Doživotna za svakog od nas

Piše: Mihailo Medenica

Naravno da je presuda Radovanu Karadžiću presuda srpskom narodu, i to nema baš nikakve veze s tim ko šta misli o njemu, već o sebi.

Ko misli da je pravda zadovoljena nek razmisli još jedared, jer zadovoljena je samo Justicija na kojoj su se, kao na kakvoj nimfomanki, izređali belosvetski probisveti, namirujući najpoganiji poriv- o Srbima kao o najvećem zlu današnjice!

Rekoh, nema ovo veze s tim ko šta misli o Karadžiću već o sebi, jer presuda može radovati samo one koji su pristali na bedu od života u laži da smo prokleto seme kojem valja samo sebe zatirati dok nam potomci ne stasaju u ponizne čauše bez rodoslova.

Čauše rođene samo da bi umirali, ispovedajući svakim udahom greh koji nisu počinili, ali živeći grehu da su nedostojni života.

Zar zaista toliko preziremo sebe da nas može radovati laž kako je pravda to što ćemo doveka nemo stajati u reci nevino prolivene krvi svog roda ridajući nad strašnom obmanom o genocidu?!

Nema i ne sme biti opravdanja za zločin (nikakav genocid), no zločin je počinila fukara a ne Srbin!

Srbin je titula od Boga data i ko tako olako pristane da je se u ime nekakvog pomirenja odrekne- odrekao se sebe, postoji još jedino u preziru dušmana koji će ga još mračnije mrzeti kao trupca bez korena i krošnje!

Fukara čini zločine, fukari se zna ime, fukari se sudi imenom i prezimenom, a ne nacionalnošću!

Srbin nije fukara! Ime zločina nije Srbin! Srbin ne sme biti otežavajuća okolnost, a jeste ako pristanemo da saučestvujemo u toj laži!

Zločinac ima ime i prezime: Naser Orić, Atif Dudaković, Elfeta Veseli, Ante Gotovina, Markač, Haradinaj, Tači, Veselji, Sulejmani, Mazreku, Ljimaj…

Žrtve poživele tek toliko da se šakom mogao iskopati grob za svaki od njih: Slobodan, Mirjana, Milica, Miloš, Dragica, Vidan, Milovan, Zorica…
Godina u njih, sve da se sabere- ni 50!

Umrli u nastrašnijim mukama! Dugo, u jauku, dozivajući dok su mogli, a onda…

Ni tada krvavi pir zveri nije prestajao. Nikad Srbin nije dovoljno mrtav…

Zveri – na slobodi!

Justicija je zadovoljeno ležala na bračnom krevetu… Zato presuda Radovanu Karadžiću jeste presuda svakom od nas, bez razlike šta ko mislio o njemu!

Pitanje je šta mislimo o sebi?

Ako je nož preko srpskog grla tek statistika – onda jesmo svi osuđeni na doživotnu!

Ako je kome to valjano deca naše dece će ispovedati grehe koje nisu počinili, prezrivo majku nazivajući majkom i oca- ocem!

Ako slavimo pravdu razapinjući šatre na humkama svojih stradalnika- nestaće nas bez pomena da smo ikada postojali!

S pravom neće biti ni pomena o nama! Dok god za zveri ima slobode- svaka će presuda biti kazna Srbiji!

Zato, ponavljam, doživotna Karadžiću je doživotna svakome od nas, svakom detetu našeg deteta…

Znam da je moderno nazivati se građaninom sveta, ali šta je građanin sveta do prezrena skitnica što je kostima predaka zabravila sopstveni dom..?

Živela Srbija, Republika Srpska, Republika Srpska Krajina, srpska Crna Gora i Rusija!

Krstovi su nam međe, ne dozvolimo sebi da ih premetnemo u trošne tarabe!