Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије

То да су Операције обмана мало познате или јавно расправљане је знак њиховог успеха. Иако тајне операције често производе спектакуларне резултате, један од њихових основних особина је да порекло догађаја остане тајна – да историјске заслуге или кривица падну на невине, на људе који делују самостално, или још боље, на пуке случајности.

Сама чињеница да је познато да је тајна операција покренута од стране обавештајне агенције,обележава је као значајан неуспех. Од „Очајних превара, Британске тајне операције у Сједињеним Америчким Државама 1939– 1944“.

Дуги рат Запада против Србије је највећа превара у историји Другог светског рата и огромна међународна послератна отворена завера Велике Британије, Ватикана, Сједињених америчких држава, Немачке и остатка Запада да прикрије највећи дивљачки геноцид у савременој историји. Пројекат толико важан да га је сам Винстон Черчил започео и лично надзирао његов рад.

Ко контролише прошлост контролише будућност, ко контролише садашњост контролише прошлост– Џорџ Орвел, аутор „Животињске фарме“ и„1984“.
Као што нас је Џорџ Орвел саветовао, онај ко контролише будућност контролише прошлост, ко контролише садашњост контролише прошлост. У савременом добу прошлост ниједне земљеније била више контролисана, осмишљавана и пропагирана као што је била прошлост Југославије и Србије. Прихваћена историја Југославије је творевина Британаца, и владиних и институционалних аутора, као и њихових титоистичких савезника у Југославији. Непосредни циљеви ове лажне историје били су јасни – мрачна и прикривена историја Римокатоличке цркве која је подстакла српски холокауст, у којем је убијено између 700.000 до 1.000.000 Срба, Јевреја и Рома на најгнуснији начин икада забележен. Овај број жртава не укључују више стотине хиљада Срба убијених у грађанском рату који су подстакли Британци, а који је служио као механизам за прикривање српског холокауста. Крајњи циљеви лажне историје били су да се сачува Римокатоличка црква за Хладни рат, рат који су Британци планирали раније док се Други светски рат одвијао.

У договорено време, човек који личи на медведа, у изгужваном сивом оделу, чијим би непознатим лицем тек неколико људи на земљи било изазвано да поново погледају, уведен је папину скромну канцеларију у Ватикану. Ватрени католик који је скоро сваког дана присуствовао миси, човек чија је кућа била испуњена статуама Богородице, верник који би се ускоро бавио молитвеним размишљањима са самим папом, Вилијам Кејси, директор америчке Централне обавештајне агенције, стигао је на јасну земљану мисију … Ова два човека, један поздравњен од стране милиона као принц светлости, други извргнут руглу од многих као принц таме, (укључујући и овог аутора као Вилијема Кејсија, ватрени католик је био кључни амерички званичник у операцији „Пацовски канали“ која је видела како Ватикан, уз британску и америчку обавештајну помоћ, кријумчари десетине хиљада ратних злочинаца изван Европе после Другог светског рата) ће се састати можда неколико пута пре него што би комунизам прво пропао у папинојвољеној Пољској, а затим у Источној Европи, и на крају у самом Совјетском Савезу… Кејси и његов покровитељ Роналд Реган, поверовали су да је потенцијална трећа суперсила на свету – град-држава од 24 квадратна километра, Ватикан – и да је њен монарх, папа Јован Павле II, имао под својомкомандом изузетан арсенал неконвенционалног оружја које би могло да помогне да се однесе превага у Хладном рату, посебно са отвореном и прикривеном помоћи Сједињених америчких држава.

„Колико дивизија има папа?“ Стаљин је презриво питао током Другог светског рата. На ово питање ускоро ће бити одговорено, један који бинапустио Политбиро Савеза совјетских социјалистичких република дубоко изненађеног и узнемиреног. У Вашингтону, Реган и Кејси су разговарали о могућности „избијања Пољске из совјетске орбите“, уз помоћ Светог Оца.

Сви знамо како је савез САД / Велика Британија / Ватикан победио у Хладном рату, али можете бити уверени да су Британци, управљајућисветском империјом вековима, били деценијама испред америчког стратешког размишљања, увелико свесни крајем 1941. године да су морали да сачувају Католичку цркву за надолазећи Хладни рат.

Ово је добар основ западног страха, презира и мржње према Србији и свему што је повезано са српским етничким идентитетом – Истина српскогхолокауста. Шта су то Срби урадили да заслуже такво опхођење – напади на сваки могући начин – економски, политички, пропагандни и војни? Као што је Жил де Аимери навео изнад, Запад се није ни премаНемацима тако грозно опходио након Другог светског рата, у коме је 50 милиона људи умрло,нити тако третиро Совјете, Арапе, или било које друге непријатеље на тако окрутан начин као што је поступао према Србима. Онда размотримо да је Србија била САД-у и Великој Британији најжешћи савезник у оба светска рата, толико значајан да се застава Србије вијорила на америчком Капитолу28. јуна 1918. године у знак захвалности за надљудске напоре и жртве које је Србија поднела у Првом светском рату. Који је одговор на овај парадокс српске историје?

Најважнији и најтрауматичнији догађај у савременој српској историји је да врло мали број Срба отворено разговара и да нико на Западу о томе не жели да чује, а ипак је узрок свих проблема који су пратили бившу Југославију у последњих 25 година. Психијатри често користе фразу, „800 лб гориле у дневној соби“ да опишу изопачене породичне односе у којима отац алкохоличар терорише породицу насиљем и окрутношћу. Међутим, породица,преплашена, неумесног стида, кривице и исцрпљености прикрива злостављање тако да све изгледа некако нормално спољном свету. Срби су имали „800лб горилу“ у својој кући у последњих 70 година. Догађај тако трауматичан и важан за Србе да напор насилника да учини да све изгледа „нормално“био је подстрек у последњих 70 година дугом настојању да се уништи српска историја, култура и њен етнички идентитет. Догађај о ком се нико не усуђује да говори, српска 800лб горила се назива различитим именима – српски холокауст, ватикански холокауст, ватикански Аушвиц, геноцид у Независној држави Хрватској, а можда и најтачнији назив – Непознати холокауст.

Централно питање, за оне који су спремни да одговоре на овај велики парадокс (најважнији догађај у модерној српској историји и још увек збогпрактичних циљева Срби не говоре о томе спољном свету) је, „Како то да је шпанска инквизиција још увек добро позната светској јавности, иако се догодила пре пет стотина година и њен број погинулих (100.000), био је само део католичке цркве који је подстакао српски холокауст (750.000 – 1.000.000) и још српски холокауст, који се догодио у ери масовних комуникација и у живом сећању милиона људи, остао je готово непознат изван Србије? Одговор је једноставан и јасан свакоме ко је довољно храбар да то изговори. Британци, Американци, Ватикан, остатак Запада је тако желео. Колективно су имали моћ да промене режим (Тито), моћ да застраше преживеле, новац да подмите и купе тишину, и масовне медије који су практиковали ауто-цензуру.

Седамдесет година дуги рат Запада против Србије почео је кад су победници и губитници у Другом светском рату постали очигледни крајем 1942.- почетком 1943. године, када су Британци схватили да је совјетска победа извесност и да би послератни политички пејзаж Европе видео Црвену армију како заузима већи део католичке Европе. Тако је почела највећа тајна обавештајна операција у историји Другог светског рата – уништити читаву нацију недужних сведока у историји највећег злочина. Због величине злочина и крајњег кривца, Римокатоличке цркве, превара је постала стратегија за прикривање. Учинити праве кривце (фанатичне католике и муслимане) безименим, а стварне жртве (православне Србе) кривим.

„Иронија је историје да је Тито требало да буде творевина капиталистичке демократије Велике Британије и Сједињених америчких држава. Његов покрет, чак и на врхунцу, био је мањина која је себи остварила активно непријатељство већине Срба, Хрвата и Словенаца. Наоружавањем покрета, пружајући му услуге БиБиСи-ја (британске радиодифизне агенције) и америчког радија, претварајући демократску штампу у пропагандно средство за њега, шаљући савезничке чиновнике у Југославију да будуискоришћени као пропагандни експонати у својим напорима врбовања, и коначно, скривајући се у свом сопственом огромном моралном ауторитету, Велика Британија и САД су саме себе учиниле директно одговорним за успон Титове моћи.“ Из“Мреже дезинформација, Черчилова груба југословенска заблуда“, Дејвида Мартина.

Да, одлучујућа улога Велике Британије и Сједињених америчких држава у постављању Тита на власт у Југославији је универзално призната, алида ли је британска и америчка подршка Титу заблуда или грешка као што је Дејвид Мартин и многи Срби веровали да је, или је то најстарија стратегија ратовања – непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ?

„Војна обмана је стара колико и само ратовање, али је сумњиво да ли је нека војна команда икада употребила обману као основно средство стратешког планирања, тако потпуно и ригорозно као што су Британци урадили током Другог светског рата“. Генерал Ајзенхауер је пригодно закључио, „они (Британци) прибегли су свакој врсти изврдавања“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: