• Насловна
• Руски поглед

ЕКСЛУЗИВНО из ХЕРСОНА: Једини регионални центар кога је заузела руска армија!

1 min read

3 године ‎ ИН4С

"Прво што упада у очи на херсонским улицама су свеприсутни билборди у част Дана побједе 9. маја, чије је празновање у постмајданској Украјини било забрањено"

Игор Дамјановић Фото: ИН4С

Пише: Игор Дамјановић

Када је 24. фебруара почео рат између Русије и Украјине оклопне колоне руске армије из правца Крима упале су у Херсонску област. На том фронту постигле су брз успјех, обласна престоница пала је послије свега неколико дана.

Херсон је и даље једини главни град неког украјинског региона кога је до сада заузела руска војска. Трагови борбе видљиви су тек на прилазима граду, уништених 20-ак оклопних возила и мањи број привредних и стамбених објеката. Ситуација у Херсону данас је мирна и стабилна, без обзира на повремена ракетирања града од стране украјинске војске. Новинари током обиласка града нису имали обавезу да носе панцире. Прво што упада у очи на херсонским улицама су свеприсутни билборди у част Дана побједе 9. маја, чије је празновање у постмајданској Украјини било забрањено.

Влада у Кијеву за брз пад Херсона окривила је локалну структуру Службе безбједности Украјине (СБУ), чији је врх побјегао из града још 24. фебруара. Владимир Зеленски је због тога Сергеја Криворучка, начелника херсонске СБУ лишио генералског чина, док је потпуковник Игор Садовкин, руководилац антитерористичког центра СБУ ухапшен под оптужбом за сарадњу са непријатељем. Ипак, намеће се питање, колико је логично да официр тајне службе побјегне из града у који улази страна војска са којом је сарађивао и доведе себе у ризик да буде ухапшен и разоткривен.

По званичним подацима у Херсону је до рата живјело око 300.000 становника. Ипак, питање је колико је званична статистика одговарала реалном стању. Поред субјективних процјена, званичну статистику у питање доводи и одзив од свега 24% на локалним изборима одржаним 2020. године. Три деценије украјинске независности збрисало је готово сву индустрију која је у овом граду била успостављена у вријеме СССР-а. Стога, извора егзистенције у самом граду било је мало. Због тога је велики број становника Херсонске области након укидања ЕУ виза за грађане Украјине похрлио на трбухом за крухом на Запад, гдје су радили на црно за готово двоструко мање плате од рецимо Пољака.

Горепоменути избори показали су да су грађани Херсона имали слабо повјерење у централну владу у Кијеву. Највише гласова освојиле су двије локалне листе, трећа је била «Опозициона платформа за живот» Виктора Медведечука, док је групација «Слуга Народа» предсједника Владимира Зеленског» освојила само 10% гласова. У другом кругу избора за градоначелника Игор Колихаев побиједио је Владимира Саљда, који се на функцији градоначелника Херсона налазио дуже од деценије. Колихаев је након уласка руске армије остао лојалан влади у Кијеву, док је Саљдо од стране Руса именован за првог човјека «Херсонске обласне војно-цивилне администрације».

Током боравка у Херсону имали смо прилику да посјетимо 2 стратешка објекта, водовод и Каховску хидроелектрану, удаљену 100-њак километара од града. Ни водовод, ни хидроелектрана упркос војним дејствима ниједног секунда нису обустављали радни процес. Готово сви запослени у оба објекта су углавном остали на радним мјестима, укључујући и руководеће функције. У близини електране протичу 2 за развој пољопривреде важна канала Каховски и Сјевернокримски, који након референдума на сусједном полуострву 2014. био затворен. То је довело до проблема са водоснадбијевањем градова на југу Крима, Красноперикопска и Џанкоја, те онемогућило пољопривредну производњу у околини. Уласком руске армије у Херсонску област вода је поново потекла Сјевернокримским каналом.

У Херсону градски превоз функционише на сличном нивоу као и прије рата. То нам је саопштено у градском тролејбусном депоу, који смо такође имали прилике да посјетимо. Разговарали смо и са привременим градоначелником Александром Кобцем, бившим оперативцем КГБ-а и касније, након независности Украјине, СБУ.

«Са својим сарадницима се трудим да олакшам живот грађанима, који са једне тешко долазе до својих пензија и плата, а са друге због рата порасле су цијене основих животних намирница» – испричао нам је Кобец и додао да планирају грађане растерете обавеза плаћања за комуналне услуге, посебно гаса и струје, за које је како каже «предвиђено смањење цијена до 60%».

Оптужбе владе у Кијеву да локална администрација «помаже у одвожењу жита у Русију» Кобец је одбацио као «тоталне бесмислице и лажи» и негирао да жито из Херсона уопште одлази у Русију. «Све што видите у овом граду направљено је за вријеме СССР-а. За 30 година независности они коју су управљали Украјином нису били у стању ни да организују елементарну прераду сировина, као што су житарице и метал» – наводи градоначелник Херсона и додаје да је «екомоски погубно било извозити сировине, јер се тако значајна додатна вриједност која је могла бити створена у Украјини одлила се у џепове странаца».

Стратешки значај Херсона превазилази његове економске потенцијале и нема сумње да Русија неће добровољно одустати од контроле над градом и цјелокупном области. Контролом Херсона заокружило би се кримско питање, не само водоснадбијевање, већ и копнена веза полуострва са Русијом. Путни правац од руске границе са Доњецком области до Крима, дуг око 850 километара под потпуном је контролом руске армије. Управо ту трасу Доњецк – Мариупољ – Бердјанск и Мелитопољ (Запорожска област) –Херсон – Крим прошли смо на овој престури.

Херсон, град чија је инфраструктура потпуно сачувана и у коме живот тече нормално супротан је примјер од разореног Мариупоља. Становници Мариупоља, са којима сам прије мјесец дана разговарао наводили су управо примјер Херсона и постављали питање колико је била човјечна одлука украјинске армије да одбрану организују из градског језгра и фабричких комплекса на ободу.

Извор: Ало

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: