Erdogan Putinu: ,,Spasi nas od EU”

Nakon što je Ukrajina šokirala Evropu i svet svojom suspenzijom pregovora sa EU  i okretanjem prema Rusiji, na međunarodnoj sceni događaju se nova iznenađenja.

Upravo u jeku ukrajinskog okretanje prema Kremlju, u Sankt Petersburgu se na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nalazio turski premijer Tajip Redžap Erdogan. Za vreme sastanka zatražio je od Putina mesto u Šangajskoj Organizaciji Saradnje ( SCO ) te mu poručio da spasi Ankaru od problema EU pristupnog procesa, prenosi turski list Hurijet. Naravno, ovo i nije toliko iznenađenje za one koji prate situaciju – Turske već duže vreme koketira sa idejom da bi članstvo u Šangaju moglo za njih biti bolja opcija od Evropske Unije.

Putin je za vreme sastanka izjavio kako Ukrajina može da uči od Turske, referirajući se na dug proces zavlačenja s EU pristupnim procesom. Pitati ćemo Tursku za savet, oni imaju puno iskustva u EU pregovorima, rekao je Putin, na šta je Erdogan uzvratio : Tako je. 50 godina iskustva nije mala stvar. Pustite nas u Šangajsku organizaciju i spasite nas od ovih problema.

Nadalje, Erdogan ističe da je Turska već zatražila članstvo od Putina u Šangaju. Ovo nam je važno, rekao je Erdogan. Naime, Turska je prva NATO članica koja je postala partner u dijalogu sa regionalnim telom (članice Šangajske Organizacije su: Rusija, Kina, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan i Kazahstan).

Erdogan Putinu : Pustite nas u Šangajsku organizaciju i spasite nas od ovih problema Erdogan je po prvi put stavio članstvo u SCO – u na političku agendu u januaru ove godine, kada su iz EU – a pojedine članice (naročito Nemačka) počele sve glasnije govoriti protiv ulaska Turske.

Rekao sam ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: ‘Zezate nas na kad kažete – Šta Turska traži u EU – Sada vam ja uzvraćam istom merom i tražim od Vas – Uključiti nas u Šangajsku organizaciju i zaboraviti ćemo na EU ‘, rekao je tada turski premijer nakon čega je pokrenuta ozbiljna debata po tom pitanju. Kasnije je turski predsednik Abdulah Gul izjavio da EU i SCO nisu alternativa jedna drugoj.

Turska je zainteresovana za stvaranje zone slobodnih tržišnih odnosa sa Evroazijskom unijom, organizacijom koja će dogodine zameniti Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana. Premijer Turske Redžep Erdogan je posle pregovora sa Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu potvrdio zainteresovanost Ankare za potpisivanje odgovarajućeg sporazuma.

Ove nedelje u Sankt Peterburgu održan je Četvrti. sastanak Rusko – Turskog Savjeta za Saradnju. Uz Erdogana u Rusiju su takođe doputovali i turski MIP Ahmet Davutoglu, kao i ministar energetike, Taner Jildiz. Za vreme trajanja sastanak Erdogan i Putin su potpisali nekoliko sporazuma.

Izgleda da su Turska i Rusija spremne na ozbiljnu saradnju, a ukoliko bi Turska jednog dana zaista postala članica SCO – a to bi bio za Zapad još veći šok od aktuelnog ukrajinskog okretanja prema istoku.

No, dve zemlje trenutno se još uvek nalaze na potpuno oprečnim stavovima kada je reč o ratu u Siriji. O tome je takođe bilo govora za vreme sastanka u Sankt Petersburgu. Ipak, strateški razgovori između Moskve i Ankare mogu nedvosmisleno dovesti i do eventualnih približavanja kada je reč o temama kao što je Sirija.

Putin je istakao kako sirijska opozicija mora što pre da počne sa pregovorima.

‘Rusija je na sebe preuzela odgovornost za dovođenje sirijskih vlasti na pregovorički sto. Mi smo obavili svoj deo. Sada naši partneri treba da uradite isto i uveriti opoziciju da učine istu stvar’, rekao je Putin za vreme novinske konferencije.

Erdogan je pak konstatovao kako odgađanje mirovne konferencije ide na ruku Asadu.

‘Civilno stanovništvo se ubija avionima, helikopterima, tenkovima i granatama. U Siriji režim je taj koji snosi primarnu odgovornost za ovo. S druge strane, ekstremističke grupe takođe snose odgovornost, ali one imaju samo kratko i dalekometno oružje’, rekao je Erdogan.

Očekivano je da će Erdogan demonizirati sirijski režim i predsednika Asada, kojeg je ranije nazivao mesarom, no ovo je jedna od prvih njegovih izjava u kojoj, bar donekle, priznaje i delimičnu odgovornost ekstremističkih grupa. Spomenimo i to kako pojedine informacije govore da je Turska na nekim mestima blokirala prelaz granice za islamiste, što bi svakako moglo biti značajno u kontekstu aktuelnog sukoba u Siriji.

Što se tiče turskog približavanja Šangajskoj Organizaciji, analitičar Murat Jetkin ističe za list Hurijet da nije bilo uopšte potrebe da Erdogan poteže pitanje Šangaja za vreme novinske konferencije s Putinom jučer u Sankt Petersburgu, no to je očigledno učinio s razlogom. Nadalje, ističe kako je na konferenciji bilo i mačo humora, pa je tako novinar upitao Erdogana hoće li jednu od oslobođenih Grinpis aktivistica, Gizem Akhan, odvesti sa sobom u Tursku? Na što je Putin komentarisao: ‘Kako bi mogao ? Pa došao je ovde sa suprugom. Jetkin ističe kako su šalu dobro prihvatili Erdogan i njegova delegacija muških ministara.

Jetkin navodi kako još nije jasno da li će Turska zaista ozbiljno krenuti prema Šangaju ili je ovo lukav potez Erdogana kojim nastoji zabrinuti Evropu, ali i SAD. No, da se u pojedinim pitanjima Turska ozbiljno otima zapadnoj kontroli pokazuje i njihova vojna saradnja sa Kinom.

Jedna stvar je sigurna – Turska je u kratko vreme pretrpela dva velika spoljnopolitička poraza: Egipat i Siriju. Muslimanska braća u Egiptu više se neće oporaviti od pada Mohameda Morsija, a čak i SAD je spreman da odustane od podrške MB – u. Što se tiče Sirije, ideja o stvaranju pro- zapadne vlasti na čelu sa MB akterima je takođe propala, bez obzira kako se rat završio. Sva ova događanja mogla bi da utiču na budući razvoj Turske, ali i njihove međunarodne odnose. Što se tiče Erdogana, njegova vlast ove godine je takođe snažno poljuljana u masovnim anti – vladinim protestima, koji su delimično eskalirali upravo zbog potpuno promašene i agresivne politike u regionu.

Može li Turska, sa Erdoganom ili bez njega, napraviti zaokret? Može, a aktualnosti kao što je ukrajinska suspenzija pregovora o EU trgovinskom pakta, svakako mogu biti katalizator tih – za Tursku, ali i širu regiju – pozitivnih promena.