Уз то, ДФ истиче да више ништа не чуди од уређивачког тима Јавног сервиса, и генералног директора Шундића, као перспективног пензионера, изгубљеног у времену и простору
Поповић и Никчевић
Медијски центар ДФ-а се и овог пута двоумио да ли је, као и досад, било упутније игнорисати телевизијска наклапања „умишљеног писца, маргиналца и дипломираног средњошколца, Миодрага Поповића, званог Мијо, пропалог боксера и списатеља, или бар једном прокоментарисати његове небулозе, ерупцију егоизма и профитабилног патриотизма“, наводи се у саопштењу ДФ-а.
Уз то, ДФ истиче да више ништа не чуди од уређивачког тима Јавног сервиса, и генералног директора Шундића, као перспективног пензионера, изгубљеног у времену и простору.
„Не чуди ни што су још једном на ТВЦГ промовисани примитивизам програмске политике, јавни неукус и навијачка реторика. Такође и говор мржње Поповића, умишљеног писца, пљувача прогресивних токова у Црној Гори, који су 30. августа потврђени пред цијелом домаћом и међународном јавношћу. А колико је Поповић, као дипломирани средњошколац, безличан писац, понајбоље говори и чињеница да је чак и наслов свог романа, “Човјек без лица” украо од њемачког писца Маркуса Волфа. Па узбудљива књига њемачког лидера ДДР-а о ери хладног рата у Источној Европи, и досадна књига пропалог боксера Поповића, имају заједничко то, што је Поповић вјеровао да ће му крађа наслова проћи незапажено. И притом режимским мућкама, као претплатник на признања, намакао чак и Његошеву награду, што је највећи примјер бласфемије и покушај блаћења нашег највећег књижевног признања“, наводе у ДФ-у.
Јавни сервис се још једном, као за сламку спаса, ухватио за Поповића и његову кукњаву
Јавности је познато, додају, да је Поповић, као „режимско пискарало, био у дилу и пословним работама са члановима Жирија, којима је преко свог ОКФ-а објављивао књиге и припремао терен да га потом гласају“.
„А да комендија буде већа, тадашњи градоначелник Цетиња, касније познат као Краљ Илир, без имало стида и срама, поредио је Поповића са књижевним величинама као што су Лалић, Крлежа, Пекић и други. Пекић и Поповић – каква гротескна конструкција. А слични су само по првом слову презимена и ни по чему другоме“, појаснили су.
Према њиховим ријечима, док већ цио прогресивни свијет поздравља историјски повратак Црне Горе у породицу демократских земаља, Национална телевизија се још једном, као за сламку спаса, ухватила за Поповића и његову кукњаву, и заједно с њим потонула.
„У “Телескопију” га позвала као старог претплатника и карикатуралног аутора, режимског тастер-писца и девастатора Његошеве и Тринаестојулске награде. Његов задатак синоћ био је да по налогу генералног Шундића у шунд емисији шири свој препознатљиви говор мржње, својствен сваком недоказаном, те и исфрустрираном писцу, умишљеној величини на нивоу мјесне заједнице. ДФ притом није зачуђен ни примитивизмом и непрофесионалношћу водитељке емисије, Тамаре Никчевић, која не само што ниједном није позвала “барда” и дворског писца на пристојније формулације и културу дијалога, него му је својим питањима и додатно потпаљивала екстремну човјекомржњу. Код њега појачану спознајом да више неће моћи да дере државну касу за огромне суме еура, који су се сливали на његове рачуне за пројекте од којих је Црна Гора имала вајде у нивоу прекрижене нуле“, кажу из ДФ-а.
ДФ зато позива ислуженог боксера Поповића да „јавно саопшти грађанима Црне Горе тачну, укупну суму: са колико се десетина хиљада еура досад офајдио од власти преко конкурса Министарства културе и других, при чему се режиму, као аналитичар за све и свашта, одуживао у емисијама пљувачког и мрзитељског типа попут “Телескопије”.
„А, због упаривања менталног склопа водитељке и госта емисије, ДФ се пита како Поповића и Никчевићку Бог не само измисли, него како их у емисији и састави. Наравно, уз малу помоћ друга Шундића. А крајњи домет “Телескопије” био је видљив и по томе што се Поповић “уздигао” од дворског писца до дворског забављача, који је утриповао да је предводник интелектуалне елите ове земље, не видећи себе као гротескну фигуру и наличје правих интелектуалаца. Медијски центар ДФ-а зато у најбољој намјери препоручује боксеру-писцу да под хитно посјети неке познатије психијатре, да му одреде дијагнозу и терапију за хроничну манију величине без покрића, тим прије што је Поповић очигледно већ одавно лице са дијагнозом. А, ако му не помогну појединачне сеансе, ДФ је спреман да му плати услуге и комплетног тима психијатара.
У настојању да одгонетне коријене бизарног понашања боксера-писца, редовног пљувача свега напредног у Црној Гори, која је, на његову жалост, кренула напријед, Медијски центар ДФ-а је у дилеми да ли је “памет” Поповића природно таква, или представља директну посљедицу неког аперката или крошеа, који је Поповић некад давно примио у рингу, па му тај ударац мало пореметио мождане ганглије“, наводе.
Јер комплетан наступ овог, према њиховој оцјени, квазиписца директно говори у прилог сумњама да је у питању рецидив неке старе повреде из ринга, која никако да се залијечи сама од себе, него чак доказује интелектуалну метастазу.
„Стиче се утисак и да приликом тог попијеног нокаута ринговни судија није довољно дуго бројао Поповићу, па га је то и додатно уназадило, због чега се рецидиви ударца на право мјесто показују у сваком ТВ-посртању и сијању мржње са Јавног сервиса. Тако је Поповић постао безнадежан случај у црногорској јавности, страно тијело културе, попут карикатуре, па Црна Гора ту већ одавно нема ни боксера ни мислиоца. Као освједочена режимска удворица, која је вазда знала добро наплатити своје медијске услуге, Поповић би напокон морао провјерити свој проблематични ИQ, и видјети гдје је запело међу неуронима, након чега би било јасније зашто га Јавни сервис, као тастер-пљувача друштвеног и културног прогреса, редовно активира у наводном спашавању Црне Горе и њених грађана, увјеравају из ДФ-а.
Mудровао и о државном удару
ДФ подсјећа да умишљени великан још није заокружио свој интелектуални лик и дјело, и да би било смислено да му неко сад још одштанцује и диплому факултета у Новом Пазару, или Блацама, да више не слови као генијалац-гимназијалац.
„Поповић је у “Телескопији” мудровао и о државном удару, али га ДФ савјетује да се преиспита да државни удар у његовом мозгу није само рефлекс блажег можданог удара. А, везано за исту тему, ДФ истиче да двије гротескније и сличније умишљене фигуре у Црној Гори, два Дон Кихота, данас не постоје од Милорада Поповића и Миливоја Катнића.
Стога ДФ препоручује генералном ТВЦГ Шундићу да их обојицу зовне у једну емисију, а да он буде водитељ, како би се грађани сити исмијали бравурама све тројице. Поповић је у емисији себе поништио као стару таксену марку показујући на дјелу да нема појма ни о аксиомима лика и дјела правих писаца, јер то никад није ни био. Зато је опет превидио ноторну чињеницу да истински ствараоци, у које једино он самог себе убраја, никад не распирују говор мржње, него чине све да људском ријечју и хуманом, помиритељском нотом буду од користи свом народу. А боксер међу писцима својим презривим ставом према свему и свакоме, ко му неће пунити жиро-рачун, наступа као уљез у црногорској култури и њен пети точак, и узгред незнавено настоји блатити Његошеву награду, каже се у саопштењу ДФ-а.
<
Својим наступом пуним једа, због дубинског осјећаја огромног минуса у свом убогом таленту, Поповић је још једном на дјелу показао колико је миноран и као писац, и колико је његов роман о свему и ничему добио награду за ништа.
„А културној јавности преостаје да се насмије умишљеном великану, заслијепљеном својом квазивеличином и трагикомичним сновима о моћи, без покрића. Ринговни писац Поповић још једном је доказао да га режим користи као дежурног пљувача, а владика Раде, срећом, никад неће сазнати ко се преварно окитио његовим именом, иначе би се у гробу окренуо. Замишљајући да му је Студио ТВЦГ ринг, Поповић је спаринговао са Тамаром Никчевић у емисији примитивизма на Јавном сервису, заједно с њом замахивао у празно и испромашивао се да је било комично гледати све нокдауне, које је себи приредио. Али из емисије треба навести и неке примјере људског и културног посрнућа режимског лакеја, коме је требало давно очитати лекцију, да доживи макар и тврдо приземљење, али које би га колико толико дозвало. Коначан резултат пријатељског бокс-меча Поповића са Никчевићком је неријешен, јер су обоје ударали у празно, а Поповић притом направио и досад немогући подвиг у боксу: нокаутирао самог себе, каже ДФ.
Тамара Никчевић; слика екрана
У данима кад Црна Гора креће напријед за добро свих грађана, кад са кључних адреса Европе и Америке стижу честитке поводом мирне смјене власти, и ријечи подршке за политику Владе која се ускоро формира, Поповић би, додају из ДФ-а, ипак могао разлучити бар нешто: да призна колико је забринут за Црну Гору, а колико за то што ће му пресушити донације у еврима преко жиро-рачуна, јер више неће моћи пељешити државне фондове.
„А ево и неких бисера из “Телескопије”, које је изваљивао друг Мијо. За три политичка субјекта, који су вољом народа однијели побједу чак и у нераврноправној утакмици са режимом, надобудно је рекао да се ради о: окоту и булументи, а све зачинио указивањем на клерофашизам. А то је Тамару, како се видјело на екрану, бацало у досад невиђену еуфорију. Да је ријеч о каквој кафанској расправи двоје пијаних саговорника, то би и имало неко оправдање, а овако се видјела тамна страна Мјесеца, и како се и збори и твори на Националној, државној телевизији, Јавном сервису свих грађана. Дакле, и ова емисија представља ново програмско посрнуће ТВЦГ и флагрантан примјер помрачене свијести њених наручилаца, можда и већи него убогог генијалца Поповића. Наравно, водитељка Никчевић је била толико “професионално” расијана да запјенушеног госта ниједном није упозорила на непримјерен рјечник, својствен, иначе, Националној ТВ-кући у одбрани лика и дјела великог вође, него се свакој његовој квалификацији дискретно радовала, а што се јасно видјело и по њеном блаженом изразу. Обични ТВ-гледалац се сигурно питао откуд толико мржње код то двоје чудних саговорника, и како им нико током саме емисије не посла бар један смс да бар мало поведу рачуна да нијесу у “Паровима”, или “Задрузи”. У сваком случају, након емисије остаје утисак о дијалогу двоје мрачњака, који су једно друго надопуњавали у немоћном бијесу што их је вријеме обоје прегазило и што одлазе у музеј воштаних фигура нове Црне Горе, која се бори за враћање имиџа демократске државе уз побједу владавине права. А, да би доказао своје космополитско “подријетло”, Поповић је емисију гарнирао и са пар кроатизама (“чимбеник” и “учинковитост”), те су гледаоци на крају били очарани писцем полиглотом, малограђанином и профитером, којег је досадашњи режим редовно награђивао донацијама за медијске, наручене услуге, пљувања таргетираних личности и партија, а који је свјестан да се сада све то гаси. Један од “бисера”, којима је такође нокаутирао самог себе, јесте и став Мија-боксера да ће бити “тешко Амфилохију ако постоји Бог”, те да Митрополија почива на антихришћанским начелима, да митрополит мрзи Светог Петра и Његоша“, објашњава ДФ.
Jадиковао и над наводним уништењем црногорске нације
Зато се , додају даље, у свјетлу наведених тлапњи поставља и логично питање да ли би се и један добитник Његошеве награде икад спустио тако ниско да распирује вјерску и националну мржњу осим овог удареног боксера и приученог писца.
„Очито, Поповић својим менталним склопом не умије да разумије поруке Његошеве награде, тим прије што и сам подсвјесно осјећа да је трећеразредни писац, који је награду намакао као хонорар за пљувачке услуге режиму преко Јавног сервиса током посљедњих година. Бизарне су и неке контроверзе писца-самозванца: у једном трену је, и сам схватајући да су резултати избора неминовност, широкогрудо оцијенио да не би била никаква штета да је досадашња власт и прије пала! Мада тако нешто никад не би превалио преко усана током свих ових година, кад је величао режим и узгред се гребао за енормне суме, које су, захваљујући њему, отишле у вјетар. Поповић је сликовито јадиковао и над наводним уништењем црногорске нације, ронио крокодилске сузе што ће на попису број Црногораца, наводно, бити насилно сведен на двадесет пет процената, тврдећи да ће нова власт до тога доћи свим средствима. А кад би се и нашао у нок-дауну од самог себе, прискакала је одморна Никчевићка констатацијом да се Србија, наводно, директно умијешала у изборни процес, па је и то био доказ више да окорјели Јавни сервис и даље афирмише политику одлазећег режима. Чак и поред честитки америчке амбасадорке у Црној Гори новим властима, које ће остати на досадашњим међународним конвенцијама и усмјерењима. Треба навести још понеки бисер добитника Његошеве награде за ништа: на једном мјесту, опијен својом величином, оцијенио је и да су “Црногорци често спремни на највеће лудости само да би задовољили неки тренутни циљ”. Питање је колико ће се ова изјава Мија боксера свидјети Црногорцима, али је чињеница да се у том закључку понајвише препознао он лично“, подсјећају.
Режимски писац послушник се, како кажу ит ДФ-а, при крају емисије био толико опустио да је чак устврдио да би ДПС изгубио и кроз три године, па је осуо дрвље и камење на структуре те партије, “јер нијесмо имали интелектуалну елиту”, те да нико није имао интереса у ДПС-у, ни способности.
„Екс-боксер је још доста тога натрабуњао, али се у оваквом критичком ставу према ДПС-у осјетило и да се вјешто нуди и новим владајућим структурама као учесник нових “Телескопија”, те би, уз повољан трансфер, лакше промијенио дрес него што би се то очекивало. А и била би штета да гледаоци Јавног сервиса остану ускраћени за трагикомичне наступе таквог капацитета. Наравно, Никчевићева је све његове “узлете” гарнирала својим циничним опаскама, па су тако, далеки километрима од стварности, два циника ћакулала не могавши да се утјеше због чињенице да, како рекоше, неће више бити на платном списку Јавног сервиса. Притом су се згражавали каква је то контрола медија кад ниједна телевизија није преносила окупљање на Тргу независности, потврђујући и тиме да је скривени организатор скупа био ДПС.
Додатни бисер гимназијалца из ринга био је што никад није чуо за функцију ректора, па је по њему први човјек београдског универзитета предсједник универзитета. А Никчевићева се прославила и плеоназмом “Инфорсчетириес”, па је све личило на дијалог отписаних. Али јој је Поповић одмах узвратио оцјеном да одлучују, како рече, “медиокритети из Брисела”! А ако му из Брисела поруче и да персонално конкретизује изјаву, и на које медиокритете је мислио, биће весело“, истакли су.
Према њиховим ријечима, Поповић се „изглупирао и оцјеном да је нова власт примјер духа инквизиције“, да је позадина преокрета мрачна, дубоко криминална, антиевропска, антицрногорска, а заборавља да би онда требало да објасни како успјех нове власти доживљава афирмативне оцјене Европе и Сједињених Америчких Држава, и да су по оцјенама највећих држава свијета избори протекли у демократском руху.
„Поповић је налупетао још доста тога. Између осталог, наводио надобудне синтагме “јадни Перовић”, “мали Абазовић”, итд.Општи закључак Медијског центра ДФ-а је сљедећи: Поповић је показао сву убогост властите људскости и талента, а водитељка Тамара Никчевић чак и надмашила Дарка Шуковића, мада је мало ко у тако нешто могао и повјеровати. Усталом, “Жива истина” или “Телескопија”, одлучите сами. А, умјесто свих наклапања, којима је разгалио гледаоце “Телескопије”, Поповићу би било боље да провјери колика читаоца су прочитала његов “епохални” роман, и да ли се у Црној Гори и шире ико више и сјећа назива његове књиге, осим по томе што је њен наслов дословце украо од другог писца. А Јавном сервису опет “честитке” на емисији пуној говора мржње, како од бизарног госта емисије тако и од саме водитељице, при чему су се њих двоје успјешно надгорњавали у настојањима ко ће послати отровније и нехуманије поруке, какве данашњој Црној Гори не само да нијесу потребне, него их треба игнорисати у име свих који желе и духовно оздрављење ове земље на путу ка Европској унији. Углавном, Јавни сервис је и овом тужном “Телескопијом” и даље тврдоглаво остао на линији, као услужни сервис не грађана, него одлазећег режима“, закључили су.
31 thoughts on “ДФ: Замишљајући да му је студио ТВЦГ ринг, Поповић је спаринговао са Тамаром Никчевић у емисији примитивизма на Јавном сервису”
Mi smo stvarali,a oni su naplatili našu ljubav za Crnu Goru
Njegoš posthumno: “IZBRIŠITE LJUDE BEZ OBRAZA”
“Dodjela Njegoševe nagrade Miloradu Miju Popoviću bila je kulturni skandal”
Da su uspjesi kao holivudski mogući i da je Crna Gora primjer,pokazao je Mijo Popović iz Lipe cucke koji se otisnuo u svijet i stigao čak do Cetinja,gdje je kako upućeni govore završio Velju maturu i suočio se sa surovo urbanim kvartovima velegrada ,gdje je boksovao danonoćno da bi pokazao kako je sve moguće.
Radeći najteže kućepaziteljske-domarske poslove pozajmljivao je knjige u Studentskom domu i nalazio vremena da pročita naslove i izdavače,čak i po neku biografiju.Da je sve moguće,pokazuje borba boksera nižeg ranga koji je nemilosrdno sparingovao: intelektualcima, akademicima i teoretičarima književnosti ,koje je u strasti priprema izbacio iz ringa kulture i tako se uzdigao do visina Prestonice,gdje nije bilo važno što ga niko ne voli, ipak je u Ministarstvu kulture CG rođena nova zvijezda i nada da i oni konja za trku imaju na kniževnim bojištima regiona.
Teško bi uspio Mijo Popović da “punokrvne vrijednosti njegovih činjenja” i resavske bravura nijesu prepoznali i na bijeloj ploči crnogorske kulture “ovjekovječili”crnim slovima ime”Čojeka bez obraza”,članovi u poltronstvu uzvišenog žirija u sastavu : predsjednik Bogomil Đuzel (Makedonija) i članovi Ivan Lovrenović (BiH), Rusanka Ljapova (Bugarska), Dušan Šarotar (Slovenija), Jovica Aćin (Srbija), Miljenko Jergović (Hrvatska) i Vlatko Simunović (Crna Gora).
Roman “Čovjek bez obraza”objavljen je u nekoliko desetina primjeraka 2016. godine u izdanju Mijove izdavačke kuće Otvoreni kulturni forum iz Cetinja i Frakture iz Zagreba.
„Popović u romanu Čovjek bez obraza” kreira sopstveni kabare pohlepe i licemjerstva. To je drama ličnosti koja se prosvijetlila svenoćnim bdenjima u tjeskobnosti studentskih domova i kućepaziteljskim rabotama -hljeba sa devet kora. To je nemilosrdna borba života kiča i smrti literature,koja će samo godinu kasnije nadahnutog Ministra kulture izvesti na evropsku pozornicu sa mitskom crnogorskom kulturnom tragedijom “Šekspir Kralj Ilira” .
„Mislim da ovogodišnja dodjela Njegoševe nagrade nije ostavila ravnodušnim ni jednog crnogorskog književnika. Tim povodom dovoljno je samo da kažem: ‘Aferim žiriju'“ rekao je književnik Momir M. Marković. (šta je Momir još rekao,bilo je suvišno,Mijo je poznat kao ljubitelj kratke prilagođene forme u njemu podređenim medijima)
„Činjenica da Milorad Popović grabi i Njegoševu nagradu više govori o samoj nagradi i situaciji na književnoj sceni, nego o piscu. Regionalni trend ‘ja tebi serdare, ti meni vojvodo’ se nastavlja. Popović je odličan strateg, sam je sebe proizveo u ovo što je sad, laktajući se u Ministarstvu kulture i državnim institucijama, predstavljajući se kao prvi dušebrižnik na braniku otadžbine, okupljajući regionalne pisce oko dobro finansiranog, a ne baš izglednog časopisa. Domaćim piscima daš priliku da objave tekst i oni prezadovoljni, a svima van Crne Gore sipaš honorar. Godinama se tim principom lobira, družbuje sa piscima, prodaje se priča veća od napisanih“, komentariše crnogorski pisac i kolumnista Đuro Radosavović “uspjehe maljčika” iz Lipe cucke koji se snašao u Veljem svijetu.
Balša Brkovića, književnik i urednik kulturne rubrike u Vijestima “ovjekovječio” je dodjelu nagrade Miju Popoviću preskromnim riječima:
„Ovo je književni skandal. Popovićeva knjiga vrišti od suviška ambicije i ostavlja utisak ispraznog samonapuhavanja, ali u suštini je samo – beznačajna”
Milorad Mijo Popović je pozlatio “Velju maturu” “neupadljivi je biznismen” , osnivač i urednik izdavačke kuće Otvoreni kulturni forum i časopisa Ars.
Šta je i koga sve izdao i objavio-niko ne zna.Ali što zna da zaleleče po tradicionalnim običajima vlasti Crne Gore,to niko tako ne zna.
Umjeće leleka Milorada Popovića se zlatom plaća.
50 je crnogorskih književnika i javnih ličnosti uputilo zahtjev premijeru Dušku Markoviću i članu žirija Njegoševe nagrade iz Crne Gore Vlatku Simunoviću da se Njegoševa nagrada dodijeli posthumno crnogorskom pjesniku Radovanu Zogoviću.
Mijo je živa “leđenda”,a živ čojek jači je od mrtvog Genija.
Žiri nije imao milosti ,glasao je za životarenje,a ne za živu vanvremenu riječ.
Umjesto imena Radovana Zogovića zlatnim slovima na Njegoševoj Biljardi je crnim krasnopisom poltronizma upisano ime Milorada Popovića.
Mijo je inovirao i klasifikaciju pisaca : drama,romana,komedija i tragedija u svjetskoj književnosti , “taster-pisac” je crnogorski “brend” i sigurni patent.
“MIJO NAŠ-CVECKI PISAC”
Može li to bit*,a što ne bi moglo,Njegoševu nagradu uručio mu je predsjednik Crne Gore na Cetinju,a omladina u Lipi cuckoj u slavskom delirijumu je pjevala:
“Mijo nam je slavu dao i bog mu je pomogao”
Ovo za “slavu” jeste,ali ovo za boga su slagali ,jer svi znaju Ministra, Direktorku i Žiri ,svima je svejedno,nijesu žirirali nego su honorisali.
Žarko DRAGIĆEVIĆ
književnik
(citati izvor: Al Jazeera)
Popovic je 2010.godine napisao „Podijeljenu naciju“ i jos tada kritikovao vlast i ukazao na sve njene nedostatke u pogledu jacanja nacionalne svijesti Crnogoraca i formiranju drzave. Tada je, 2010., ukazao i na najvece neprijatelje drzave Crne Gore, srpsku pravoslavnu crkvu i medijsku kucu Vijesti. Nakon 10 godina sve se obistinilo. Sve sto je rekao je tacno, a posebno kad je govorio o stavu srpskog naroda prema hrvatima i slovencima (sovijisticki), prema albancima (rasisticki) i prema Crnogorcima (fasisticki)
Nekada davno (devedesetih) u Njegosevoj ulici u centru grada Podgorice postojala je picerija koje se mnogi podgoricani sjecaju (ne sigurno po dobroj pici), a koja se zvala SONATA. Tih godina se u tom cuvenom ugostiteljskom objektu koji je bio poznat po skupljanju imucnijih gradjana, kurvara i nerojerko kriminalaca i politicara. Ono sto je jako interesantno to je da je vlasnik te picerije bio bankar propali koji je bio procesuiran za velike malverzacije u Euromarket banco, a danas odlazeci ministar finansija DARKO RADUNOVIĆ.
Redovni gosti tog lokala su bili i tada najzvicnike ime crnogorskog biznisa VESKO BAROVIC sa svojim raznim pratiljama. Poslije radnog vremena, u objektu je ostajao strazar, rijetko kada i konobar kao i ‘odabrani’’ gosti, izmedju ostalih gore pomenuti bradonja i jako cesto glavna junakinka ove emisija TAMARA NIKCEVIC.
Sve bi to bilo normalno drugarska, opustena sjedaljka uz razne zajednicke teme koje su ovaj dvojac sprovodili za svoga vodju, da doticna gdjica u to vrijeme nije imala poseban zadatak ispod stola na ocigled mnogih ‘odabranih’ gostiju i probranog osoblja koji su se u tom periodu nalazili u objektu.
,,Е нећеш Црвркуту женски на мога Предсједника! Одговорно тврдим да актуелни Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић својом руком није бацио ни један камен на џамију нити је исписао иједно пријетеће слово. Његове службе су нешто друго – али Предсједник….“ Сјајно! Тако се брани предсједник! Браво Горане. И за боксера и за Тамару. Ма и за наше лидере. Свака на мјесту. Најпаметнији су кад ћуте. Заиста су се одужили причом. Свака част.
Nije tačno da je gospodin Popović završio gimnaziju, niti je ikada bio gimnazijalac. Možda zanat, tj. trogodišnju stručnu školu. Interesantno je da niđe ne možete naći stepen njegovog obrazovanja, tj. stručne spreme. Baš bi bilo interesantno da javnost sazna koje je škole i kada ih je završio ovaj dobitnik 13-julske nagrade Crne Gore i Njegoševe nagrade.
Meni je RTCG gora cak i od pink tv, koju bojkotujem a emisije tipa ziva istina ili teleskopija su ogavnije i od najgorih rialiti emisija. RTCG inace drzavni javni servis je davno dotakao dno i postao omrazen od vecinskog stanovnistva ovdje. Najveca nelogicnost sastoji se u tome da vecina nas tu TV ne dozivljava kao svoju i izbegava da je prati, ali je zapravo svi na zalost silom prilika finansiramo. Ako nove vlasti ne uspiju da od ove gebelsovske ispostave DPS naprave normalan i nepristrasan javni servis najbolje je da ga privremeno ukinu jer nikome nece nedostajati a da u medjuvremenu na RTCG izvrse sveobuhvatnu lustraciju.
.
Онолико колико је као боксер далеко од великих шампиона Перуновића или Златичанина, ( молим њихов опроштај ) рецимо, толико је далеко од Балше или Николаидиса, мада ни они нијесу писци од угледа и цијене…
Bravo za Medijski centar DF-a na raščlanjivanju ove dvije kreature na najprostije činioce, izvanredan presjek njihovih izgubljenih duša i nepostojećih ljudskih i profesionalnih dometa.
Jedino se ne slažem u potpunosti sa pozivom na kraju saopštenja da te spodobe treba ignorisati, jer smatram da je osim toga iste potrebno i krivično procesuirati za govor mržnje i podjela kojim godinama truju medijski prostor Crne Gore.
… Dvije spodobe : Bokser koji nema muda i onu stvar, i voditeljka koja baš to ima, a nema ono što ima svaka žena!?
Što je prvome u manjku, drugome je u višku … Kako se samo priroda surovo poigrala sa ova dva stvora : Go *urac i metiljava *ička!
Da mogu da razmjene intimne dijelove tijela bili bi kao i sav ostali svijet!
Fuj!
Dal da organizuju par narikača. Pa da nariču i ojkaju celu emisiju i to je to. I na kraju Miraš iz Nvo da dodje da i on zaplače naglas pa da završe to već.
Све што сад емитују,може да стане под назив : Лабудова пјесма! Нико их нијенни прије гледао,а не сад.Смото Шундић ће опет да ради оно што је и прије радио- да пушта разглас на скуповима ДРПСа…
Ovu nikcevicku kad vidis privatno sve ti jasno,ima jednu glibavu haljinu,seta neko kuce po jednom primorskom mjestu,histericna,bas izgleda ogavno,tako da ovo sto radi je samo refleksija zivota
Nije ni prvi a nadam se jeste poslednji,kvisling,ovog uzasa od nepismenosti,nestrucnosti,neznanja,a sa druge strane takve ostrascenosti da nemam rijeci.I iskrena nada da novinari i ove emisije vise nece trovati neukusom javno mjenje ovog naroda
Чуо сам да је у боксерској каријери Мијо Боксач имао двије борбе. Након прве су га кола Хитне возила у Клинички центар гдје су му се борили за живот. Пар година касније, у другом мечу богате каријере, супарник га је аперкатом послао у публику. Након тога је Милорад схватио да је бокс за примитивце а да је за њега као интелектуалца умни рад. За сваки случај избјегава ТВ дуеле са опонентима да се интелектуална каријера не би окончала као и спортска.
Kad su nudili Boksera da ga časte fakultetskom diplomom po izboru, rekao je, ne mogu, nemam srednju školu i to svi znaju. A da sad polažem, ko zna bi li položio. Stariji Cetinjani kažu da nije ni osnovnu završio, nego su ga išćerali. A ono za Tamaru i Kilibardu je tačno.
A i mi se zabavljamo dok (ako) ih slusamo. Sve glupost do gluposti, a mislim da najvise, svojim jadikovkama, nerviraju i frustriraju komite i ostale gubitnike na izborima. Sad kad su izgubili ja bi ih svaku vecer pustio na tv.
Mi smo stvarali,a oni su naplatili našu ljubav za Crnu Goru
Njegoš posthumno: “IZBRIŠITE LJUDE BEZ OBRAZA”
“Dodjela Njegoševe nagrade Miloradu Miju Popoviću bila je kulturni skandal”
Da su uspjesi kao holivudski mogući i da je Crna Gora primjer,pokazao je Mijo Popović iz Lipe cucke koji se otisnuo u svijet i stigao čak do Cetinja,gdje je kako upućeni govore završio Velju maturu i suočio se sa surovo urbanim kvartovima velegrada ,gdje je boksovao danonoćno da bi pokazao kako je sve moguće.
Radeći najteže kućepaziteljske-domarske poslove pozajmljivao je knjige u Studentskom domu i nalazio vremena da pročita naslove i izdavače,čak i po neku biografiju.Da je sve moguće,pokazuje borba boksera nižeg ranga koji je nemilosrdno sparingovao: intelektualcima, akademicima i teoretičarima književnosti ,koje je u strasti priprema izbacio iz ringa kulture i tako se uzdigao do visina Prestonice,gdje nije bilo važno što ga niko ne voli, ipak je u Ministarstvu kulture CG rođena nova zvijezda i nada da i oni konja za trku imaju na kniževnim bojištima regiona.
Teško bi uspio Mijo Popović da “punokrvne vrijednosti njegovih činjenja” i resavske bravura nijesu prepoznali i na bijeloj ploči crnogorske kulture “ovjekovječili”crnim slovima ime”Čojeka bez obraza”,članovi u poltronstvu uzvišenog žirija u sastavu : predsjednik Bogomil Đuzel (Makedonija) i članovi Ivan Lovrenović (BiH), Rusanka Ljapova (Bugarska), Dušan Šarotar (Slovenija), Jovica Aćin (Srbija), Miljenko Jergović (Hrvatska) i Vlatko Simunović (Crna Gora).
Roman “Čovjek bez obraza”objavljen je u nekoliko desetina primjeraka 2016. godine u izdanju Mijove izdavačke kuće Otvoreni kulturni forum iz Cetinja i Frakture iz Zagreba.
„Popović u romanu Čovjek bez obraza” kreira sopstveni kabare pohlepe i licemjerstva. To je drama ličnosti koja se prosvijetlila svenoćnim bdenjima u tjeskobnosti studentskih domova i kućepaziteljskim rabotama -hljeba sa devet kora. To je nemilosrdna borba života kiča i smrti literature,koja će samo godinu kasnije nadahnutog Ministra kulture izvesti na evropsku pozornicu sa mitskom crnogorskom kulturnom tragedijom “Šekspir Kralj Ilira” .
„Mislim da ovogodišnja dodjela Njegoševe nagrade nije ostavila ravnodušnim ni jednog crnogorskog književnika. Tim povodom dovoljno je samo da kažem: ‘Aferim žiriju'“ rekao je književnik Momir M. Marković. (šta je Momir još rekao,bilo je suvišno,Mijo je poznat kao ljubitelj kratke prilagođene forme u njemu podređenim medijima)
„Činjenica da Milorad Popović grabi i Njegoševu nagradu više govori o samoj nagradi i situaciji na književnoj sceni, nego o piscu. Regionalni trend ‘ja tebi serdare, ti meni vojvodo’ se nastavlja. Popović je odličan strateg, sam je sebe proizveo u ovo što je sad, laktajući se u Ministarstvu kulture i državnim institucijama, predstavljajući se kao prvi dušebrižnik na braniku otadžbine, okupljajući regionalne pisce oko dobro finansiranog, a ne baš izglednog časopisa. Domaćim piscima daš priliku da objave tekst i oni prezadovoljni, a svima van Crne Gore sipaš honorar. Godinama se tim principom lobira, družbuje sa piscima, prodaje se priča veća od napisanih“, komentariše crnogorski pisac i kolumnista Đuro Radosavović “uspjehe maljčika” iz Lipe cucke koji se snašao u Veljem svijetu.
Balša Brkovića, književnik i urednik kulturne rubrike u Vijestima “ovjekovječio” je dodjelu nagrade Miju Popoviću preskromnim riječima:
„Ovo je književni skandal. Popovićeva knjiga vrišti od suviška ambicije i ostavlja utisak ispraznog samonapuhavanja, ali u suštini je samo – beznačajna”
Milorad Mijo Popović je pozlatio “Velju maturu” “neupadljivi je biznismen” , osnivač i urednik izdavačke kuće Otvoreni kulturni forum i časopisa Ars.
Šta je i koga sve izdao i objavio-niko ne zna.Ali što zna da zaleleče po tradicionalnim običajima vlasti Crne Gore,to niko tako ne zna.
Umjeće leleka Milorada Popovića se zlatom plaća.
50 je crnogorskih književnika i javnih ličnosti uputilo zahtjev premijeru Dušku Markoviću i članu žirija Njegoševe nagrade iz Crne Gore Vlatku Simunoviću da se Njegoševa nagrada dodijeli posthumno crnogorskom pjesniku Radovanu Zogoviću.
Mijo je živa “leđenda”,a živ čojek jači je od mrtvog Genija.
Žiri nije imao milosti ,glasao je za životarenje,a ne za živu vanvremenu riječ.
Umjesto imena Radovana Zogovića zlatnim slovima na Njegoševoj Biljardi je crnim krasnopisom poltronizma upisano ime Milorada Popovića.
Mijo je inovirao i klasifikaciju pisaca : drama,romana,komedija i tragedija u svjetskoj književnosti , “taster-pisac” je crnogorski “brend” i sigurni patent.
“MIJO NAŠ-CVECKI PISAC”
Može li to bit*,a što ne bi moglo,Njegoševu nagradu uručio mu je predsjednik Crne Gore na Cetinju,a omladina u Lipi cuckoj u slavskom delirijumu je pjevala:
“Mijo nam je slavu dao i bog mu je pomogao”
Ovo za “slavu” jeste,ali ovo za boga su slagali ,jer svi znaju Ministra, Direktorku i Žiri ,svima je svejedno,nijesu žirirali nego su honorisali.
Žarko DRAGIĆEVIĆ
književnik
(citati izvor: Al Jazeera)
Popovic je 2010.godine napisao „Podijeljenu naciju“ i jos tada kritikovao vlast i ukazao na sve njene nedostatke u pogledu jacanja nacionalne svijesti Crnogoraca i formiranju drzave. Tada je, 2010., ukazao i na najvece neprijatelje drzave Crne Gore, srpsku pravoslavnu crkvu i medijsku kucu Vijesti. Nakon 10 godina sve se obistinilo. Sve sto je rekao je tacno, a posebno kad je govorio o stavu srpskog naroda prema hrvatima i slovencima (sovijisticki), prema albancima (rasisticki) i prema Crnogorcima (fasisticki)
Nekada davno (devedesetih) u Njegosevoj ulici u centru grada Podgorice postojala je picerija koje se mnogi podgoricani sjecaju (ne sigurno po dobroj pici), a koja se zvala SONATA. Tih godina se u tom cuvenom ugostiteljskom objektu koji je bio poznat po skupljanju imucnijih gradjana, kurvara i nerojerko kriminalaca i politicara. Ono sto je jako interesantno to je da je vlasnik te picerije bio bankar propali koji je bio procesuiran za velike malverzacije u Euromarket banco, a danas odlazeci ministar finansija DARKO RADUNOVIĆ.
Redovni gosti tog lokala su bili i tada najzvicnike ime crnogorskog biznisa VESKO BAROVIC sa svojim raznim pratiljama. Poslije radnog vremena, u objektu je ostajao strazar, rijetko kada i konobar kao i ‘odabrani’’ gosti, izmedju ostalih gore pomenuti bradonja i jako cesto glavna junakinka ove emisija TAMARA NIKCEVIC.
Sve bi to bilo normalno drugarska, opustena sjedaljka uz razne zajednicke teme koje su ovaj dvojac sprovodili za svoga vodju, da doticna gdjica u to vrijeme nije imala poseban zadatak ispod stola na ocigled mnogih ‘odabranih’ gostiju i probranog osoblja koji su se u tom periodu nalazili u objektu.
,,Е нећеш Црвркуту женски на мога Предсједника! Одговорно тврдим да актуелни Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић својом руком није бацио ни један камен на џамију нити је исписао иједно пријетеће слово. Његове службе су нешто друго – али Предсједник….“ Сјајно! Тако се брани предсједник! Браво Горане. И за боксера и за Тамару. Ма и за наше лидере. Свака на мјесту. Најпаметнији су кад ћуте. Заиста су се одужили причом. Свака част.
S ovom Tamarom kažu da je sparingovao i Nole Kilibagra i Pilip Navid !
Nije tačno da je gospodin Popović završio gimnaziju, niti je ikada bio gimnazijalac. Možda zanat, tj. trogodišnju stručnu školu. Interesantno je da niđe ne možete naći stepen njegovog obrazovanja, tj. stručne spreme. Baš bi bilo interesantno da javnost sazna koje je škole i kada ih je završio ovaj dobitnik 13-julske nagrade Crne Gore i Njegoševe nagrade.
Završio je do, prije neki dan jedino potrebnu, specijalističku školu puvanja u pravo du*e!
Што не промене име емисије из Телескопија у много прикладније Колоноскопија?
Meni je RTCG gora cak i od pink tv, koju bojkotujem a emisije tipa ziva istina ili teleskopija su ogavnije i od najgorih rialiti emisija. RTCG inace drzavni javni servis je davno dotakao dno i postao omrazen od vecinskog stanovnistva ovdje. Najveca nelogicnost sastoji se u tome da vecina nas tu TV ne dozivljava kao svoju i izbegava da je prati, ali je zapravo svi na zalost silom prilika finansiramo. Ako nove vlasti ne uspiju da od ove gebelsovske ispostave DPS naprave normalan i nepristrasan javni servis najbolje je da ga privremeno ukinu jer nikome nece nedostajati a da u medjuvremenu na RTCG izvrse sveobuhvatnu lustraciju.
.
Онолико колико је као боксер далеко од великих шампиона Перуновића или Златичанина, ( молим њихов опроштај ) рецимо, толико је далеко од Балше или Николаидиса, мада ни они нијесу писци од угледа и цијене…
Bravo za Medijski centar DF-a na raščlanjivanju ove dvije kreature na najprostije činioce, izvanredan presjek njihovih izgubljenih duša i nepostojećih ljudskih i profesionalnih dometa.
Jedino se ne slažem u potpunosti sa pozivom na kraju saopštenja da te spodobe treba ignorisati, jer smatram da je osim toga iste potrebno i krivično procesuirati za govor mržnje i podjela kojim godinama truju medijski prostor Crne Gore.
Штета што нијесу у браку……….?
Udova Bora Krivokapića,poznatog srbomrsca,koji je sve do svoje smrti živio i radio u Beogradu,prestonici svih SRBA!
Gadluk, što reći drugo.
… Dvije spodobe : Bokser koji nema muda i onu stvar, i voditeljka koja baš to ima, a nema ono što ima svaka žena!?
Što je prvome u manjku, drugome je u višku … Kako se samo priroda surovo poigrala sa ova dva stvora : Go *urac i metiljava *ička!
Da mogu da razmjene intimne dijelove tijela bili bi kao i sav ostali svijet!
Fuj!
Mijo je jedini bokser koga znam koji je morao da čučne kad pi*a!
…..!
Odavno je Javni servis postao smeće od kuće koji niko normalan ne prati. Srozan na nivo Pinka.
Dal da organizuju par narikača. Pa da nariču i ojkaju celu emisiju i to je to. I na kraju Miraš iz Nvo da dodje da i on zaplače naglas pa da završe to već.
Све што сад емитују,може да стане под назив : Лабудова пјесма! Нико их нијенни прије гледао,а не сад.Смото Шундић ће опет да ради оно што је и прије радио- да пушта разглас на скуповима ДРПСа…
Ovu nikcevicku kad vidis privatno sve ti jasno,ima jednu glibavu haljinu,seta neko kuce po jednom primorskom mjestu,histericna,bas izgleda ogavno,tako da ovo sto radi je samo refleksija zivota
Podrska za DF.Ne gledam to smece od televizije.
Nije ni prvi a nadam se jeste poslednji,kvisling,ovog uzasa od nepismenosti,nestrucnosti,neznanja,a sa druge strane takve ostrascenosti da nemam rijeci.I iskrena nada da novinari i ove emisije vise nece trovati neukusom javno mjenje ovog naroda
Чуо сам да је у боксерској каријери Мијо Боксач имао двије борбе. Након прве су га кола Хитне возила у Клинички центар гдје су му се борили за живот. Пар година касније, у другом мечу богате каријере, супарник га је аперкатом послао у публику. Након тога је Милорад схватио да је бокс за примитивце а да је за њега као интелектуалца умни рад. За сваки случај избјегава ТВ дуеле са опонентима да се интелектуална каријера не би окончала као и спортска.
Vidiise ostale strasne posledice od udara. Ma.neobrazovan covjek, neko piskaralo, uzas
A sto cese njemu Njegoseva nagrada kad on tvrdi da je Njegos genocidan pisac?Ovi Dukljani su bas sizofreni…☺☺☺
Kad su nudili Boksera da ga časte fakultetskom diplomom po izboru, rekao je, ne mogu, nemam srednju školu i to svi znaju. A da sad polažem, ko zna bi li položio. Stariji Cetinjani kažu da nije ni osnovnu završio, nego su ga išćerali. A ono za Tamaru i Kilibardu je tačno.
А нека их нек се још мало забављају…Што ће јадни!
A i mi se zabavljamo dok (ako) ih slusamo. Sve glupost do gluposti, a mislim da najvise, svojim jadikovkama, nerviraju i frustriraju komite i ostale gubitnike na izborima. Sad kad su izgubili ja bi ih svaku vecer pustio na tv.
Све сте рекли!
Sa ovom Tamarom su se sprdali dok je studirala u Beogradu. Toliko o njoj.
Udova Bora Krivokapića,poznatog srbomrsca,koji je sve do svoje smrti živio i radio u Beogradu,prestonici svih SRBA!