Два су неба на пољу Косову, за Видовдан зидала основу, Цар са војском док Вјечност пролази: Видовдан
Доктор Батрић Бабовић
Ено са краја поља Лазара
Топлица и Косанчић призивају
Обилића с космичког полутара
Да му Муратовску рану извидају
Ломе се копља старих вјекова
Крв се испод Газиместана усири
Од чекања и неокајаних грехова
Како Завјет ћутањем да умири
Од древних рана и нових топота
Нових младунаца и старих накота
А повијест у зловијест слази
Два су неба на пољу Косову
За Видовдан зидала основу
Цар са војском док Вјечност пролази
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Strasan sonet.
G- dine Babovicu, svaka cast.
Stihovi koji bude vjekove u nama i po ko zna koji put potvrdjuju , neiscrpnu bujicu , moći srpskog jezika.