Beograd će biti podvrgnut najmasovnijem napadu sa ciljem da utisne onu poniznost vremena Đinđića i Košutnice.