Доживотна за сваког од нас

Пише: Михаило Меденица

Наравно да је пресуда Радовану Караџићу пресуда српском народу, и то нема баш никакве везе с тим ко шта мисли о њему, већ о себи.

Ко мисли да је правда задовољена нек размисли још једаред, јер задовољена је само Јустиција на којој су се, као на каквој нимфоманки, изређали белосветски пробисвети, намирујући најпоганији порив- о Србима као о највећем злу данашњице!

Рекох, нема ово везе с тим ко шта мисли о Караџићу већ о себи, јер пресуда може радовати само оне који су пристали на беду од живота у лажи да смо проклето семе којем ваља само себе затирати док нам потомци не стасају у понизне чауше без родослова.

Чауше рођене само да би умирали, исповедајући сваким удахом грех који нису починили, али живећи греху да су недостојни живота.

Зар заиста толико презиремо себе да нас може радовати лаж како је правда то што ћемо довека немо стајати у реци невино проливене крви свог рода ридајући над страшном обманом о геноциду?!

Нема и не сме бити оправдања за злочин (никакав геноцид), но злочин је починила фукара а не Србин!

Србин је титула од Бога дата и ко тако олако пристане да је се у име некаквог помирења одрекне- одрекао се себе, постоји још једино у презиру душмана који ће га још мрачније мрзети као трупца без корена и крошње!

Фукара чини злочине, фукари се зна име, фукари се суди именом и презименом, а не националношћу!

Србин није фукара! Име злочина није Србин! Србин не сме бити отежавајућа околност, а јесте ако пристанемо да саучествујемо у тој лажи!

Злочинац има име и презиме: Насер Орић, Атиф Дудаковић, Елфета Весели, Анте Готовина, Маркач, Харадинај, Тачи, Весељи, Сулејмани, Мазреку, Љимај…

Жртве поживеле тек толико да се шаком могао ископати гроб за сваки од њих: Слободан, Мирјана, Милица, Милош, Драгица, Видан, Милован, Зорица…
Година у њих, све да се сабере- ни 50!

Умрли у настрашнијим мукама! Дуго, у јауку, дозивајући док су могли, а онда…

Ни тада крвави пир звери није престајао. Никад Србин није довољно мртав…

Звери – на слободи!

Јустиција је задовољено лежала на брачном кревету… Зато пресуда Радовану Караџићу јесте пресуда сваком од нас, без разлике шта ко мислио о њему!

Питање је шта мислимо о себи?

Ако је нож преко српског грла тек статистика – онда јесмо сви осуђени на доживотну!

Ако је коме то ваљано деца наше деце ће исповедати грехе које нису починили, презриво мајку називајући мајком и оца- оцем!

Ако славимо правду разапињући шатре на хумкама својих страдалника- нестаће нас без помена да смо икада постојали!

С правом неће бити ни помена о нама! Док год за звери има слободе- свака ће пресуда бити казна Србији!

Зато, понављам, доживотна Караџићу је доживотна свакоме од нас, сваком детету нашег детета…

Знам да је модерно називати се грађанином света, али шта је грађанин света до презрена скитница што је костима предака забравила сопствени дом..?

Живела Србија, Република Српска, Република Српска Крајина, српска Црна Гора и Русија!

Крстови су нам међе, не дозволимо себи да их преметнемо у трошне тарабе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: