Етнолог Миле Недељковић поново у одбрамбеној кули Карађорђевог дома

фото: В. Проковић
Изложба посвећена Милету Недељковићу (1941–2009), новинару и новинарском педагогу, књижевнику и етнологу и нашем највећем познаваоцу Првог српског устанка и српских обичаја, отворена је у Карађорђевом конаку у Тополи у оквиру међународног скупа фолклориста. Поставку је отворио Милетов пријатељ и сарадник, академик Матија Бећковић.
– Не знам ко би боље могао да исприча ту причу која је овде у Тополи давно почела, а никада се није завршила. Србија је уздигнута са Опленцем и Тополом, али је заједно са њима и потањала. И може се поново вратити на оно место где је била ако се Опленац и Топола врате тамо где их српски народ држи у својој свести. Сећам се да сам с Милетом дискутовао о Опленцу, који је мени увек био у српском преводу нешто као Олимп, а он је имао друго мишљење – да је то било неко оплетено место. Он је о томе више знао, али ја мислим да сам ја био више у праву – рекао је академик Бећковић на отварању које је присуством увеличао и принц Михаило, син Томислава Карађорђевића.
Посматрајући предмете из Милетовог живота, Бећковић је закључио да један велики човек има тако мало имовине на земљи, уз тврдњу да је његова задужбина на небу много већа од његове својине.
Драган Рељић, управник Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић”, осврнуо се на период од када највећи етнолог Шумадије више није с нама. „Стварао је историју и подсећао на њу, а кроз своје списе себе је уградио у задужбине, удружења, фондације, филмове, серије, документарце и сачувао од заборава своје савременике и пријатеље, док је свима била част што смо Милета могли да назовемо својим”
Изложбу сећања приредио је Милетов син Часлав, који је још једном подсетио на значај овог ствараоца и најзначајнијег Тополца и Аранђеловчанина, рођеног на пола пута између ова два града. Овај судбински моменат као да га је определио и за његов животни позив да отргне од заборава историјско, усмено и културно наслеђе и истакне значај овог краја. Бројне фотографије, лични предмети, књиге, признања, заслуге и још много тога, испричали су причу од једном крћевачком потомку и ђаку, оцу Часлава и Немање и супругу, домаћину и госту, пријатељу песника, етнологу, писцу, ученику и учитељу, повесничару, организатору најзначајнијих манифестација у овом делу Шумадије, новинару и уреднику бројних београдских редакција, па и нашег дневног листа, предавачу и још много тога. Био је ожењен Невенком, врсним рецитатором, етнологом, лектором и писцем, која је такође прерано отишла са овог света (2017). Обоје почивају на гробљу у Милетовом родном Крћевцу, надомак Аранђеловца и Тополе.
Прочитајте ЈОШ: